Nacrt zakona o javnoj svojini stiže pred premijera

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Iz medija | Ponedeljak, 04. 07. 2011. | Komentara: 0

Nacrt zakona o javnoj svojini stiže pred premijera

BEOGRAD - Nacrt zakona o javnoj svojini trebalo bi da u naredna dva dana bude predat premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću, s obzirom na to da je Radna grupa za njegovu izradu završila više od 85 odsto posla. Ostalo je sporno ono što spada u domen politički inspirisanih odluka o ovom zakonskom rešenju, a tiče se vlasništva Vojvodine nad velikim javnim sistemima, odnosno javnim preduzećima.

Bojan Kostreš

- Međutim, ta pitanja nisu politički nerešiva i pokušaćemo da pronađemo na današnjem ili sutrašnjem sastanku kompromisno rešenje - ocenjuje u razgovoru za Danas Bojan Kostreš, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine i predsednik Radne grupe.

Kako je moguće da je neko unutar Radne grupe za izradu nacrta zakona, koji predstavlja uslov za dobijanje statusa kandidata za članstvo Srbije u EU, politički inspirisan?

- Uticajni pojedinci iz gotovo svih stranaka vladajuće koalicije protive se pravoj decentralizaciji vlasti i zastupaju ideju o unitarnoj državi. Pritom se izgovaraju neutemeljenim stanovištima o tome da bi vraćanje velikih javnih sistema i preduzeća u vlasništvo Vojvodine navodno razbilo jedinstvo pravnog sistema Srbije, što je besmislena tvrdnja. Ako bi to bilo tačno, onda bi i američki i ruski pravni sistem bio potpuno razbijen, s obzirom na činjenicu da je u tim državama na snazi princip koji i mi zagovaramo.

Koji su to uticajni pojedinci iz vladajućih stranaka?

- Ne bih da spominjem njihova imena, ali mogu da kažem da postoji veliki raskol po tom pitanju između centrala i pokrajinskih odbora svih stranaka vladajuće koalicije. Postoje dve škole mišljenja. Prvu zastupa LSV, i njen okvir je vraćanje na stanje od pre 1988. i ukidanja nepravde koju je režim Slobodana Miloševića naneo Vojvodini, dok drugu školu mišljenja zastupaju gotovo sve opozicione partije, ali i uticajni pojedinci iz vladajućih stranaka, koji se bore protiv suštinske decentralizacije vlasti.

Da li to odražava onda i njihovu spremnost za promenom Ustava?

- Da, jer, s jedne strane, imate partije, poput LSV, koja smatra da je Ustav loš i da ga je neophodno menjati, a s druge se nalaze desno orijentisane opozicione stranke koje misle da je i ovako slaba decentralizacija, koliko dozvoljava aktuelni Ustav, previše.

Vi ste na čelu Radne grupe za izradu nacrta zakona o javnoj svojini. Koje argumente imaju sve stranke vladajuće koalicije protiv vraćanja javnih preduzeća u vlasništvo pokrajine i zbog čega su vam neprihvatljivi?

- Kao što sam već rekao, postoje veliki raskoli u stavovima pokrajinskih odbora i centrala stranaka vladajuće koalicije. Jasno je da ti argumenti izražavaju neslaganje sa istinskom decentralizacijom vlasti, odnosno da pokušavaju da opravdaju svoju ideju o unitarnosti države neutemeljenim prigovorima o razbijanju pravnog sistema države. Ti argumenti su neprihvatljivi, jer jednostavno nisu istiniti. Neophodno je ukazati i na činjenicu da od ovog zakona o javnoj svojini zavisi i kako će biti ubuduće biti definisana autonomija Vojvodine, odnosno stepen decentralizacije vlasti. Ne zaboravimo da će uskoro biti precizno definisani i regioni Srbije i da će taj proces, takođe zavisiti od toga kakvo ćemo sada zakonsko rešenje iznaći o javnoj svojini.

(BILSV/Danas, 04.07.2011.)




Iz medija | Ponedeljak, 17. 06. 2019. | Komentara: 0

Čanak: Crnoj Gori vratiti imovinu otetu 1918. godine

Činjenica je da je poslije 1918. godine praktično kompletna imovina Crnogorske pravoslavne crkve postala imovina SPC. Upravo iz tog razloga, ne vratiti Crnoj Gori imovinu iz 1918. godine bila bi istorijska nepravda", kaže u razgovoru za Dnevne novine Nenad Čanak, predsjednik Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Iz medija | Nedelja, 16. 06. 2019. | Komentara: 0

Intervju Milivoj Bešlin: Istorijsku istinu ne bi trebalo da utvrđuje sud

"Svedočim pred Višim sudom u Valjevu. Tužiteljka se žalila na rešenje o rehabilitaciji. Sudija je korektan i profesionalan. Iako me satima ispituje, često i na okolnosti koje nisu relevantne ili se meni tako čini, trudi se da pokaže širinu. Advokat predlagača Kalabićeve rehabilitacije u jednom trenutku me pita mislim li zaista da su svedoci 1945. pred Državnom komisijom mogli da se sećaju šta se dogodilo dve ili tri godine ranije", počinje priču o svom svedočenju u procesu za rehabilitaciju Nikole Kalabića istoričar Milivoj Bešlin.
Iz medija | Nedelja, 02. 06. 2019. | Komentara: 0

Skuplje je snimiti Igru prestola nego izazvati rat na Balkanu

Kosovo je 1912. ušlo u sastav Srbije ratom i voljom velikih sila. Izašlo je iz Srbije 1999., takođe ratom i voljom velikih sila. Zato ne vidim neki veliki manevarski prostor. Kraj priče će biti proglašenje pobede pre nego što se pobegne, a potom i priznanje Kosova. Gde Srbija jedino neće priznati da je priznala Kosovo



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook