ZRENJANIN  -  Šta se tačno dogodilo da je Zrenjanin, koji je na 110.000 stanovnika imao 57.000 zaposlenih industrijskih radnika, ovoga trenutka je jedina tema koju imamo poljoprivreda, jer je daleko kraći spisak onoga što radi u Zrenjaninu od onoga što ne radi. Kao što je, na žalost, u celoj Vojvodini - Istakao je večeras lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak. On je na predizbornoj konvenciji LSV u Zrenjaninu poručio da će LSV pobediti na izborima i da će Bojan Kostreš biti najbolji gradonačelnik Zrenjanina.

U nastavku možete pročitati kompletan govor Nenada Čanka:

Ove Tambure ko Marš na Drinu bogte. Biće da će to biti neki marš na Tisu. Nešto tako.

Ljudi, ovako stvar stoji. Kada  sam ulazio u Zrenjanin, video sam niz bilborda. Piše na jednom bilbordu „Ujedinjeni sve možemo“, pa na drugom piše „Dostojanstvo nam niko ne može oduzeti“, pa na trećem opet piše nešto treće. Ja kad bih se ravnao po bilbordima, ja bih glasao za sve stranke. Jer mogu da potpišem svaki od tih bilborda. I sve što piše na svakom od tih bilborda je u redu. Jedino ima jedan mali problem, to što na bilbordimna piše ne mora da bude istina. Zato što istina između onoga što piše na bilbordima i onoga što nas okružuje se razlikuje upravo po tome da li iza te istine ima neka dela, da li iza toga ima nečega konkretnog.

Mi smo došli u poziciju, dragi prijatelji da, kada sam bio u Melencima pre nekog vremena, video sam posle puno godina, a idem u Melence 26 godina, da je Dom kulture okrečen, doteran, lepo sve uređeno i tako dalje. Međutim, šta se dogodilo? Kada sam ušao i hteo da pohvalim kako najzad sala u koju smo dolazili bog te pita koliko puta, a ta ista sala bila uvek sve prljavija i sve oronulija, a sala je bila u sve gorem stanju, kada sam video da svaki put kada dolazim ima sve manje sedišta, zato što se zadnja sedišta polako skidaju red po red, pa se od njih popravljaju prednja. Kad sam video da je najzad s tim gotovo, ja sam bio srećan. Dok mi nisu rekli jednostavnu stvar. Ja sam pitao: dobro ljudi, kako ste ovo izveli? Najzad da to liči na nešto. Kažu pa evo, rešili smo to na jedan vrlo dobar način - izjnajmili smo jednom privatniku na 99 godina. Da bi okrečio. Na 99 godina da bi okrečio. Ljudi, da bi okrečio!

Ima u ovome gradu jedan dom srednjoškolski, zove se „Angelina Gina Kojić“. E pa, Angelina Goina Kojić, tetka Gina, je bila najbolja drugarica moje bake, Slavke Čanak. Njih dve su, i još sa ostalim tamo ženama i ljudima, bili vaspitači u domu za ratnu siročad, koji je bio ovde posle Drugog svetskog rata. I kao dete, baka me je vodila tamo i ja sam gledao kako oni žive i kako ste to izgleda. I pošto moje otac nije imao braće i sestara, on je te domce, kako su ih zvali, sve doživljavao kao svoju rođenu braću, sestre i tako. I ja znam jedno, da je od tih domaca, siročadi s Kozare, iz ofanzive izvučenih, ovde u ovom Zrenjaninu postalo desetine i desetine dobrih i poštenih ljudi. Desetine i desetine profesora univerziteta, koji su završili škole, koji su završili najviše što se moglo završiti od škola u ovoj zemlji i postali su divni ljudi i važni članovi ovog društva.

Zašto vam ovo govorim? Kad god prođem i vidim ime tetka Gine Kojjić, setim se tih ljudi, da ne  nabrajam, od Pere Mudrinića, Miće Marića pa nadalje. Svih onih ljudi koji su tu odrastali. Postavim sebi pitanje: Kako je moja baka Slavka Čanak, sirota učiteljica iz Kumanova, tetka Gina, kako su svi oni uspeli da naprave od njih ljude, a mi danas ne možemo rođenu decu da iškolujemo? Našu decu koja imaju i oca i majku? Ne možemo da iškolujemo. Kako je tada moglo da se završi i srednja škola i da se završi fakultet i da se doktorira, a danas samo dva posto radničke dece ide na fakultet? Ajde, neka mi neko objasni šta se to dogodilo. Šta se tačno dogodilo? Šta se tačno dogodilo da Zrenjanin, koji je na 110.000 stanovnika imao 57.000 zaposlenih industrijskih radnika, ovoga trenutka je jedina tema koju imamo poljoprivreda, jer je daleko kraći spisak onoga što radi u Zrenjaninu od onoga što ne radi. Kao što je, na žalost, u celoj Vojvodini.

Kada mi je moj pokojni otac pričao kako su iz Vojvodine izvlačili, posle Drugog svetskog rata, a to se stariji dobro sećaju, kako su iz Vojvodine demontirali pruge, pa nosili u Albaniju, demontirali fabrike, pa nosili u Bosnu, kako su demontirali svilare po selima, pa odnosili, jel tako bilo? Jel tako bilo? Ajde da čujem tako je, zato što stalno imam utisak kao da govorim u vazduh, kao da govorim u prazninu. Kao da sam sebe podsećam na stvari koje se, možda, nisu ni dogodile. Važno mi je da se još neko seća. Važno mi je da se još neko seća da je ovde bilo života, da je ovde nekada bilo ljudi koji su radili svoj posao. Koji su bili ponosni što su odavde. Koji su bili ponosni zato što nisu znali ko je koje vere i nacije, što su bili ponosni što su nešto mogli da urade za svoj grad. Što su te vaspitačice u tom domu bile ponosne što su podigle neku decu od kojih su gledale kako postaju ljudi.

Šta imamo danas? Da u ovoj zemlji svake godine se broj stanovnika smanji za 50.000 – 35.000 se rodi manje nego što umre, a 15.000 se odseli. Prosečna starost stanovništva u ovoj zemlji je 47 godina, prosečna starost onih koji odlaze je 28 godina. Svake godine iz ove zemlje ode 1.000 lekara, svake godine u ovoj zemlji medidinu završi 500 studenata. Pa  gde to vodi i ko je  za to kriv?

Zašto smo zaboravili ko je za to kriv i odgovoran? Zašto smo zaboravili onog zločinca Slobodana Miloševića koji nam je sve ovo napravio? Niste vi ovde krivi. Krivi su oni koji su nam razorili zemlju, koji su razorili sistem vrednosti, koji su od devojčica napravili prostitutke, a od dečaka kriminalce. Jel tako? Ako je tako, postavljam pitanje, šta ćemo mi da uradimo protiv toga? Šta ćemo da uradimo protiv toga u uslovima kada svakoga dana gledamo kako se jednostavno topi sve ono što su nam stari ostavili? Pogledajte i sami, ako mi ne možemo da okrečimo ono što su stari gradili, ako se pruge raspadaju, ako se, kao što Bojan reče, zbog 5.000, ili koje već to rekao, zbog 5.000 zaposlenih u Železari, baca pod noge sudbina 50.000 zemljoradnika u Vojvodini, neka mi neko objasni otkud nam pravo da se sa tim pomirimo? Otkud nam pravo da  pristanemo na takav život? Otkud nam pravo da pognemo glavu i trpimo kao roblje, na svojoj rođenoj zemlji? Jer, oni koji odu odavde, život  je jednostavan, ti možeš otići na mnogo mesta, ali se možeš vratiti samo na jedno – možeš se vratiti samo kući. Ja drugu kuću od Vojvodine nemam! 

Neko će reći, ovo su samo još jedni izbori. Ne, ne, ne, ne... Pokazalo se, naučno se pokazalo, da kada razmišljate o nekom problemu, postavite sve mogućnosti, i kada postavite sve mogućnosti, odbacite one koje su nemoguće. Kada odbacite one koje su nemoguće, ono što ostane, to je istina. Koliko god neverovatno zvučalo. Daću vam vrlo jednostavan primer.  Pogledajte ko su oni koji bi da vode ovu zemlju. Pogledajte ko hoće da se bavi ovom zemljom. Ko hoće da vlada ovom zemljom? Ko su ti koji su se prijavili da hoće, eto, da učestvuju na izborima i da vladaju ovom zemljom?  Ražalovani ministar Vučićev, koji je posle toga bio stečajni upravnik firmi. Znate šta je stečajni upravnik? To je kad firma 'oće da crkne, onda joj on uputi samilosni hitac, da bi prodao meso. To je otprilike siže, što bi lovci rekli.

Demokratska stranka koja se već raspala  toliko puta da više, ja stvarno ne znam ljudi...  pitao me jedan diplomata, kaže, ovi razgovori koji su bili oko objedinjavanja opozicije pre izbora, zašto nisu uspeli? Kad su razgovarali iz Demokratske stranke sa Novom strankom, Liberalno-demokratskom partijom, sa Socijaldemokratskom strankom i ostalim strankama nastalim iz Demokratske stranke. Ja pitam jel'te gospodine, jeste vi oženjeni? Kaže nisam. A pitam, a jeste se razvodili? Kaže nisam. Pa onda ne mogu da vam objasnim. Kako da objasniš nekom kako izgleda pokušaj da posle nešto radiš, praviš biznis sa bivšom ženom? To ne biva. E, to je, otprilike, situacija i ovde. Kako vi mislte da oni koji su se razišli u svađi i gnevu sada treba da se objedine da bi napravili nešto novo? Ja u to ne verujem.

Jako je lepo što su neki drugi promenili mišljenje. Jako je lepo što se  sada Aleksandar Vučić zalaže za evropski put i jako je lepo što sada Srpska napredna stranka ide ka tome da uključi Srbiju u Evropu. To je jako lepo. Ali imam jedno malo pitanje: da li više verovati onom ko je menjao mišljenje, uz svo poštovanje za promenu mišljenja, ili onome koji nije menjao mišljenje, nego od samog početka je bio za integracije u Evropu, i od samog početka se borio za građanske vrednosti. Dobro je kad neko promeni mišljenje na bolje. Još bolje je kad ne menja  mišljenje, jer onda znamo da će takav biti i sutra.

Liga socijaldemokrata Vojvodine nikada se nije cepala, nikada se nije delila i nikada nije menjala mišljenje. Kada pogledate malo bolje, ima li neko da može, od svih onih koji danas pretenduju da se bave politikom u ovoj zemlji da kaže nađite bilo koji tekst koji sam ikada napisao, bilo koji intervju koji sam ikada dao, bilo koju izjavu koju sam rekao, stavite pred mene i potpisaću. Ja to mogu, može li još neko? Jel može još neko? Ne može. Sad ja postavljam pitanje, zašto onda Liga socijaldemokrata Vojvodine,  koja je 26 godina rasla kroz najteža vremena, borila se... setio sam se Šešelja... Znate šta je to Šešelj? To je ono što je oslobođeno sada iz Haga, pa su nam vratili. Čak ni Hag nije mogao da ga svari.  Sve u svemu, ima jedna devojčica kod mene u komšiluku, ona  ne zna da kaže klovn, nego kaže klovno. E pa mene Šešelj na to podseća, na klovno. Zamisli ti sramotu za nekoga ko za sebe tvrdi da je ne znam kakav surovi četnički vojvoda koga oslobode? Oslobode te u Hagu. Pa to je da se ubiješ. Da tražiš obnovu postupka, da  pljuneš na sudiju da te osude bar za nepoštovanje suda, ajde bar nešto uradi. Jer ovo je stvarno sramota. I on dođe i on sada predstavlja neki faktor u ovoj zemlji. Čovek za koga je sud dokazao da je bio i ostao krpa i niko i ništa. Da su s njim mlatili gologinje.. Dakle, on je bio udbaški mlatilac gloginja, koji ničem drugom nije služio osim da plaši ljude i da plaši naivne I da priča kako će on iseliti ovoga ili će iseliti onoga. I bio je silan dok mu je udba držala leđa. A sad je najobičnija krpa koja mlatara zapaljenim zastavama i misli da je nešto uradio. To su oni koji su nam zagorčavali život devedesetih. To su oni koji su nam zagorčavali decenije života. 

A onda dobijemo za predsednika države Nikolić master Tomislava. Ljudi, ja moram ovo da kažem javno, ja ne mogu više da ćutim. Nikolić master Tomislav ne propusti nijednu šansu da ispadne glup. To je stvarno fascinantno. On je uspeo, pazite, da odlikuje Omara al Bašida. Omar al Bašid, predsednik Sudana. Za šta ga je odlikovao? Za to što nije priznao Kosovo. Pazi, vidi. Nije priznao Kosovo. Ali, istovremeno je prevideo Nikolić master Tomislav, da je Omar al Bašid traženi ratni zločinac zbog genocida u Darfuru, gde je platilo glavom između 200 i 400 hiljada ljudi, a raseljeno dva miliona 700 hiljada. To je isti Omar al Bašid. I sad ja postavljam pitanje: Orden Republike Srbije nosi taj isti čovek za nešto što nije uradio. Nije priznao Kosovo. Živ je Domanović, umro nije. Zato što, kad vi dođete u poziciju da ljude odlikuju za nešto što nisu uradili, a neprimetite da treba da provuku bukagije na robiji do kraja života za nešto što su uradili, onda imate ozbiljan problem.

Nama ne treba vlada u kojoj će se poljoprivredom baviti osoba, koja meni kaže... Pitam ja: Što ste ukinuli lov na afričke grlice, jer lov na afričku grlicu je važna privredna grana u ruralnim delovima Vojvodine, zato što one dođu na suncokret, padnu kad lete na jug i onda se od tog lova u seoskim sredinama zaradi neki dinar za zimu. I to ne makar šta. Svaki Italijan kad dođe, a dolazilo ih je na hiljade, ostavi po par hiljada evra. Pitam što ste to radili, kaže veliki je pritisak. Ko vas je pritisao? Veli, ove organizacije za zaštitu životinja. Sad, organizacije za zaštite životinja su pritisle ovu koja je doktorirala na kokoškama, mislim, pa zbog toga se uvek zbunim. Sve u svemu... Oni sad nju pritisnu, onda se ona poplaši, onda pošto se ona poplašila, ja sam došao da je više poplašim, jer onda kad sam je ja više poplašio onda je, najedanput, moglo da se lovi afrička grlica.

Jel vama jasno ljudi da u ovoj zemlji tako stvari funkcionišu? Ko bolje poplaši, ko opasnije viče. A mi pošto smo pristojni ljudi i pošto bi mi moja majka pokojna, profesorica matematike Bosiljka Čanak, usta sapunom oprala kada bi me čula kako govorim, ali ja sam... tako su me naučili. Jer, da ne govorim tako, neće da me čuju. Ako ne vičemo, neće da nas čuju. Ako se ne bunimo, neće da nas čuju. I onda dođemo u situaicju da nestanemo netragom. Čak im i ne smetamo svojim nestankom. E, pa nećemo nestati. Nećemo nestati iz jednostavnog razloga što je Liga rasla i sticala mišiće, sticala organizaciju, sticala ljude, gradila ljude 26 godina zato da ima onaj koji će stati na njen branik i braniti je. I branićemo Vojvodinu ne tražeći niko da umre za taj cilj, ali svako mora da živi za taj cilj. Ligaši žive za Vojvodinu!

Sve u svemu, dragi prijatelji, situacija je vrlo jednostavna. Ne treba da vam pričam da se na svetu povećava broj ljudi, a smanjuje broj radnih mesta. To svi znamo. Niz stvari zamenjuju roboti. Jednostavno, sad se već razmišlja o tome da u Americi se zamene kamiondžije robotima, zato što jednostavo nema potrebe više čovek da vozi kamion, kad to može da radi mašina. To znači 400 hiljada kamiondžija bez posla. Međutim, upravo zato što je to 400 hiljada ljudi bez posla, to je 400 hiljada porodica, to je veliki politički problem i na to se, očigledno, neće ići, pa se to sad rešava tako da robot vozi, a čovek ga nadgleda. Pa je ono, suvozač od robota. Pomoćnik nosioca spomenice. Taj, otprilike, posao. Kako god, to je sad politička stvar.

Mene interesuje šta ćemo mi da radimo. Ako ne iškolujemo decu, oni nemaju kud, ostaće nezaposleni. Ako ih iškolujemo, oni ovde neće imati posao, pa će otići. Ajde da vidimo šta onda možemo da uradimo. Da pravimo investicije koje ćemo zvati te investitore od spolja? To je odlična ideja. To je super. Ja sam presrećan kada čujem da će neko da dođe i da investira u Vojvodinu. Ali, mene jako interesuje, kada dođe šaik iz Ujeidnjenih arapskih emirata, investira u Vojvodinu, da li će on, ako se razboli, ići u vojvođansku bolnicu. Hoće ili neće? Neće. Hoće li mu se dete, možda, školovati ovde? Neće. Hoće li, možda, ovde uplaćivati penzioni fond pa odavde dobijati penziju? Neće. Što znači, možda će on investirati u put ili će investirati u nešto ovako ili onako, ali da investira u ono od čega mi živimo i gde mi treba da živimo, to se neće desiti. To je ono zbog čega mi treba ovde da imamo svoje zakone koje bi uredili da se mora voditi računa o zdravstvenoj zaštiti, da se mora voditi računa o obrazovanju, da se mora voditi računa o svemu tome.

Vojvođanin ne sme da bude gladan! Vojvođanin ne sme da bude bolestan. Vojvođansko dete ne sme da bude neškolovano. To je ono što je u korenu programa Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Zemlja... pročitao sam, dobro, to su Sremci naši smislili slogan – zemlja zemljacima. Zato što zemlja jeposlednji resurs koji imamo. Prodali su nam Naftagas. Naftagas su prodali, kao zbog toga što ćemo onda dobiti Južni tok, pa ćemo tu zarađivati ne znam koliko para na ventilu koji ćemo odvrtati i zavrtati. I što će nam Kosovo ostati u sastavu Srbije. Južni tok je i sam Putin rekao da od toga nema ništa, a što se Kosova tiče, nisam nešto uveren da je baš ostalo u sastavu Srbije. Šta vi mislite?

Iz publike: Ne. Nije.

Pošto se nije desilo ono što su obećali, logično bi bilo da se kaže: Vidi, vi ste rekli da ćete to uraditi. Niste uradili. Vrati Naftagas i idi kući. Jel tako?

Iz publike: Tako je.

Zašto se to ne uradi? Zto što imate na vlasti Tomu Nikolića i njegovu ekipu koju to ne interesuje. Koji su, brte, ruski špijuni, koji služe tome da zastupaju interese Rusije a ne ove zemlje u kojoj živimo. Nemam ništa protiv Rusije, da se mi razumemo, ali imam protiv toga da moja zemlja bude nešto čemu se upravlja iz Moskve. Jer, ako ne pristajemo na Beograd, što bi pristali na Moskvu. Jel tako?

Tako je.

Mante se tapšanja. To ćemo posle.

Ako je tako, dajte ljudi da se dogovorimo šta ćemo da uradimo. Konkretno da uradimo. Konkretno da uradimo stvar je jednostavna. Ja više, osim Lige socijaldemokrata Vojvodine, u Vojvodini ne verujem nikome. Nikome. Iz jednostavno razloga, što za svakog mogu da kažem zašto mu ne verujem. Ligi verujem jer je 26 godina rasla, 26 godina govori isto, 26 godina nema nijednu finansijsku aferu. Zato verujem Ligi socijaldemokrata Vojvodine. Verujem zato što je ovaj isti Bane Bogaroški ovde bio u Novom Sadu direktor Gradskog saobraćajnog preduzeća. Kada je prestao da bude, kada su DSS-ovci ušli u to preduzeće, su na konferenciji za novinare rekli da je to primer dobro vođenog i domaćinski gajenog preduzeća. Kada te oni pohvale, onda znači da si uradio nešto kako treba. Kada te politički neistomišljenici uvaže. Kao što bih ja bio preponosan kad bih mogao da uvažim političke neistomišljenike. Kažem, alal im vera, alal im partija, dobro su uradili ovo ili ono. Ali bi to voleo da vidim. Ne na televiziji, nego svojim očima. Da mogu da opiipam posledice njihove politike, da mogu sve to da uradim.

Ja verujem Ligi socijaldemokrata Vojvodine zato što ne laže. Verujem LSV zato što možete čuti da se neko potukao u kafani, ima takvih slučajeva. Možete čuti da je neko, čuo sam slučaj da je neko vozio motorne sanke po ... ima takvih stvari. Ali da je neko zloupotrebio poverenje, da je neko zloupotrebio državne pare, državne resurse, da je bio neki finansijski skandal, to nisam čuo. To nisam čuo. Mi sa koliko smo ljudi ušli u mandat u pokrajinskoj skupštini, sa otliko g aljudi završavamo. Sa koliko smo ljudi ušli u republičku skupštinu, sa toliko ljudi završavamo. Ligaši su ljudi koji se ne lome lako. I mi ćemo na ovome istrajati.

Ovo vam govorim iz jednostavnog razloga, što sad ova pijaca, ova ponuda, evo svi sve nude svi samo glasajte za nas, biće ovoga ili onoga. Šta bi Tomo Nikoliću sa 100 milijardi evra koje si tvrdio da će ući u Srbiju onog trenutka kad ti pobediš? Sećate li se 100 milijardi evra? Sto milijardi će sad tu da hrupi najedanput. Nije od toga bilo ništa. Kad malo bolje pogledate, sva ta priča, sve je to klovno. Poenta je ta da kada pogledmao ozbiljno, nemamo mi druge osim same sebe. Osvrnite se oko sebe, mi koji smo ovde, mi smo jedino što može u ovoj zemlji nešto dobro da uradi, mi smo jedino što ima snagu, što ima organizaciju, što može, zna i hoće. To je Liga socijaldemokrata Vojvodine.

Na republičku listu koju smo napravili zajedno sa Borisom Tadićem, Čedomirom Jovanovićem. Na toj republičkoj listi su ljudi koji dele naše ideje, naš vrednosni sistem što se tiče položaja i uređenja Srbije, ali što se tiče Vojvodine, mi tu ne delimo stvar ni sa kim. Mi imamo svoje viđenje, to je zakonodavna, izvršna, sudska vlast, pravo na imovinu i izvorne prihode i sve to garantovano Ustavom. Šta je naš program za građane? Fizička, imovinska i pravna siurnost bez obzira na nacionalnu, versku i političku pripadnost. Ovo što sam vam sada rekao su koordinate u kojima Liga postoji 26 godina. I postojaće još 26, 66, 660 godina, 1600 godina i nikad ih neće promeniti. Zašto? Zato što bez toga nema Lige socijaldemokrata Vojvodine!

Bojane Kostreš, ne pričaj. Ne šapući na času. Nikad nećeš postati gradonačelnik ako ne budeš tačno znao ovo što ću ti sada reći: Ti si najbolji gradonačelnik koga Zrenjanin ovog trenutka može da ima.

Ja znam samo jedno, ako Bojan Kostreš, u šta ne sumnjam, dobije dovoljno podrške da postane gradonačelnik Zrenjanina, Zrenjanin će mnogo dobiti, a ja ću mnogo izgubiti. Ali, šta sam ja prema Zrenjaninu. Živeo Zrenjanin. Živeo Banat. Živela Vojvodina. Živela Srbija. Živela Liga socijaldemokrata Vojvodine. Pobedićemo!

(BILSV, 11. 04. 2016)