BEOGRAD - Teško je odgovoriti na pitanje ko nastavlja politiku Zorana Đinđića, jer bi najpre morali da istu definišemo, ali ne treba zaboraviti da su to bila potpuno druga vremena, ocenio je predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak u emisiji Insajdera – „Debata“, emitovanoj na N1 televiziji. Kako kaže, politika tada bila je ograničena mnogim stvarima koje su morale da se urade.

- To je bio prelaz između suštiski jednopartijskog sistema, čiji je reprezent i simbol bio Slobodan Milošević i suštinsko demokratskog višestranačja, tržišnog sistema, koje je trebalo da se inauguriše pobedom DOS-om i premijerskim delovanjem Zorana Đinđića. Tako da u tom smislu je vrlo teško porediti tadašnje i sadašnje vreme. Sasvim je sigurno da bi Đinđić bio okrenut zapadu i evrointegracijama, integraciji Srbije u NATO, i u tom svetlu bio bi velika snaga građanske Srbije – istakao je Čanak dodajući da je pokojni premijer Srbije bio predstavnik levog centra, a dokaz tome je saradnja sa Socijaldemokratskom partijom Nemačke koja je bila vrlo jasno usmerena ka levom centru.

- Politiku Zorana Đinđića ne nastavljam, a sistem vrednosti je nešto drugo i po tom osnovu smo se i pronašli, ali smo mi bili u vrlo ozbiljnom nesporazumu sve vreme u vezi sa pitanjem Vojvodine. I to nije bila nikakva tajna. Čak, je i insistirao da ja budem smenjen sa mesta predsednika Skupštine AP Vojvodine zbog mog psovanja table RTS. A ja ni dan danas ne vidim nikakav greh. Ali hoću da kažem nešto drugo, on je bio vizionar, to je sigurno, ali nije bio preterano uspešan predsednik stranke – kazao je Čanak podsećajući da je Đinđić postao premijer kada je stranka imala šest odsto podrške među građanima.

- DOS je imao ogroman vetar u leđa. Kada je DOS pobedio imali smo sednicu predsedništva na kojoj smo razmatrali šta ćemo dalje da radimo i on je vrlo jasno stavio do znanja da je on spreman da preuzme mesto premijera, a ako neko misli da može bolje od njega neka se javi, međutim niko se nije javio.  To su vrlo evidentne stvari – podsetio je Čanak u emisiji.

Prema rečima lidera LSV, ono što je sasvim sigurno je to da bi iz DOS-a, da je opstao, nastale mnogo zdravije političke snage, grupacije i stranke nego što su trenutno.

Nekad i sada

Čanak je rekao da se „ništa nije vratilo“, već da je danas gore nego što je bilo ikada, a što se javnog govora tiče.

- Ni u vreme Slobodana Miloševića nije bilo ovako, bilo je drugih mnogo ružnijih stvari, ako se tako mogu nazvati ubistva ljudi, ali ovakav tip govora ne. A kako se dovde došlo, pa tako što nije bilo lustracije. Ja sam odmah posle 5. oktobra 2000. insistirao da se zabrane SPS, SRS, SSJ i Jugoslovenska levica. Đinđić je to sprečio tvrdeći da se demokratija ne pravi zabranjujući stranke. Tada ga nisam razumeo uopšte, danas bih ga možda razumeo. Mislim da je verovao da ne bi izdržao ceo sistem jedan takav tip reakcije, jer je Vojislav Koštunica bio na potpuno drugoj strani. Koštunica je bio utočište za sve prebege onih koji su bežali od pravde koji su objektivno trebali da plate ono što su napravili devedesetih i onda bi se taj jaz, koji je od početka postojao kod Koštunice i Zorana,  pretvorio u takvu pukotinu u društvu, koju on mislim, da nije hteo da dozvoli. I zbog toga nije bilo lustracije tada. Od tada je bilo pokušaja. Napravljen je zakon 2003, međutim kada smo tražili da se produži na 20 godina nismo dobili podršku od tadašnje DS i to je sada kako jeste – smatra Čanak.

Bojkot skupštine

- Bojkotovanje parlamenta kao način da se dokaže koje opozicija, a čiji je konstrukt Boško Obradović, neoljotićevac i njegova ljotićevska grupacija Dveri, koji su se nametnuli Savezu za Srbiju kao ideolozi, nije prihvatljiva. Drugo, poslanici LSV su napravili jasan plan šta radimo, a šta ne. Ne mogu se ja ograditi od evropskih integracija koje su u srži programa LSV neučestvujući u Odboru za evropske integracije NSRS, kojim predsedavam, zato što bi tako želeo Boško Obradović, koji je protiv evropskih integracija. To mi ne pada na pamet – ukazao je Čanak odgovarajući na pitanje ima li svrhu bojkot republičkog parlamenta i da li LSV u istom učestvuje.

On je objasnio i da kada su važne teme, kao što je predstojeća sednica skupštine sa pitanjem položaja AP Vojvodine kao i Zakon o finansiranju APV, koji je po Ustavu trebalo da bude donet do 31.12.2008. poslanici LSV će učestvovati, pogotovo zato što je prošlo 11 godina od isteka roka za donošenje zakona.

- U svakom sazivu se retko, gotovo nikad ne dešava da se predlog opozicije nađe na dnevnom redu. Jeste neobično, ali su ovo i neobična vremena. Verovatno zato što vlast ima potrebu da postavi na dnevni red stvari koji će dovesti jedan broj opozicije u skupštinsku salu. Jer oni su već u skupštini, svi ti koji bojkotuju plenarne sednice, upisuju se da su došli na vreme, uzimaju dnevnice, putne troškove, drže konferencije u holu... niko nije primetio da i ja bojkotujem plenarne sednice i ne idem na njih, ali ne mogu da ne odem na sednicu na kojoj tačka dnevnog reda koju smo mi predložili – kazao je Čanak i ponovio da ne ide odavno na sednice Administrativnog odbora, od kako je predsednik istog Aleksandar Martinović, nedozvoljavajući poslanicima da se obrate pokazao koliko ih nepoštuje, a što je ujedno i vređanje i unižavanje parlamenta.

- Sve kolege, opozicioni poslanici su se složili sa mnom. Imali smo zajedničku konferenciju, a ja sam jedini koji je nastavio da bojkotuje, a oni nisu. I sada ja treba da se ravnam prema Bošku Obradoviću da me ne bi prozivali kada kažem da smo opozicija, jer nikada nismo glasali ni za jedan budžet ove vlasti ni u pokrajinskoj ni u republičkoj. Ovde po svaku cenu treba izbaciti iz opozicionog korpusa one koji ne misli na način jednog dela opozicije koji je vrlo desno, koji je protiv evropskih integracija, ne prihvata APV kao temu. Pa gde vi imate ugovor sa narodom u kojem nema ni EU ni Vojvodine? Za mene kao čoveka poreklom iz Vojvodine, a ubeđenjem iz Evrope, to je jedan tip političkog programa u kojem ja ne želim da učestvujem – ukazao je Čanak.

Bilo bojkota i ranije, ali se znalo zašto i koje su posledice, kako kaže, ali ovi „politički junoši, koji se pojave juče i misle već danas da znaju jako dobro sve finese“ to ne shvataju.

Mogućnosti

Čanak je ocenio i da je Kosovo je 1999. godine kumanovskim sporazumom, koje je potpisao Milošević, otišlo iz pravnog sistema Srbije.

- I tu je stvar manje- više bila završena. Moglo se nešto uraditi. Lično sam učestvovao u pisanju dela Ustava oko decentralizacije i ideja je bila da u decentralizovanoj Srbiji postoji prostor u koje bi moglo da uđe Kosovo u tom trenutku. Ne verujem da bi to bilo prihvaćeno od strane Kosova, jer su oni već oružjem osvojili svoju nezavisnost, ali je postojao prozor u koji je tu nešto moglo da se uradi – ukazao je Čanak.

Kako kaže, 2008. godine Kosovo je proglasilo nezavisnost, a što znači da je posle toga postojalo još oko 5-6 godina prostora da se nešto pokuša uraditi.

- Da li republika u sastavu federalne Srbije ili nešto šta takvo, što bi bilo realno, ali nije. Centralistička politika koja je dominirala, naročito od strane Koštunice, je bila takva da kada je 2008. Kosovo proglasilo nezavisnos a na sednici na kojoj se o tome govorilo, ja sam jedini pitao što se ne poštuje Ustav Srbije koji jasno kaže da je Kosovo deo njene teritorije, koje ima suštinsku autonomiju  i zašto se ne pošalju tenkovi i pohapse pobunjenici poput Tači, Haradinaj... nisu smeli. Pa šta sada, svi smo mi glupi, pa ne znamo šta radite, izgovarate se na Kosovo, a od svih nas pravite budale koji su taoci nečega što je završena priča. Dok smo mi predlagali, Vladan Batić kao predsednik Ustavne komisije i ja kao predsednik podkomisije za regionalno uređenje smo imali konkretno rešenje, da li bi ono prošlo ili ne, ali je ono bilo moguće da prođe – smatra Čanak.

Ruski interesi na Balkanu

Da li je situacija oko Kosova mogla biti razlog za atentat na Zorana Đinđića, Čanak nije želeo da komentariše, ali je kazao da bi trebalo obratiti pažnju na one koji imaju određene interese.

-  Danas postoji veliki otpor ruske administracije bilo kakvom smirivanju stanja na Balkanu. Tome u prilog ide i neuspeli državni udar u Crnoj Gori 2017, zatim protivljenje ulasku nje u NATO i čitavim tim zatvaranjem izlaska Rusije na toplo more. I to dokazuje da Rusija ima svoje interese i da drži Srbiju u stanju nestabilnosti, a Republiku Srpsku drži kao džoker raspada BiH, Kosovo kao nekakvu kapisla koja može da pokrene probleme u Srbiji. U opštoj igri prestola koju igra ruska administracija sa zapadom i SAD, gde Rusija, koju interesuju Krim i delovi Ukrajine, kao i ostali sa kojima se graniči, mora da ima međunarodne žetone koje će moći da trampi. Kosovo je jedno od tih žetona i zato ja u svemu tome vidim kome je išlo u prilog: onima koji su želeli da Srbija postane ruska gubernija – rekao je Čanak.

Koštunica i ljudska prava

On smatra i da je Koštunica odgovoran za sve, jer je on taj koji je kada je krenula operacija „Sablja“ „počeo, posle 10-12 dana, da zapomaže nad ljudskim pravima uhapšenih osoba“.

- Kada su 1977 godine u Novom Sadu ubijena dva milicionera, koji su sprečavali pljačku trafike, privedeno je 36.000 ljudi, a u „Sablji“ je na razgovor pozvano 12.000, tek da se razumemo oko razmera. Upravo zbog toga Koštunica i čitava ta ekipa koja ga je podržavala, a koja nije dozvoljava da on čak ni kao svedok uđe u sud da da iskaz, nego su to odmah nazvali napadom na njega, je neko od koga bih ja krenuo kada bih bio u poziciji da tragam za političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića – zaključio je Čanak podsećajući da kada je na ulicu izašla elitna jedinica DB i blokirala ulazak u glavni grad to je bio državni udar, a ne sindikalni protest, kako ga je opisao Koštunica.

(SzILSV, 14.03.2019)