SUBOTICA - Ostvarivanje ljudskih prava je neprestani izazov i potreba da učimo da ih primenjujemo i proširujemo. To je od suštinskog značaja za našu višenacionalnu i multikulturnu Vojvodinu.



Ne smemo dozvoliti da našom Vojvodinom zavlada nasilje, da dozvolimo da se naša deca ugledaju na razne ratne “junake” bilo da je reč o likovima iz naše ili svetske istorije ili da se radi o herojima  video igara - konstatovala je Bernadeta Horvath, članica gradske organizacije LSV-a u Subotici, kao jedna od učesnica diskusije koja je povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava bila održana u Skupštini AP Vojvodine.

Pored predstavnika pokrajinskih vlasti, nacionalnih saveta nacionalnih manjina i nevladinog sektora, u diskusiji su učestvovali i pojedinci i pojedinke koji su iznosili svoje lične primere kršenja najosnovnijih ljudskih prava, uključujući najdrastičnije slučajeve vršenja nasilja nad decom, ženama, starim licima, osobama s invaliditetom.

Spora reakcija pravosuđa i blaga osuda države takvih akata, postojanje prava samo “na papiru”, odsustvo njihove primene u praksi, ali i činjenica da većina građana nije upoznata sa vlastitim pravima, deo su problema na koje je tokom debate skrenuta posebna pažnja, navodeći sve učesnike i učesnice diskusije na zaključak da u Srbiji sistem zaštite ljudskih prava postoji samo forme radi.

-Naši građani moraju biti upoznati sa svim adresama na koje mogu da upute svoja pitanja ili zahteve za zaštitu njihovih prava. Moraju biti informisani o svojim pravima, edukovani, ohrabreni i zaštićeni jer im je to pravo zagarantovano Ustavom Republike Srbije. Zakoni moraju pravilno da se tumače i konačno da počnu da se primenjuju. Samo masovnim i aktivnim učešćem u promociji ljudskih prava možemo uticati na zakonodavca da otkloni postojeće protivrečnosti u zakonu - istakla je Bernadeta Horvath.

Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se 10. decembra, jer je na taj dan 1948. na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima koja, između ostalog, potvrđuje da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima, da svako ima  pravo na život, slobodu i bezbednost ličnosti.
Shodno tome, svako ima pravo na jednakost pred zakonom, na jednaku pravnu ili bilo koju drugu zaštitu protiv bilo kakve diskriminacije, na slobodu kretanja, na slobodno sklapanje braka i zasnivanje porodice bez ikakvih ograničenja u pogledu rase, državljanstva, ili veroispovesti, na slobodu mišljenja i izražavanja, mirnog okupljanja i udruživanja, na učestvovanje u upravljanju javnim poslovima, na ravnopravnoj osnovi da stupi u javnu službu, na rad i zaradu, na slobodan izbor zaposlenja, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada i na zaštitu od nezaposlenosti, na jednaku platu i jednaki rad, na obrazovanje, na učešće u kulturnom životu.