NOVI SAD – Pokrajinski poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Jovanović ocenio je danas da je izveštaj pokrajinskog ombudsmana vrlo opširan, ali vrlo štur. On je tokom sednice Skupštine AP Vojvodine izneo nekoliko zamerki na nepreciznosti i nedovoljno jasne podatke koji su dati u izveštaju. Tokom rasprave koja je usledila nakon njegovog izlaganja, a zbog zloupotrebe dece u političke svrhe, što je jedan od detalja iz ombudsmanovog izveštaja, Jovanović se založio da donošenje kodeksa koji bi regulisao ovu oblast, a što je i sam zaštitnik građana predložio

Transkript govora Aleksandra Jovanovića možete pročitati u nastavku.

Poštovani predsedavajući, 

poslanice i poslanici, 

Uprkos primedbi da ne treba komentarisati rad ombudsmana, ni rad Ustavnog suda, ja ću bez obzira na to da komentarišem jer ja mislim da je to naš posao. Osvrnuću se samo na par tačaka ovog izveštaja. Prvo, na strani 14. Istraživanje primena afirmativnih mera u oblasti osnovnog obrazovanja pripadnica, pripadnika romske nacionalne manjine na teritoriji AP Vojvodine. U svakom slučaju pohvale, urađeno je istraživanje koje je imalo za cilj da vidi, kako kaže, stanje ljudskih prava i preporuka u cilju ostvarivanja zaštite utvrđenja ljudskih prava u efikasnosti afirmativnih mera u oblasti osnovnog obrazovanja pripadnika romske nacionalne manjine, na teritoriji APV. Kao zaključak tog istraživanja kaže se da ima određene tačke kao zaključci. Pa, kaže, broj romske dece koji je upisan u predškolskim ustanovama u 37 jedinica lokalne zajednice je porastao za 273 procenata. Zanimljivo.

Neprecizne i paušalne ocene

Porast broja romske dece upisanih u prvi razred osnovne škole, tokom proteklih 10 godina, jer 10 godina je istraživanje, je porastao za 146 procenata. Meni samo nije jasno da li su ovo u pitanju apsolutni brojevi, da li su relativni ili su procenti. Da li mi imamo situaciju da se broj dece procentualno povećao, romske koji se upisuje u predškolsku ustanovu, osnovnu školu, ili ukratko statistički posmatrano mi imamo veći broj romske dece, pa samim tim i veći broj upisanih? Samim tim, ovaj izveštaj je u tom pogledu potpuno nejasan. Isto kaže, pre napuštanja osnovnog obrazovanja, do petog razreda, od strane romske dece, još uvek je u porastu, ali iz godine u godinu ipak u opadanju. Ja se izvinjavam, ali ovo je apsolutno nejasno da li su to procenti, da li su to brojke, da li tu postoje neki trendovi, kakvi su ti trendovi. U tom smislu kažem, pohvale da takvo istraživanje postoji, ali apsolutne kritike na potpunu nejasnoću o čemu se tu govori.

Osvrnuo bih se na prava deteta. U pitanju su prava na obrazovanje. To je strana 22 i 23. Jedan deo koji se odnosi na pedagoškog asistenta u odnosu na prava dece sa invaliditetom i drugim smetnjama u razvoju na obrazovanje, pa kaže da je veliki broj dece koji je ostao bez ove podrške. To je istina. Ja znam. Mislim da mogu svi tako paušalno da govore, ali ja ne vidim koji je to broj i koliko je dece ostalo bez ove podrške. Kaže se kao zaključak da deca i učenici još uvek ne mogu da računaju na dobijanje potrebne dodatne podrške u obrazovanju. Koje drugo rešenje i šta ombudsman predlaže i koji su to procenti, koje su to brojke kako bi ovaj trend mogli da promenimo? Istini za volju, vrlo je komplikovano da se svima izađe u susret, znam problematiku, ali šta se radi na tom nivou, u smislu šta mi preduzimamo da se taj trend, ajde da kažemo negativan, promeni? Da ovo pravo omogućimo deci, a to je jedno od osnovnih ljudskih prava – pravo na obrazovanje. 

Sledeće jeste 24. strana, kaže nasilje, zlostavljanje, zanemarivanje dece. Kaže, nije zanemarljiv broj slučaja psihičkog, ali i elektronskog oblika nasilja. Ovo može da napiše novinar ili bilo ko da čujete na pijaci jedan ovako opšti podatak. Ja se izvinjavam, ali ovo je krajnje uvredljivo da se na ovaj način piše izveštaj i da se ovako, blago je reći, paušalno iznose podaci. Znači, nemamo ni broj, nemamo ni trend. To je jedan subjektivan osećaj da ja sada mislim da ima veći broj krivičnih dela, odnosno prekršaja, nasilje među decom, odnosno koje se vrši i među decom i prema drugima koji nisu deca. Dalje se kaže da je problem redukovane kulminacije. Ja postavljam pitanje: Da li su pronađeni uzroci, da li su pronađeni propusti vaspitnih nadzora, da li školske inspekcije, školske uprave, gde to imamo mi problem zapravo? Ja mislim da ombudsman ne može u potpunosti da izigrava nekog policajca, ali može da doprinese da se jednim dobrim delom ovaj problem počne rešavati. 

Kaže, po mišljenju ombudsmana, zahteva ozbiljniju pažnju, angažovanje svih aktera, roditelja, vaspitnih ustanova, direktora, pedagoške i psihološke službe, tima zaštite učenika... što je sve istina i ja se slažem sa ovim. To je, inače, uređeno jednim protokolom, ali bih samo pomenuo Centar za socijalni rad, policija i druge institucije koje itekako zakonski mogu da učestvuju u ovom radu. 

Zloupotreba dece u političke svrhe

Što se tiče zloupotrebe dece u političke svrhe, ovde ću završiti, da su obeležili parlamentarni izbori i obraćanje građana na zloupotrebe dece u političke svrhe, ne piše se šta je bilo u pitanju. Bilo je to da nisu samo građani, i sam je ombudsman reagovao kad je u pitanju bio neki skup uz pesmu, gde je dečiji hor, naglašavam, dečiji hor, Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“, učestvovao na političkom skupu Srpske napredne stranke. Samo se kaže da nije sankcionisano i da se kaže da nije pravno regulisano. Što je apsolutno istina to što je ombudsman rekao. Ali, kaže, isto tako, dokazuje neophodnost donošenja kodeksa ponašanja političkih stranaka u cilju zaštite prava interesa dece. 

Ja postavljam pitanje: Da li je nešto urađeno? Da li se nešto čini po tom pitanju? Ne prozivam, odmah da kažem, ni Srpsku naprednu stranku, ni bilo koga drugog. Mislim da bez obzira na bilo koju političku stranku, da se treba nešto preduzeti, da ombudsman treba da bude makar neki inicijator donošenja jednog takvog, nek to bude i kodeks ponašanja političkih partija na nivou pokrajine. 

Ukratko, kao zaključak, ovaj izveštaj je vrlo opširan, vrlo štur, ja ne mislim da bilo koja institucija čiji je osnivač APV treba da bude na ovom nivou. Nije u pitanju samo sadržaj koji je štur, nego i na suštinu ovog materijala. Ombudsman mora da bude neko ko će da gradi demokratsko društvo i pravnu državu. On ne treba da bude rame za plakanje, on ne treba da bude ničiji lični advokat, on mora da bude neko ko će unapređivati lošu upravu ali pod time se podrazumeva i zakonodavni organi i izvršni organi. Neko ko će tu da bude da se sistemski rešavaju greške, ne pojedinačne nego sistemske greške koje su načinjene, možda ne nekom zlo namerom, ali prosto postoje.

Ako neće ombudsman, može Zobenica

Poslanik Srpske napredne stranke Damir Zobenica replicirao je Jovanoviću, ističući da su na skupu SNS učestvovali samo punoletni članovi hora Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“, uz pristanak roditelja. Jovanović mu je odgovorio da taj podatak nije naveden u ombudsmanovom izveštaju ali da je on u svom govoru upravo izneo samo ono što u pomenutom izveštaju stoji napisano. S druge strane, poslanik LSV je istakao da njegovo pitanje nije apostrofiranje bilo koje stranke, već da li se na pisanju i donošenju kodeksa političkih stranaka u cilju zaštite prava i interesa dece, a što je predložio ombudsman, nešto radi. On je naveo i da bi Zobenica, koji je i potpredsednik Skupštine APV, mogao da iskoristi svoju političku ulogu i predloži kodeks. 

- Očekujem od vas, kao nosioca političkih odluka, ako neće ombudsman, da vi budete predlagač jednog takvog kodeksa prema Skupštini Vojvodine, koji će se usvojiti da se deca ne zloupotrebljavaju u političke svrhe. Ja mislim da je na vama odgovornost, imate tu veličinu i autoritet da tako nešto iznesete – kazao je Aleksandar Jovanović.

(BILSV, 12.04.2017)