NOVI SAD - Ukoliko se izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu prihvate poprilično nova i radikalna rešenja, koja će uneti velike promene u dosadašnji način izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup, mislim da efekti takvih rešenja neće biti dobri po poljoprivrednike u AP Vojvodini, rekao je potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za poljoprivredu Branislav Bogaroški na današnjem okruglom stolu posvećenom izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Ukidanje sredstava tehnička greška?

- Ovim zakonom se uvodi novi institut, odnosno otvara se mogućnost davanja državnog zemljišta pravnim licima u dugoročni zakup do 30 godina, i to 30 odsto zemljišta u svakoj lokalnoj samoupravi - rekao je Bogaroški, navodeći da se radi o gotovo 120 hiljada hektara, koje bi trebalo direktnom pogodbom sa pravnim licima da se daju u dugoročni zakup, te da su iz zakupa isključena fizička lica, to jest registrovana poljoprivredna gazdinstva. On je dodao da nema nikakvog razloga da iz ovog postupka budu isključena fizička lica, kao što nema razloga ni da bude samo jedan investitor.

- Moramo voditi računa o tome da su 77 odsto zakupaca državnog zemljišta upravo registrovana poljoprivredna gazdinstva. Mislim da je velika greška da se isključe iz zakupa 30 odsto zemljišta, i verujem da će to istovremeno stvoriti i armiju nezaposlenih koji neće moći sebi da obezbede egzistenciju. Ovo je krupna odluka, koja nosi velike posledice i mislim da ovaj institut treba ili jako dobro razraditi, ili u ovom momentu odustati od njega, jer ukoliko ovo pitanje ne rešimo kako treba posledice će biti katastrofalne - naveo je Bogaroški. On je dodao i da se nada da je ukidanje sredstava lokalnim samoupravama i Autonomnoj pokrajini Vojvodini od zakupa zemljišta samo "tehnička greška" u predloženom dokumentu i da će ona već danas biti ispravljena.

Nema potrebe za prodajom državne zemlje

Osvrnuo se i na prodaju državnog zemljišta, navodeći da za to nema potrebe.

- Poljoprivredno zemljište je dobro od opšteg interesa, a prema dobru od opšteg interesa se ponaša sa pažnjom dobrog domaćina. Shodno tome, dobar domaćin je onaj ko vodi računa o svome gazdinstvu, a javni funkcioner je dobar domaćin ako vodi računa o Republici Srbiji i njenim interesima. Ako Republika Srbija može da izdaje zemljište, a izdaje ga godinama, i izdavaće ga i ubuduće - zašto onda prodavati državno poljoprivredno zemljište? - upitao je Bogaroški i dodao da ako se ipak zauzme stav da se državno zemljište ponudi na prodaju, onda taj postupak ne sme imati nepreciznosti i nejasnoća koje ostavljaju prostora za zloupotrebu.

Resorni sekretar je naglasio da je važno da postupak sticanja prava na državnom zemljištu, kao i raspolaganje njime mora u potpunosti biti regulisan zakonom, ne sme se ostaviti diskreciono pravo, i ne sme se ostaviti mogućnost da se ta pitanja rešavaju kasnijim uredbama i pravilnicima.

- Posledice ovog zakona biće katastrofalne - ako se rešenja dobro ne odmere, kao što će biti odlične, ukoliko rešenja koja zajednički pronađemo budu dobra - naveo je potpredsednik Bogaroški. 

O izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu na okruglom stolu govorili su i Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Dragana Gođevac - Obradović, direktorka Uprave za poljoprivredno zemljište i Đorđe Bugarin iz Privredne komore Vojvodine.

(BILSV, 07.08.2015)