Dan pobede na fašizmom

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Akcije/Kampanje | Subota, 09. 05. 2009. | Komentara: 0

Dan pobede na fašizmom

PANČEVO - Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je večeras u Pančevu na skupu koji je LSV organizovala povodom Dana pobede nad fašizmom i Dana Evrope da će se od srede u proceduri Skupštine Srbije naći Predlog zakona o zabrani manifestacija neonacističkih i fašističkih organizacija.

Čanak je naveo da je LSV sa svoim partnerima uspela da ovaj Predlog zakona uvrsti u procedru i da će on biti usvojen do kraja redovnog skupštinskog zasedanja.

- Od tada će fašizam biti i formalno kažnjiv u ovoj zemlji. I to je ono što je LSV sa svojim partnerima uspela da ostvari. Jel' to uspeh? Nije. To je nešto što je normalno i što bi moralo biti normalno da živimo u normalnom okruženju. Ali kakvo je to okruženje koje poistovećuje dželate i žrtve, ubice i njihove nevine žrtve. Kakvo je to okruženje u kojem mi treba da se izvinjavamno i nas treba da se štiti. Mi na to nećemo pristati - rekao je Čanak.

On je naveo da je fašizam kao bolest i da će se uvek pojaviti kad se za njega pojave okolnosti.
- Kao što su naši preci pobedili u Vojvodini tuberkulozu pa se ona vratila na velika vrata pre nekoliko godina zbog toga što nije bilo dovoljno hrane i dovoljno vitamina i dovoljno brige o dečjem zdravlju, što više nije bilo fluorografisanja na koje smo svi kao deca morali da idemo. Isto će se iz takvih razloga, iz bolesti siromaštva i prljavih ruku, uvek rađati fašizam, nacionalsocijalizam i totalitarizam svakoga tipa - rekao je on. Čanak je naveo da je upravo to razlog zbog kojeg je ovaj skup i organizovan.

- Ne zato da bismo rekli hvala onima koji su koji su se borili protiv fašizma u Drugom svetskom ratu, ne zato da bismo se zahvaljivali antifašistima čije tekovine treba da nastavljamo, nego da bismo videli šta je nama sada da radimo - rekao je Čanak, dodajući da živimo u vremenu koje nam neće oprostiti ako budemo ćutali.

Karadžić: Nema mesta fašizmu u Srbiji

Državni sekretar u ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić istakao je kako je tužno što skup koji govori o antifašizmu u Srbiji i dalje predstavlja skup visokog rizika i da one koji govore o evropskim vrednostima, o slobodi, o poštovanju ljudskih prava, o jednakosti, o toleranciji treba da štiti policija.
On je naveo i da je Zakon o borbi protiv diskriminacije donet tako što je diskriminatorima objašnjavano da neće biti sankcionisani novim zakonom.

- E ja ću još jednom da ponovim - hoće i u ovoj zemlji mesta fašizmu biti neće! Zbog svih nas koji smo ovde i koji imamo snage da ne stanemo pred preprekama onih koji se stide svog imena i koji se kriju iza imena "Crne ruke" - naveo je on. Marko Karadžić je dodao da je prava Srbija ona u kojoj je različitost potencijal, a nije pretnja.

- Bitno je da svako od nas u svakom trenutku ne zaboravi koje su vrednosti za koje se zalažemo. Da ne zaboravi da donosimo zakone koji su u interesu nas, a ne zato što to Evropa od nas traži. Jedino na taj način ćemo postati ravnopravni članovi EU, jer to je mesto kome pripadamo u ovom vremenu i u ovom trenutku - zaključio je Marko Karadžić.

Domonji: Srbija bi u Evropu sa četnicima

- Smrt fašizmu, sloboda narodu - pozdravio je prisutne Pavel Domonji iz Helsinškog odbora za ljudska prava. On je rekao da su se na taj način u Drugom svetskom ratu pozdravljali oni koji su se borili protiv fašizma, te da se zahvaljujući njihovoj borbi Srbija našla na boljoj strani i među pobednicima.

- Danas, 64 godine kasnije Srbija kao da se stidi svog antifašizma. Srbija bi u Evropu, ali ne sa partizanima i komunistima, nego ako može sa četnicima - sa Dražom i sa Nikolajem - rekao je Domonji dodajući da se umesto mukotrpnog rada na približavanju EU u Srbiji normalizuje fašizam.

- Ljotić se proglašava za spasioca Srbije, a kolaboracionisti su preko noći svrstani u antifašiste. Još je potrebno samo da se otkrije Dražin grob, da se njegovim imenom nazove neka ulica ili neki trg pa da stvar bude potpuno kompletna - istakao je Domonji. On je podsetio da je antifašizam sastavni deo evropskog identiteta te da onaj ko se stidi svog antifašizma nema šta da traži u Evropi.

Ljilja Spasić iz Građanske akcije Pančevo je zatražila podršku za to da se jedna ulica ili prolaz nazovu imenom Srđana Aleksića, Trebinjca kojeg su ubili pripadnici vojske Republike Srpske jer je hteo da zaštiti svog prijatelja Bošnjaka.

Predstavnica Žena u crnom, Staša Zajović je istakla da se jedino civilini sektor ponaša odgovorno prema ulasku u EU i evropskoj budućnost i poručila da umesto izjednačavanja antifašista i kvislinga treba rehabilitovati vrednosti antifašizma, uhapsiti optužene za ratne zločine i isporučiti ih Haškom tribunalu i zabraniti sve neonacističke i klerofašističke organizacije koje propagiraju mržnju.

(BILSV, 09.05.2009.)



Izjave | Četvrtak, 03. 10. 2013. | Komentara: 0

Nacrt zakona usaglasiti sa koalicionim partnerima

NOVI SAD -  Komentarišući najave skorog usvajanja Zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine i nacrt zakona koji je, navodno, već urađen u pokrajinskoj administraciji, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš rekao je za RTS da nije upoznat sa tim nacrtom.
Odbori LSV | Sreda, 02. 10. 2013. | Komentara: 0

Marton: Sramotan odnos prema spomenicima NOB-a

ZRENJANIN - Povodom Dana oslobođenja Zrenjanina delegacija Lige socijaldemokrata Vojvodina položila je venac na spomenik narodnom heroju Žarku Zrenjaninu. Poslanik u Skupštini AP Vojvodine Aleksandar Marton podsetio je ovom prilikom da je pre 69 godina, 2. oktobra 1944. godine, Zrenjanin oslobođen od  fašističke okupacije koja je trajala 42 meseca i istakao da je ovo datum kada se mora podsetiti na hiljade onih koji su dali svoje živote u borbi protiv fašističkog zla.
Odbori LSV | Sreda, 02. 10. 2013. | Komentara: 0

Direktori da odgovaraju na pitanja

PANČEVO – Odbornici Lige socijaldemokrata Vojvodine na narednoj sednici pančevačkog parlamenta će predložiti da se donese Odluka po kojoj će direktori javih i javno komunalnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač grad Pančevo, jednom mesečno morati da, javno u skupštinskoj sali, odgovaraju na pitanja odbornika i građana.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook