NOVI SAD – Zamenica šefa poslaničke grupe u Skupštini AP Vojvodine mr Maja Sedlarević istakla je danas da problem javne nabavke opreme za Kamenicu 2 mora do kraja da se razjasni.



Ona je na sednici pokrajinske skupštine istakla da je problem oko javne nabavke za dva instituta u Sremskoj Kamenici dvostruk zbog nesavesnih ponuđača i Komisije za zaštitu ponuđača koja nije reagovala u zakonski predviđenom roku.

Sedlarevićeva je istakla i da priču o Kamenici 2 ne treba koristiti za prikupljanje političkih poena, te da svi zajedno treba da idu ka zajedničkom rešenju, ka tome da se obezbedi da Kamenica 2 konačno uspe da završi javne nabavke i dobije opremu, te da zbog toga pokrajinski poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine neće glasati za zaključke koji su predloženi. Stenogram njenog govora pročitajte u nastavku.

Komisija i nesavesni ponuđači

- Pred nama se nalazi informacija sa Predlogom zaključaka koji se odnose na propuste u sprovođenju javne nabavke za potrebe dva zdravstvena instituta u Sremskoj Kamenici. Ovo je važna tema u vezi sa kojom ne bi smelo da bude nedoumica. Međutim, za mene lično, i sigurna sam bar za jedan značajan deo poslanika u ovoj sali, jeste bolna tema, jer svako ko je imao iskustvo bilo kakvog kontakta sa oporavkom, boravkom ili lečenjem u institutima u Kamenici ne može da ostane revnodušan na ovu temu. I zbog toga, ova tema mora do kraja da se razjasni i moramo jasno i bez bilo kakve nedoumice da izađemo sa činjenicama kada pričamo o situaciji u dva kamenička instituta.

Problem, kada je u pitanju javna nabavka opreme za kameničke institute jeste dvostuk. Jedan je sa nesavesnim ponuđačima, a drugi je sa Komisijom za zaštitu ponuđača. Svako ko je u bilo kojoj oblasti pokušao da sprovede javnu nabavku, potvrdiće da su ogromni problemi sa procesima javne nabavke i vrlo često ti problemi su nerešivi. Ukratko, žalbama ponuđača se stalno zaustavlja i usporava nabavka opreme.

Ne postoji zaštita od nesavesnih ponuđača

Šta su još činjenice?

Činjenica je da su sredstva koja su neophodna za pokretanje postupka javne nabavke obezbeđena iz budžeta APV i to ste mogli da čujete iz izlaganja direktora Uprave za kapitalna ulganja. A mogli ste da vidite i u materijalu koji nam je dostavljen.
Činjenica je, a jasno se može videti i u materijalu koji nam je dostavio Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, da je Uprava za kapitalna ulaganja u više navrata svojim urgencijama tražila od Komisije da postupi u zakonom predviđenom roku.

Takođe, činjenica je i da praksa pokazuje da čim se započne jedan postupak javne nabavke odmah ulazimo u probleme. Najpre ponuđači traže produženje rokova, traže veću fleksibilnost, zatim se žale, a onda Komisija ne reaguje u roku koji je propisan zakonom. I to je najveći problem. Ako Komisija za zaštitu ponuđača ima zakonom propisan rok od 30 dana, a odreaguje 106. dana na žalbu, to je onda tri puta duži vremenski period od onog što zakon propisuje.
 
Drugi problem jeste to što ne postoji zaštita od nesavesnih ponuđača. Specifičnost javnih nabavki ovde jeste što se nabavlja oprema za lečenje najteže bolesnih ljudi. Neophodno je naći mehanizam posebno u ovoj oblasti i obezbediti da se oprema za ove institute obezbedi, odnoso kupi po nekoj posebnoj proceduri ili na način da to bude najefikasnije urađeno. Nedopustivo je da zbog nečijih interesa i/ili neažurnosti neke komisije, ljudi koji su bolesni od najteže bolesti i potrebna im je zračna terapija, čekaju mesecima. Nekome život od toga zavisi. I to je ono što svi moramo prvo da imamo na pameti.

Šta može da se uradi?

Hajde da budemo afirmativni i govorimo o mogućim rešenjima. Može se obezbediti, recimo, da se Komisija izjašnjava u datom roku. Hajde da se obezbedi da se komisija za zaštitu ponuđača samo pridržava zakona i u roku od 30 dana odgovara, a ne u roku od 106 dana. Ukoliko je moguće i ukoliko struka kaže da je to dobro, hajde da se taj rok, kad je medicinska oprema u pitanju - i skrati. Neka komisija ima obavezu da reaguje i u kraćem vremenskom periodu i kada je medicinska oprema u pitanju. Da li je to najbolje rešenje, ja ne znam, ali je to jedno od rešenja koje upravo zdravstveni radnici predlažu.

Šta je drugo što možemo da uradimo - može da se uvede kontrolni mehanizam za nesavesne ponuđače za sve one za koje se utvrdi da sa namerom opstruiraju javnu nabavku. Hoćeš da učestvuješ u javnoj nabavci, hoćeš da se prijaviš na konkurs – izvoli. Žališ se, utvrdi se da je žalba neosnovana ili da je u svrhu opstrukcije javne nabavku – za to moraš da snosiš sankciju. Sigurna sam da bi ova mera dovela upravo do toga da se ove situacije izbegnu.

Praksa pokazuje da se žalbe najčešće odbijaju i da nisu osnovane. Ali, nažalost, praksa pokazuje da je i Komisija odbija u tri puta dužim rokovima nego što to zakon predviđa. Ovde moramo, ako već govorimo  o institutima u Kamenici i nabavci opreme od koje zavise i zdravlje i životi ljudi, biti iskreni i učinkoviti. Mora da se nađe rešenje problema, jer se ovde postavlja pitanje koja je odgovornost onog ko je srušio tender, a time je nekom život ugrožen. Da li je bitniji lični interes od nečijeg zivota? I to je krucijalno pitanje na koje moramo da jasno damo odgovor.

Organi da istraže odgovornost svih

Ako ima elemenata odgovornosti u institutima i upravi, neka nadležni organi tu odgovornost utvrde. Isto tako, nadležni organi moraju da utvrde odgovornost nesavesnih ponuđača, onih koji opstruišu postupak javne nabavke, i komisije koja je neažurna i svojim neefikasnim radom dovodi do toga da se na sprovođenje javne nabavke čeka više meseci, pa, evo i godina.

Koliko god ružno bilo to što neko na ovakav način pribavlja ličnu korist, jednako je ružno na ovome sticati političke poene. Iskreno želim da verujem u to da inicijatori ove diskusije imaju nameru da se ovaj gorući problem najefikasnije moguće reši. Iskreno verujem i u to da će svoj uticaj na republičku vlast iskoristiti na najafirmativniji mogući način i izvršiti uticaj da se situacija sa problematičnim procedurama javnih nabavki reši.

Ja ću se, kao što su to neki pre mene uradili, dotaći izjava ministra Zlatibora Lončara, zbog toga što je on prošle nedelje, govoreći o problemima sa javnim nabavkama u zdravstvenim ustanovama upravo situaciju sa Kamenicom 2 naveo kao eklatantan primer manjkavosti postojećih procedura u procesu javnih nabavki. I sam ministar je rekao da sistem javnih nabavki nije dobar i da uzrokuje višemesečna, čak i višegodišnja čekanja za nabavku opreme. Nije pominjao odgovornost direktora, ni institute, ni uprave, jer je odgovornosti u ovom procesu, što se direktora tiče, nema. Odgovorna je komisija i odgovorni su nesavesni ponuđači.

Elem, kako je ministar rekao, otvorena je široka javna rasprava o javnim nabavkama u zdravstvu. Hajde da ovo iskoristimo, hajde da otvorimo pitanje i da pitamo struku šta je najučinkovitije uraditi. Da li je najučinkovitije promeniti zakon o javnim nabavkama, da li je najučinkovitije ograničiti rok u kome komisija mora da se izjasni, da li je najučinkovitije uvesti dodatni kontrolni mehanizam da bi se opstrukcije u procesu javnih nabavki sprovodile mnogo efikasnije. Ako je tema situacija u kameničkim institutima ovde predložena isključivo i samo za sticanje političkih poena, ja ne želim da u tome učestvujem i ne želim uopšte da diskusija o ovako bolnoj temi poprimi takav ton.

Svi zajedno treba da idemo ka zajedničkom rešenju, ka tome da se obezbedi da Kamenica 2 konačno uspe da završi javne nabavke i dobije opremu i zbog toga LSV neće glasati za ovako predložene zaključke.