BEOGRAD – Narodni poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Republike Srbije Đorđe Stojšić  rekao je da će poslanici LSV podržati predložene izmene Zakona o Agenciji za privatizaciju, Zakona o investicionim fondovima, ali da to neće biti slučaj i sa Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, jer, kako je rekao, ponovno pomeranje rokova nije dobro i građani zaslužuju makar da se deo čuvenih obečanja ispuni.

 

Ugledati se na zemlje u regionu

 

Govoreći o setu ekonomskih zakona, Stojšić je istakao da je Srbija dobro tržište za investicione fondove, ali da će takve investicije izostati dok se ne uredi ceo sistem. On je rekao da se danas u Srbiji ne može doći do kapitala iz kog će se finansirati neka investicije, a da to nije vezano za komercijalne banke. Za ovo poslanik LSV navodi da je kriva država jer se danas zadužuje po stopama po kojima se privatnim firmama ne isplati zaduživanje i banke, praktično, kupe depozit od građana i kupuju državne hartije, što predstavlja ceo naš finansijski sistem. Navodi da bi Srbija trebala da se ugleda na primer nekih država u regionu, među kojima je i Rumunija koja je dobar deo državne aktive ustupila investitorima koji na profesionalan način rukovode dalje prodajom ili investiranjem u tu državnu aktivu.

 

- Mislim da bi takav model kod nas bio čak i celishodniji od onoga što mi sada radimo, jer mi pokušavamo da prodamo puno malih preduzeća konkretnim strateškim investitorima, što će u nekoj meri uspeti, ali mislim da u većini neće – ocenio je Đorđe Stojšić.

 

Gubitnik tranzicije su građani

 

On je dodao da je najveći gubitnik tranzicije prosečan srpski građanin, upravo zbog podele besplatnih akcija. Kako je pojasnio, privatizacija je počela devedesete godine sa Ante Markovićem i ceo kapital društvenih preduzeća je praktično podeljen zaposlenima.

 

- Kasnije, kad je državi nestalo para da finansira ratove koje nismo vodili, onda su rađene revalorizacije, pa su te privatizacije poništavane, pa je država ponovo postajala većinski vlasnik. Posle 2000. je društveni kapital podržavljen, pa je onda država volšebno postala vlasnik društvenog kapitala, što je vrlo upitno da li je uopšte mogla, pa nakon toga su samo manjinski udeli deljeni zaposlenima i sada smo imali čuvene besplatne akcije za koje se ispostavilo da ne vrede ništa. Glavni i osnovni problem je što ne postoje likvidna tržišta kapitala na kojima se trguje i gde komisija hartija od vrednosti ima mnogo jaču ulogu nego što ima kod nas, gde je manjinski akcionar zaštićen zakonom i gde postoji transparentnost, korporativno upravljanje i pravna sigurnost, gde se stečaj završava u nekom doglednom roku – napomenuo je poslanik LSV u Narodnoj skupštini dodavši da su to sve razlozi zašto u Srbiji nema investicionih fondova i društva za upravljanje investicionim fondovima.

 

(BILSV, 21.10.2014)