Stoga je pre osam meseci oformljena radna grupa i pristupilo se izradi Nacrta strategije razvoja školskog sporta u AP Vojvodini. Kada je taj posao početkom godine završen, krenule su javne rasprave, kako bi nacrt bio dopunjen sugestijama i predlozima sa terena. Do sada se o predloženoj Strategiji razgovaralo u Subotici, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Vršcu i Somboru, a slede Kikinda (sutra) i Novi Sad (sreda).
- U svim ovim gradovima i opštinama pozdravljen je Predlog strategije razvoja školskog sporta u AP Vojvodini. Naročito su je pozdravili profesori fizičkog vaspitanja, jer je i u nacionalnoj strategiji školski sport definisan kao prioritet. E to je ono što je na papiru, ali u praksi izgleda mnogo drugačije. U najvećem delu Vojvodine sale za fizičko vaspitanje su odavno zagazile u četvrtu deceniju. A sale za fizičko spadaju u osnovna učila kao što su to i tabla i kreda. Uz to, u APV još uvek imamo 36 škola koja nemaju salu za fizičko, tako da u okviru naše Strategije planiramo rešavanje i tih problema. Istovremeno, mnogi su pozdravili i inicijativu Sekretarijata da u maju naredne godine ponovo održimo Sportsku olimpijadu školske omladine Vojvodine (SOŠOV), posle 35 godina pauze - kaže Marinika Čobanu za Dnevnik.

Kako je došlo do te inicijative?

- Nakon stupanja na dužnost pokrajinske sekretarke za sport i omladinu, ja sam u Dnevniku pročitala tekst vašeg kolege Miroslava Stajića o SOŠOV-u, pozvala sam ga i tako je krenula cela priča. Došli smo do zaključka da je važno obnoviti SOŠOV, a onda smo to sve proširili na celu problematiku školskog sporta u Vojvodini i šire. Na kraju je formulisana Strategija, tako da mogu da kažem da je Dnevnik na neki način naš partner u celoj ovoj inicijativi. Eto, točak se zavrteo baš s tim vašim tekstom.

Koji su najčešći problemi i primedbe s kojima ste se susreli na tim javnim raspravama?

- Ono što smo mi detektovali kao probleme istaknuto je na svim javnim raspravama. Prvo, to su lekarski pregledi koji ne potpadaju pod primarnu zdravstvenu zaštitu pa se plaćaju, a obavezni su po Zakonu o sportu.Pre svakog takmičenja, pa i školskog, morate da uradite lekarski pregled. Mi smo povodom toga bili kod ministarke zdravlja Slavice Đukić dejanović, ali nam je ona rekla da to nije u nadležnosti njenog ministarstva, već Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo. Ali, i tamo smo dobili odgovor da to nije ni u njihovoj nadležnosti. U svakom slučaju, mi i dalje mislimo da je ovo nadležnost zdravstva i to ćemo istaći u okviru predloga Strategije koji ćemo izneti pred Vladu i Skupštinu APV.
Naše rešenje je da se u okviru redovnog sistematskog pregleda dece uradi još i EKG. Tako će deca kroz redovan sistematski pregled obezbediti i kontrolni zdravstveni pregled potreban za sportsko takmičenje. Već imamo dobar primer u Kikindi, gde se Opština u saradnji sa Zdravstvenim centrom obavezala da će finansirati sve lekarske preglede za decu. Ali, iako je to dobar potez, ne može biti svuda primenjen, a zakon vas prosto obavezuje na to.

Šta ste još uočili kao teškoće?

- Primećeno je da deca od prvog do četvrtog razreda nemaju kao nekad profesora fizičkog vaspitanja koji asistira učiteljicama, što je važno, jer u tom uzrasnom periodu se stiče najveći broj veština. Nastavnici fizičkog vaspitanja kažu da onda od petog razreda treba decu ponovo da uče sve od početka. Za nas je veoma važno i to da smo školski sport podigli na nivo javnog zdravlja i da to uvek potenciramo. Nama je prioritet javno zdravlje dece i zdravi stilovi života. I to ne samo zato što imamo sve više gojazne dece i dece sa raznim deformitetima kičme, ortopedskim problemima, već zato što se zajedništvo koje se stvara u tim godinama i navika da se vežba i zdravo živi - odražava na kasnije godine. Zato je nama školski sport prioritet.

Koje su bila najčešće kritike koje ste dobijali na javnim raspravama?

- Uglavnom na slabu opremljenost školskih sala i otvorenih terena. Profesori fizičkog vaspitanja su se žalili da kada žele da sprovedu predviđeni plan i program, da nemaju s čim to da urade, da nemaju adekvatne uslove. I na kraju imamo akutni problem komercijalizacije školskih sportskih objekata, naročito zatvorenih sala. Tu ima i slučajeva zloupotrebe. Školski inspektori su, recimo, utvrdili da se sale izdaju sportskim klubovima u vreme trajanja nastave, što je nedopustivo. Osim što deca nisu prioritet, ti klubovi uništavaju sportske objekte, a ne ulažu ništa u njih.

Ovo ne znači da smo mi protiv klupskog sporta. Ali, mora se napraviti razlika između klupskog sporta, u kojem treniraju školska deca, u odnosu na školski sport. Školski sport čine nastava fizičkog vaspitanja i školske sportske sekcije, koje su u opisu radnog mesta profesora fizičkog vaspitanja. To praktično znači da se svakom detetu, koje nema novca da se učlano u sportski klub, mora omogućiti da se bavi sportom i rekreacijom u okviru svoje škole u sportskoj sekciji. Deca osim vežbanja i zdravih stilova života treba da usvoje i fer plej odnos prema protivniku, fer navijanje, i da se te vrednosti neguju, jer je upravo akcenat na vaspitanju.

Na javnoj raspravi u vršcu jedan profesor je istakao kako su oni ponosni na to što rano otkrivaju sportske talente u svojoj školi. Ali, ja sam mu rekla da to nije njegov posao, već da svu ili što veći broj dece angažuje da vežbaju, da ih nauči da žive zdravo i kako da se ponašaju, pa tek onda da se takmiče. Takmičarski segment je poslednji u nizu važnih.

Koliko još opština i gradova planirate da obuđete?

- U ponedeljak je na redu Kikinda, a u sredu je predviđena završna javna rasprava u Novom Sadu. Nakon toga ćemo sve sugestije i preporuke koje smo sakupili u ostalim gradovima i opštinama sumirati i uključiti u osnovni tekst predloga strategije. Onda ću ja uspred Sekretarijata s tim tekstom izaći pred Vladu APV u nadi da ću dobiti apsolutnu podršku, a onda isto to ću predložiti Skupštini Vojvodine na usvajanje. Tek onda će Strategija imati pravu težinu i legitimitet i što više škola moći će da uključi u njenu primenu. Ona već ima i konkretne mre, koje smo nazvali „aktivne škole", s ciljem da škole koje primenjuju preporuke iz strategije dobiju poseban status, da budu drugačije bodovane i nagrađivane, pa kada roditelji sutra budu birali školu koju će pohađati njihovo dete, da im je u interesu da to bude škola u kojoj se neguju zdravi stilovi života.

I na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu ste ostavili mogućnost da svi koji to žele dostave pitanja, sugestije i komentare u vezi sa Strategijom. Da li je to urodilo plodom?

- Pošto nismo mogli da obiđeno svih 45 opština u gradova u AP Vojvodini onda smo se odlučili i na ovaj potez. Dobili smo dosta predloga i sugestija i to svakodneno obrađuju kolege koje su zadužene za školski sport u Sekretarijatu. Jednostavno, uz svu stručnost i dobru volju ljudi koji su radili u radnoj grupi, neke stvari s terena i iz direktnog iskustva su i mogle da im promaknu. Zato nam je važno da se što više ljudi uključi. Sve se to kristališe i čisti kako bi postalo sastavni deo strategije.

Ovo je jedini Predlog strategije školskog sporta u Srbiji, a pohvala je stigla i od ministarke omladine i sporta Alise Marić?

- Da, mi smo u kontaktu s nekim kolegama u Ministarstvu omladine i sporta, ali sa ministarkom, nažalost, još nismo. Mesecima sam uporno tražila kontakt, ali nikada nisam bila pozvana, niti smo dobili priliku da je ugostimo, iako su sve opcije u opticaju. Ali, čulo se za ovu Strategiju i ministarkini pomoćnici su nas kontaktirali u želji da im pošaljemo naš materijal kako bi ga uvrstili u Opštu strategiju sporta koja je u pripremi. Mi smo, naravno, pristali, ali smo ih zamolili da sačekaju da se to sve završi na nivou Vlade i Skupštine AP Vojvodine, jer nam je to prioritet. To je nešto čime se ponosimo.

Primer dobre prakse

Osim Predloga strategije, još mnoge dobre stvari kada je u pitanju školski sport, pa i sport uopšte, protekle su iz Vojvodine i iz Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu.

- Tačno. Školski sport je na neki način i ponikao u Vojvodini, tako da će dobar deo Strategije u uvodu i objasniti zašto je školski sport važan, a sadržaće i kratki istorijat razvoja školskog sporta kod nas. Zatim, mi smo bili primer dobre prakse u mnogo čemu s obzirom na to da je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu osnovan nekoliko godina pre republičkog Ministarstva za sport. Tako su mnogi propisi, koji su zapravo počeli da uređuju sistem sporta, i pre Zakona o sportu potekli iz ovog sekretarijata. Prve kategorizacije su ovde urađene, a onda su primenjene i u Republici, baaš kao i razni standardi. Nama je čast da je nekom ono što radimo vredno pažnje.

(BILSV, 02.06.2013)