Bogaroški: Pravi se ušteda neinvestiranjem

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Govori | Sreda, 15. 11. 2017. | Komentara: 0

Bogaroški: Pravi se ušteda neinvestiranjem

NOVI SAD – Poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine neće podržati devetomesečni izveštaj o izvršenju budžeta za 2017. To je na današnjoj sednici pokrajinskog parlamenta izjavio šef poslaničke grupe LSV Branislav Bogaroški. On je dodao i da će zbog loše realizacije kapitalnih investicija posledice biti mnogo gore nego što se čini sada.

LSV

Transkript govora Branislava Bogaroškog možete pročitati u nastavku


Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo,

Prošlo je evo nekih mesec dana od kako smo kao tačku dnevnog reda na ovoj skupštini imali izveštaj o šestomesečnoj realizaciji budžeta, tako da možemo relativno jednostavno uporedimo šta se to desilo u ova tri meseca. Na moju veliku žalost nema nekih velikih promena u tendencijama izvršenja budžeta. Imamo veći utrošak sredstava, veće cifre, ali generalno primedbe koje smo izneli na šestomesečni izveštaj nažalost i dalje stoje na devetomesečnom izveštaju. Da ne bi samo kudio, želim nekoliko reči prvo da kažem o prihodnoj strani budžeta, koja je više nego zadovoljavajuća. Ukupni prihodi i primanja u periodu januar – septembar 2017 ostvareni su u iznosu od gotovo 51 milijardu ili 75, 59 odsto, znači školski primer dobrog planiranja, tačno tri četvrtine budžetske godine i to, gde mogu da izrazim zadovoljstvo, kod poreza koji planirani od 14 milijardi, a ostvareni u iznosu od 10, 840 milijardi ilii 77, 23 posto planiranih sredstava.

Transferna sredstva koja su ostvarena u iznosu od 75,59 odsto od plana i to transferna sredstva za finansiranje rashoda za zaposlene u obrazovanju u iznosu od 21 milijardu ili 76 posto, namenski transferi jedinicama lokalnih samouprava 73 posto ili 6, 464 milijardi i namenski kapitalni transferi iz republičkog budžeta u iznosu od 1,18 milijarde ili 77 posto.

Naročito su zanimljivi ovi namenski kapitalni transferi, na koje ću se kasnije vratiti, dakle sredstva koja su došla od ministartva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u iznosu od 507 miliona ili 63 posto od dogovorenih 800 miliona za izgradnju Žeželjevog mosta. Od ministarstva kulture, informisanja 511 miliona i to 400 miliona ili 100 posto sredstava predviđenih za izgradnju zgrade RTV odnosno 111 miliona za adaptaciju i sanaciju Narodnog pozorišta u Subotici za sedmu fazu.

Pad prihoda od zakupa poljoprivrednog zemljišta

Ono što baca neku senku i što mislim da je moralo biti bolje obrazloženo na ovoj prihodnoj strani jesu ustupljeni namenski prihodi, realizovani 2,5 milijarde od predviđenih šest milijardi ili 42 posto, najmanji pad jeste na zakupu poljoprivrednog zemljišta, svega 27 posto. Da li je to posledica nespovedenih licitacija, kašnjenju miniostarstva u zaključivanju ugovora sa onima koji su izlicitirali poljoprivredno zemljište ili je u pitanju sistemska mana novog zakona o poljoprivrednom zemljištu, o čemu se razgovaralo i u ovoj skupštini, pokazaće vreme.

Znači uskoro ćemo završni račun za celu 2017. godinu i to će se videti. Ali u svakom slučaju smatram da je u ovom izuveštaju na ovaj problem moralo da se obrati veća pažnja, da se da procena zašto je došlo da pada prihoda po ovom osnovu. Pogotovo zato što je to, a to je i sekretarka rekla, ta sredstva jesu izvor finansiranja programa iz poljoprivrede i ukoliko se ne ostvare ta sredstva ni programi iz poljoprivrede neće moći da daju ni blizu one efekte koji su trebali po usvojenom budžetu.

Rashodi

Sada dolazimo do manje dobrog dela priče, a to je rashodna strana budžeta. Na prvi pogled ostvarenje je 61, 23 posto u odnosu na godišnji plan i on bi trebalo da bude proporcionalan, kao što je to slučaj i sa prihodima – 75 posto. Znači ta razlika između75 i 61,23 posto ne zvuči nešto strašno. Međutim, kada se uđe u cifre, kada se uđe u strukturu kako se ta razlika napravila onda situacija izgleda sasvim drugačije.

Dakle od planiranih 50, 5 milijardi dinara za period 1-9 utrošeno je 43, 1 milijardi ili 81 posto od onoga što je trebalo ili 9,2 milijarde manje od planiranog, ali postavlja se pitanje na kojim mestima je napravljena ova razlika. Nije napravljena na onim projektima, na onim troškovima koji se finansiraju transfernim sredstvima. Transferna sredstva kao i svake godine prođu kroz pokrajinski budžet kao kroz protočni bojler i ta sredstva imaju veći stepen izvršenja, a najmanji stepen izvršenja imaju oni troškovi koji predstavljaju kreaciju pokrajinske vlade i koji predstavljaju investiranje u razvoj AP Vojvodine, i upravo na mestu gde nije smelo da se pravi ušteda, gde se moralo potrošiti sve, u najvećem mogućem procentu je napravljena najmanja realizacija.

U okviru ukupnih rashoda, ostvarena su  značajno manji tekući rashodi planirano za prvih devet meseci  47, 3 milijarde, a utrošeno je 38,3 milijarde, znači 9 milijardi manje. A posebno bi naglasio manje ostvarenje na ekonomskoj klasifikaciji 45 subvencija sa realizacijom 40 posto ili svega 5,4 milijardi manje od planiranih subvencija javnim preduzećima i organizacijama, subvencije privatnim preduzećima, kapitalne subvencije su u odnosu na prošli izveštajni period porasli sa 1,9 milijardi na 3,53 milijarde od čega je oko tri milijarde utrošeno u poljoprivredu.

Malo novca potrošeno za kapitalne projekte

Planiran iznos za 2017, 8,9 milijardi pa ostvarenje iznosi negde oko 40 odsto. Iz republičkog budžeta je posle dužeg vremena stiglo preko milijardu dinara koje treba uložiti u kapitalne projekte. Od 1,18 milijardi dinara utrošeno je 175 miliona dinara za devet meseci 2017. Napominjem da do kraja ove budžetske godine iz republičkog budžeta treba da bude preneto još oko 300 miliona, znači da ako se za devet meseci nije uspelo da se utroši više od 17 posto nije realno očekivati da će se do kraja 2017 godine utrošiti značajniji deo ovih sredstava.

U pitanju su tri strateški važna projekta, naročito moram da podvučem izgradnju Žeželjevog mosta. On opet kasni realizacija za 2017 je više nego sporna, i pitam se šta je sada razlog. Do sada je to bilo nesaglasje između pokrajine i republičke vlade, šta je sada razlog za taku lošu realizaciju izgradnje Žeželjevog mosta, jer očito da novca ima. 843 miliona se trenutno nalzi na računima, za koje je jako veliko pitanje da li će biti utrošeni.

Što se tiče, dakle, kapitalnih izdataka, odnosno planiranih rashoda koje imaju kapitalni karakter u periodu devet meseci, kao što sam već rekao veoma loša, od planiranih 16,693  milijarde realizovano je 4,939 milijarde. A kada pogledate da je od tih 4,939 milijarde realizovano kroz poljoprivredu, a u realizaciji poljoprivrede (3 milijarde) dve milijarde prebačeni Vodama Vojvodine, onda vidite koliko su kapitalni izdaci malo realizovani.

Loša situacija i u sekretarijatima

Mogu samo letimično da prođem kroz sekretarijate i sasvim je jasno i vidljivo, evo recimo kod pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje od 33 miliona predviđenih za kapitalne izdatke iskorišćeno je 4,5 miliona. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo od 627 miliona 116 miliona, pokrajinski sekretarijat za obrazovanje od 370 miliona 39 miliona, znači nešto iznad 10 posto, kod pokrajinskog sekretara za privredu i turizam od 234 miliona 76 miliona i to samo jedna pozicija od mogućih šest pozicija.

I naravno, najgora situacija je kod Uprave za kapitalna ulaganja, od 6,5 milijardi koje su predviđena za 2017 godinu realizovana je jedna milijarda. Bukvalno po svim segmentima programa Uprava za kapitalna ulaganja je debeli podbačaj. Imali smo na šestomesečnom izveštaju realizaciju od 10,75 posto, a sada posle tri meseca, gotovo na samom kraju budžetske godine, da častim, pa da kažem da je realizacija 20 posto i to su upravo ona sredstva koja treba da doprinesu razvoju AP Vojvodine.

Posledice loše realizacije sredstava

Šta je posledica svega ovoga što sam rekao? To je da je umesto planiranog deficita od preko 4 milijarde mi imamo suficit od preko 4 milijarde sa tendencijom da do kraja godine taj iznos bude mnogo, mnogo veći. Dakle napraviće se mnogo veći suficit, napraviće se ušteda neinvestiranjem, ne štednjom na tekućim troškovima nego neulaganjem.

Posledice toga se možda neće osetiti u 2017 ili 2018 godini, ali dugoročno gledamo  neulaganjem u infrastrukturu, privredu ili poljoprivredu će vremenom dovesti do smanjenja i prihodne strane budžeta. I sa velikim žaljenjem ćemo moći 2018 ili 2019 da konstatujemo da se problem produbljuje. Od Ustavne obaveze od 3/7 pokrajinskog budžeta koji treba da se investira u kapitalna ulaganju u startu nije bilo ništa, jer je bilo jasno da nema dovoljno novca, ali kada se pogleda izvršenje situacija je mnogo gora.

To su sve razlozi zbog kojih poslanička grupa LSV neće moći da podrži ovaj izveštaj.

Hvala!  

(BILSV, 15.11.2017)



Izjave | Utorak, 29. 04. 2014. | Komentara: 0

Normalno je da smo skeptični

NOVI SAD – Odgovarajući na pitanje Večernjih novosti da li uzdržanost od glasanja prilikom izbora nove vlade znači da je Liga socijaldemokrata Vojvodine okrenula leđa partnerima iz NDS, lider LSV Nenad Čanak je rekao:
Iz medija | Utorak, 29. 04. 2014. | Komentara: 0

Ešton došla da bi vlada sprovodila najavljeni program

BEOGRAD - Ketrin Ešton je požurila da dođe u Beograd da nas opomene, da se ne bi desilo da Vlada promeni program i počne da sprovodi neki drugi umesto onog o kojem nam je premijer Aleksandar Vučić u parlamentu govorio ceo dan – rekao je u mini intervjuu za ALO Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine i jedini poslanik koji nije glasao na sednici o izboru Vlade u parlamentu.
Izjave | Ponedeljak, 28. 04. 2014. | Komentara: 0

Poseta Eštonove pravovremena, treba sačekati njene rezultate

BEOGRAD – Šef poslaničkog kluba Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Srbije Nenad Čanak izjavio je danas da je poseta visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednosti Ketrin Ešton značajna i pravovremena, jer je „gvožđe kuje dok je vruće“, ali i da je rezervisan i da bi voleo da vidi konkretne rezultate koji će proisteći iz njene posete Beogradu.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook