Autonomija Vojvodine je pitanje demokratske zrelosti Srbije

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Događaji | Ponedeljak, 20. 05. 2013. | Komentara: 0

Autonomija Vojvodine je pitanje demokratske zrelosti Srbije

NOVI SAD - U sagledavanju autonomije Vojvodine trebalo bi posebnu pažnju posvetiti elaboraciji njene važnosti i kompleksnosti: autonomija Vojvodine je pitanje svih pitanja demokratske zrelosti Republike Srbije. Bilo da punu autonomiju Vojvodine neko doživljava kao mit, utopiju, separatističku težnju ili cilj političke borbe i građansko uverenje, kako god, ona je uvek tema koja nikog ne ostavlja ravnodušnim – izjavila je danas zamenica predsednika poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine mr Maja Sedlarević.

LSV

Deklaracijom da iskažemo svoj zajednički stav

Ona je u raspravi o Predlogu deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine istakla da svaka diskusija koja za temu ima zaštitu ili unapređenje autonomije Vojvodine, između pokrajinskih i republičkih organa, pozicije i opozicije, treba da bude takva da se dođe do boljeg funkcionisanja Vojvodine. Prema njenim rečima, tako treba posmatrati i Deklaraciju.

- Deklaracija je svojevrsni instrument kojim koristimo svoje ustavno pravo da iskažemo svoj zajednički stav, a pitanje političke kulture ili nekulture jeste upravo ophođenje prema ovom dokumentu, bilo da se neko sa njim slaže ili ne. U Vojvodini, koja počiva na duboko ukorenjenoj toleranciji i građanskim tendencijama, pitanje autonomije je pitanje individualnog opredeljenja, gde ja kao građanka imam pravo na svoje regionalno opredeljenje, kao što ga imaju i građani drugih regija – istakla je Sedlarevićeva.

AP Vojvodina je građanski projekat,
a autonomija konstanta


Zamenica predsednika poslaničke grupe LSV u pokrajinskoj Skupštini je napomenula da je Autonomna pokrajina Vojvodina građanski projekat,  a njena autonomija je konstanta koja je zajednička svim državnim uređenjima u njenoj istoriji.

- Sam koncept autonomije se menjao u različitim istorijskim, političkim i ekonomskim okolnostima, ali bez obzira na to koji datum je kome bitan, bilo da pričamo o Arseniju Čarnojeviću, 1848, 1918. ili 1945, 1974. ili 1988 - govorimo o Vojvodini, govorimo o građenju identiteta autonomije. Istine radi, na Skupštini izaslanika pitanje Vojvodine definisano je najbliže onom što mi danas prepoznajemo kao autonomnu pokrajinu u okviru Republike Srbije. Vojvodina je kao autonomna pokrajina ušla u sastav Srbije u okviru Demokratske Federativne Jugoslavije slobodnom voljom i odlukom svojih naroda, donetom na osnovu prava na opredeljenje kojeg su oni stekli u borbi protiv fašizma. Osnova za ulazak Vojvodine u sastav Srbije ovim potiče iz 1945. godine, upravo onako kako je Liga socijaldemokrata Vojvodine i predložila u svom amandmanu – napomenula je Maja Sedlarević.

Vojvodina – Evropa u malom

Ona je istakla da smo danas svedoci činjenice da se na pitanju autonomije najargumentovanije i najjednostavnije može pokazati koliko je Ustav Republike Srbije loš i pun nedostataka.

- Da je stepen autonomije Vojvodine ustavna kategorija, ne bismo danas bili u prilici da gotovo svakodnevno imamo sporenja oko toga. Pošto nije, stalno se nalazimo u situaciji da se stepen autonomnosti pokrajine dovodi u pitanje i ugrožava, a da je pokrajinska administracija u konstantnoj potrebi da ukazuje na njeno ugrožavanje i traži zaštitu stečenog stepena autonomnosti Vojvodine – kazala je ona.

Kako je napomenula Sedlarevićeva, pošto mera autonomije nije najviši pravni akt ove države, nego je to Ustav, te da ćemo, dok bude tako, biti u prilici da se stalno vraćamo na pitanje njenog postojanja, trajanja i opstanka, bilo kroz borbu za izmenu Ustava, bilo kroz zalaganje za donošenje zakona koji definišu funkcionisanje Vojvodine. Ona je istakla i da se nada da je potreba donošenja Zakona o finansiranju nadležnosti APV nešto oko čega postoji konsenzus, jer interes Vojvodine, njenih građanki i građana, mora svakom da poslaniku da bude na prvom mestu.

- Vojvodina je politički, kulturni, ekonomski i civilizacijski okvir zajedničkog života građanki i građana različitih pripadnosti i opredeljenja. To je naše bogatstvo i to nas čini Evropom u malom. Više političke snage, više ovlašćenja za pokrajinsku administraciju moglo bi voditi uspešnoj evropskoj svakodnevici  u Pokrajini, koja bi mogla biti primer dobre prakse i Beogradu i Srbiji i regionu. Za to nam je potreban samo dijalog – zaključila je Maja Sedlarević.

(BILSV, 20.05.2013)



Događaji | Petak, 21. 10. 2011. | Komentara: 0

Otvorena izložba "Novi Sad u ratnom vihoru 1941-1944"

NOVI SAD - Izložba "Novi Sad u ratnom vihoru 1941-1944", povodom Dana oslobođenja Novog Sada, otvorena je danas u Holu Skupštine grada. Na izložbi su predstavljeni dokumenti gradskih vlasti u periodu od 1941. do 1944. godine, podeljeni u tri tematske celine: ulazak mađarske vojske u Novi Sad, antikomunistička građa i inauguracija velikih župana.
Događaji | Četvrtak, 20. 10. 2011. | Komentara: 0

Zrenjanin - Grad pristupačan za sve

ZRENJANIN - U organizaciji Centra za razvoj civilnog društva u Zrenjaninu, novosadskog centra "Živeti uspravno" i Saveta za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom grada Zrenjanina danas je u sali mesne zajednice sa Bagljašu održana obuka o pristupačnosti "Zrenjanin-grad pristupačan za sve", namenjene članovima Saveta i predstavnicima lokalne samouprave.
Događaji | Sreda, 19. 10. 2011. | Komentara: 0

Marton na sednici Igmanske inicijative

ZRENJANIN - Predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton, prisustvovao je 22. sednici Igmanske inicijative, nedavno održanoj u Beogradu, na kojoj su predsednici Srbije, Hrvatske i Crne Gore, Boris Tadić, Ivo Josipović i Filip Vujanović, kao i predsednik Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Željko Komšić



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook