NOVI SAD - Liga socijaldemokrata Vojvodine neće glasati za Predlog Deklaracije o zaštiti životne sredine u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, jer je ista isprazan spisak lepih želja, rekao je na današnjoj sednici pokrajinskog parlamenta Robert Kolar, poslanik LSV. Prema njegovim rečima, umesto donošenja deklaracije Pokrajinska vlast bi trebalo da uradi bilo šta konkretno u okviru postojećih zakona, a ako ima veće ambicije, onda da  uloži dodatnu  energiju na proširenje trenutnih nadležnosti, a u čemu pomaže činjenica da je vertikala vlasti na "njihovoj strani".

U nastavku možete pročitati transkript govora poslanika:

Poštovana predsedavajuća,
poštovane članice i članovi Pokrajinske vlade
koleginice i kolege,

Ova deklaracija je tek spisak lepih želja i pozitivnih razmišljanja. I ja tu nemam ništa loše da kažem za ljude i službe koje su se oko nje potrudile, urađeno je sasvim sigurno iz najbolje namere. Međutim, pitanje za celokupnu pokrajinsku vlast: Zašto deklaracija? U situaciji kada nije u pitanju osetljiva politička tema oko koje se ne možemo u potpunosti složiti pa je to razlog donošenja deklaracije - nego neupitna tema oko koje bismo se sasvim sigurno mogli složiti, ostvariti jedinstvo i mogli, bez problema, da konsenzusom donesemo predloge novih ili dopune postojećih zakona, ako za tim ima potrebe.

A da ne govorimo o tome da u okviru postojećih ovlašćenja AP Vojvodine  njihovom konkretnijom primenom može daleko više da se uradi.

Ako pokrajinska vlast nije zadovoljna nivoom nadležnosti koje zakon daje, treba tražiti izmenu zakona, a ako ste zadovoljni, onda ih treba u potpunosti koristiti umesto donositi deklaraciju.

"Zašto obećavati da češ voditi računa ako si u prilici da probleme rešiš": u ovako važnoj oblasti vlast ne treba da, kroz deklaracije, obećava da će se nešto uraditi nego treba konkretnije i odgovornije sprovoditi postojeće, treba inicirati unapređujenje postojećih i donošenje novih obavezujućih odluka i to za konkretne teritorije, kao što je AP Vojvodina.

Vlast, pogotovo sa ovakvom vertikalom vlasti, ima jedinstvenu priliku da efikasno i brzo rešava probleme, ne da donosi deklaracije. U deklaraciji se nabrajaju stvari koje bi trebalo da se podrazumevaju i na koje smo se kao država već obavezali kroz ratifikaciju svih međunarodnih deklaracija i konvencija, a  u ovoj deklaraciji se ne predlaže ništa konkretno... da li promena nekog zakona, pravilnika, plana upravljanja, budzeta , niti se predlažu bilo kakve konkretne mere. Isto tako se ne spominje da li je ova deklaracija kompatibilna sa vremenskim rokovima i uslovima koje treba da ispunimo pri otvaranju i zatvaranju poglavlja 27.    

Arhuska konvencija  je doneta 1998., a  Republika Srbija je ratifikovala 2009. donošenjem Zakona o potvrđivanju konvencije o dostupnosti informacija i učešću javnosti. Sve se može reći osim da se, od trenutka donošenja tog zakona pa do danas, taj zakon poštuje. Pravo građana na punu informaciju o zaštiti životne sredine, o tome šta država sprovodi, uključivanje javnosti u rad u oblasti zaštite životne sredine, transparentnost u svakom pogledu u ovoj oblasti, jako uključivanje nevladinog sektora prilikom donošenja odluka, javne rasprave....to su sve stvari na koje se država obavezala i koje se ne primenjuju a koje je AP Vojvodina, i u okviru postojećih nadležnosti, mogla daleko više da primenjuje, ili, ako nije zadovoljna ingerencijama, da inicira donošenje većih nadležnosti u ovoj oblasti.
 
A u vezi i sa samim stavkama ove deklaracije, izgovoriću samo nekoliko bolnih oblasti, koje nažalost, svi dobro znamo: Šume i Fruška gora, Veliki bački kanal, NIS i zaštita eksploatisanog zemljišta i bušotina, NIS i deponije opasnog otpada i Pravo čoveka na pijaću vodu.

Što se tiče prvopomenutog - šuma... U deklaraciji je navedeno da „će se angažovati na povećanju pokrivenosti šumama gde je trenutna pokrivenost 6,51% teritorije...“. To nije tema za deklaraciju nego za daleko konkretnije dokumente i postupke, jer se Srbija ratifikacijama međunarodnih akata obavezala da će do 2020. pokrivenost biti 12%. A da podsetim da APV ima namenski fond za pošumljavanje. Zbog čega smo i dalje na 6,5 % ako imamo i obavezu i poluge? I zbog čega se preusmeravaju sredstva sa pozicije za pošumljavanje na pozicije za izgradnju šumskih puteva, ako smo svesni činjenice da smo tek na polovini onoga na čega smo se obavezali? I još jedno pitanje, da li ste sigurni u ispravnost eksploatacije šume u okviru nacionalnog parka Fruška Gora?

NIS: Bilo bi lepo da se rokovi i to rok „odmah“ pojavljuje u odeljku 2 pod tačkom 11 gde se okvirno i paušalno govori o toksičnom otpadu i odlaganju otpada...I to u situaciji kada imate konkretne i svakodnevne aktivnosti NIS-a koji svakodnevno nusprodukte eksploatacije nafte i gasa, izrazito otrovne materije, odlaže, osim na predviđena mesta i na gradske deponije! Podsetiću Vas da je ovaj problem eksplicitno naveden u jednom od Izveštaja evropske komisije o napretku Srbije u pridruživanju.

 Problem isplake, problem odlaganja ove vrste toksičnog otpada, problem rekultivacije eksploatisanih bušotina...To su teme za konkretne zakone koji se odnose samo za teritoriju APV  i to je inicijativa koju bi ova skupština trebala da donese, a ne da ćemo se, kako piše u deklaraciji, „zalagati“...

Čišćenje Velikog bačkog kanala je sasvim sigurno toliko zahtevan i skup projekat, teško ostvariv u ovim budžetskim pozicijama od 7%.  Pa eto prilike da se konkretnijim odlukama republike, a koje bi inicirala ova skupština, konačno počne sa konkretnim rešavanjem ovog problema.
 
O pravu na pijaću vodu: u tački 9 drugog odeljka deklaracije je navedeno da se nastavi sa pružanjem podrške lokalnim samoupravama...ali nedvosmisleno jasno je na primeru Grada Zrenjanina i mnogih drugih gradova i opština, da pružanje podrške nije ni izbliza dovoljno nego je neophodno oštrije primenjivanje postojećih nadležnosti i iniciranje za donošenje daleko više obavezujućih odluka koje bi donela republika a koje se odnose na ovu problematiku koju bismo mi inicirali.

I za kraj, da ponovim,nemojte donositi deklaracije nego intenzivnije primenjujmo postojeće, inicirajmo odluke o većim ovlašćenjima, jače primenjujte stavke iz međunarodnih konvencija, rešavajte probleme. Ili, za početak, makar ne smanjujte sredstava za pošumljavanje kao što ste to uradili prilikom pravljenja poslednja tri budžeta. Povećajte budžet za ovu oblast, jer je to od ključne i životne važnosti za sve nas i za budućnost svih nas, nemojte obećavati kroz deklaracije.

Zbog svega navedenog, poslanička grupa LSV neće glasati za donošenje ove deklaracije.

Na komentar pokrajinskog ministra za zaštitu životne sredine Vladimira Galića, da ako bi se pokrajina više bavila npr. prečistačima ne bi mogla da se jače bavi onim što jeste pokrajinska ingerencija, a ne ingerencija lokalne samouprave, poslanik LSV je odgovorio da poznaje zakon i zna ingerencije, ali da taj zakon ne sprečava APV da finansira aktivnosti lokalne samouprave.

- Verovali ili ne, mi govorimo sa iste strane, jer ako sa postojećih 7% Pokrajina nije u mogućnosti da pomogne lokalnoj samoupravi onda treba da tražimo povećanje budžeta i povećane ingerencija konkretno za one sekretarijate koji bi mogli da pomognu finansiranje ovih nadležnosti lokalnih samouprava. Šta god, ali  sve što bismo konkretno učinili, da li pomaganjem lokanih samouprava ili povećavanjem naših nadležnosti, sve je jače nego samo donošenje deklaracije - ukazao je Kolar.

(SzILSV, 28.05.2019)