Zrenjanin, 26. septembar 2017 - Liga socijaldemokrata Vojvodine ponovo postavlja pitanje šta gradska vlast namerava da uradi povodom situacije u koju je dovela ustanove kulture nakon što im je ukinula račune i praktično oduzela prava na raspolaganje sopstvenim prihodima.

Podsećamo, grad Zrenjanin je jedan od prvih gradova koji je ustanovama kulture, na osnovu nespretnih, a pogubnih preporuka Programa reforme javnih finansija 2016 - 2020. koji je usvojen u velikoj meri da centralizuje sistem javnih finansija, ukinuo sopstvene prihode.

Ustanove više nemaju svoje račune, njihovim finansijama upravlja Grad. To praktično znači da novac od prodate karte, kao i svaki drugi zarađen dinar u vreme kada je teško zaraditi novac u kulturi, ide u budžet osnivača, umesto u sopstvene prihode ustanove. Ovo ne samo da nepovoljno utiče na sticanje, nego i znatno otežava raspolaganje sredstvima.

Dovoljno je loše to što ima malo sredstava za kulturu, tako da se u nekim ustanovama pokriva samo njihovo funkcionisanje, a programske aktivnosti su svedene na minimum. Budžetska sredstva su ograničena pa je jedan od načina sticanja sredstava konkurisanje za projekte iz EU fondova. Međutim, ovom merom im se i to otežava, jer Program obuhvata i eksterna sredstva u vidu donacija pa čak i sredstva dobijena iz evropskih fondova. Ovakav pristup je štetan, jer demotiviše sve nabrojane subjekte da ostvaruju sopstvene prihode.

Postavljamo pitanje da li su gradski čelnici svesni da će se naredni koraci ogledati u tome da će se niži nivoi vlasti gasiti i ukidati, a republički nivo će preuzimati njihove poslove. Ovo je početak, prvo su ustanove kulture na udaru, zatim ustanove socijalne zaštite, kasnije će se preći na javna preduzeća i gradsku samoupravu. Kako će Grad funkcionisati ako budemo čekali da neko iz Beograda upravlja svim našim finansijama? Zaista ne razumemo šta gradski čelnici misle da će postići ćutanjem, dok se problemi gomilaju.

Liga socijaldemokrata Vojvodine poziva gradske čelnike da razmisle o ovom problemu, dok još posledice nisu otišle predaleko, i zahteva od njih da smisle način na koji će se pomoći ustanovama kulture da funkcionišu normalno i obavljaju posao zbog koga su i osnovane.