U državama bivše Jugoslavije malo se uradilo na suočavanju sa prošlošću i pomirenju, a trendovi poslednjih godina sasvim su suprotni, upozorio je istoričar Milivoj Bešlin. On je rekao da se vraćenjem „presvučenih“ radikala na vlast u Srbiji, krenulo sa otvorenom rehabilitacijom ratnih zločina i onih koji su bili učesnici u ratovima 90-tih godina i da situacija nije drugačija ni u Hrvatskoj ni Bosni i Hercegovini (BiH).

- Ako je bilo posle 2000. godine govora o suočavanju sa proslošću i kritičkim otklonu prema ratnim zločinima i vrednostima koje su dovele do njih, današnji trend je suprotan - kazao je Bešlin agenciji MINA.

On je rekao da je trend u današnjim društvima, reafirmacija vrednosti koje su dovele do rata i rehabilitacija ratnih zločinaca.

- Plašim se da od samog rata nismo bili tako daleko od bilo kakvog suočavanja sa prošlošću - kazao je Bešlin.

On smatra da se nacionalistička retorika na prostoru bivše Jugoslavije pojačava jer sam nacionalizam nije nestao kao vladajuća ideološka paradigma i kao ključna legitimacijska forma.

- Ne treba se žaliti na retoriku jer ona samo oslikava realno stanje država na Balkanu, jer su sve one sa izuzetkom Crne Gore i delimično Severne Makedonije, zemlje koje su utemeljene ključno na nacionalizmu kao dominantnoj legitimacijskoj osnovi i vladajućoj ideologije - ocenio je Bešlin.

On je rekao da su u Srbiji, Hrvatskoj i BiH na vlasti ratne stranke odnosno ratne političke struktuire koje su ulazili u ratove i dalje insistiraju na tim vrednostima.

- Oni pragmatično šireći populizam insistiraju na nacionalizmu kako bi se što duže održali na vlasti - smatra Bešlin.

On je ocenio da je veliki deo Evrope, pre svega centralna i istočna, obuhvaćen talasom nacionalizma, ksenofobije, mržnje i populizma.

- Nacionalizam je važan agens, jer zbog njegovog postojanja i snage ne dolaze na red prava pitanja koja bi nas približila Evropi. To su modernizacija, reforma društva i rad na pravnoj državi - kazao je Bešlin.

On je ocenio da su sve te stvari stavljene sa strane i da se čeka dok se ne reše večita nacionalna pitanja koja se nikad nisu ni rešila do kraja.

- U tom posebnom smislu nacionalizam jeste prepreka u pridruživanju EU - rekao je Bešlin.

 (SzILSV, 28.10.2019)