- Kada se pobuni sve ono o čemu smo učeni od malih nogu protiv onoga što nam je donešeno samo zbog šačice profitera - rekao je Čanak. On je rekao i da je očekivao da će se za proteklih 20 godina mnogo toga drugačije desiti. Rekao je i da su se tada svi skupili ne gledajući na naciju i veru, na poreklo niti bilo šta drugo osim na želju za ljudskim životom.

- Svi mi, svih jezika i vera, svi smo mi braća i sestre po ravnici i želji da živimo u miru - rekao je Čanak. On je dodao i da tada ni on niti Vlada Kranjčević i Milorad Putnik, nisu u svemu tome učestvovali kao članovi Lige nego kao ljudi koji su došli da zejedno sa ostalima traže mir.

- Mi smo tada samo radili što se od nas očekivalo. Što su od nas očekivali naši vaspitači i učitelji, ono što je od nas očekivalo kućno vaspitanje. Ništa više od toga - rekao je predsednik LSV.

Borba protiv fašizma

On je rekao i da je ponosan što su mu Senćani i Senćanke pre 20 godina poverovali i što u tih 20 godina nije nikoga svesno izneverio.

- Ne zaboravite da je ovde pre 20 godina napravljena istorijska stvar jer je prvi put od početka rata na teritoriji SFRJ, antiratni pokret ušao u insitucije i to je bila ova ovde institucija, Skupština Sente - rekao je on. Čanak je primetio i da se to danas ne uči udžbenicima, nego se uči uloga Draže Mihajlovića u Drugom svetskom ratu.

- A zašto? Zato što smo kao i svi pristojni i pošteni ljudi, koji su ovde uradili ko je šta mogao, smatrali da je to naša obaveza - ocenio je Čanak, dodajući da se kasnije desilo da su oni koje su tada trebali politički da sahrane ostali živi i zdravi.

- Kao da niko nije izvukao pouku iz onoga od pre davdeset godina. A poruka je: dok smo zajedno niko nam ne može ništa - naveo je predsednik LSV.

Čanak je upozorio da danas imamo fašiste na ulicama, kao i da u Beogradu nisu uspeli da im se suprotstave.

- Kako će se to završiti tek ćemo videti. Ustavni sud ove zemlje u kojoj živimo se već dva puta proglasio nenadležnim kada je trebalo zabraniti neke jasne fašističke organizacije - upozorio je on. Čanak je rekao i da je odlučio da govori o fašizmu na ovom skupu, jer je to takođe jedna tema oko koje ne sme biti strančarenja.

- Tu je sada na iskušenju naše vaspitanje, naš dobar odnos sa susedima i naša svest da sa fašistima nema života nikome - rekao je Čanak.

Dok sam živ neću pristati na podele

On je ponovio i obećanje koje je dao i pre 20 godina.

- Do god sam živ neću pristati na podele, i neću pristati da se ne razumemo - rekao je Čanak. On je poručio i da se nikada ne sme zaboraviti hrabrost ljudi u Senti i hiljada majki koje su stajale ispred Skupštine Sente i digle svoj glas protiv rata, i da su svi oni zaslužili da se ne zaborave.

- Ne sme se zaboraviti ni to da smo svi bili spremni da iz te noći ne izađemo živi. A bili smo spremi jer ima stvari, na koje ako čovek pristane, onda život više nema smisla - rekao je predsednik LSV. On je na kraju svog govora rekao da svi zajedno moramo uspeti da „Vojvodina bude mesto gde će biti moguće živeti u miru i otići u miru".

Pamtiti bezimene heroje

Antiratni aktivista Bala Lajoš za govornicom je istakao da mu je drago da vidi mnoge prijatelje sa kojima je postigao tako mnogo i da bi ponovo trebalo svi da se okupe sa jedne strane, kao pre dvedeset godina.

- Mnogi su u prilici da kažu da je neko uradio ovo ili ono. Ali, ja se ne osećam herojem jer sam samo uradio ono što se od mene očekivalo - rekao je on, podsećajući da je na miting u Senti doąao na poziv jedne majke i da je tada, sa svojim prijateljem Nešom, uradio ono što je smatrao da treba.

- Želeo bih ovom prilikom da podsetim na prave heroje, one majke koje su otišle peške do Tornjoša po svoju decu - rekao je Bala, dodajući da treba pomenuti i mnoge druge bezimene heroje koji su zavredili mnogo više pamćenja. Osnivač Lige socijaldemokrata Vojvodine Vladimir Kranjčević obraćajući se Senćanima i Senćankama, rekao je da su oni tim mitingom 1991. godine uspeli da se odupru samovolji jednog režima.

- Mi smo tih dana pokušali da vas ohrabrimo da istrajete, a najviše je u tome doprineo naš predsednik Nenad Čanak - rekao je Kranjčević dodajući da građani Sente i Ade treba da budu ponosni na sve ono što su tada uradili i postigli. On je rekao i da mu je drago što je to tada bio sa njima da će mu biti drago da obeležavaju ovaj datum i da svojoj deci pričaju šta se tada dogodilo. Milorad Putnik, takođe osnivač LSV, je rekao da je miting u Senti bio jedan od najznačajnijih otpora politici Slobodana Miloševića.

- Ti događaji su bili znak da imamo hrabrosti i snage da se odupremo svakom zlu, a Senćani posebno - rekao je Putnik. On se prisetio da je na dan mitinga 1991. godine u zgradi bilo mnogo policije, ali da je ispred zgrade bilo još veće mnoštvo ljudi koji jednostavno nisu želeli da popuste.

Pre tribine Nenad Čanak je položio venac kod spomen ploče posvećene antiratnim demonstracijama 5. i 6. novembra 1991. godine, koja se nalazi na zgradi Skupštine opštine Senta. Na njoj na više jezika piše „Hoćemo mir", što su građani pre 20 godina na tom mestu danonoćno skandirali.