NOVI SAD – Nisam rekao da su Rusi ubili Olivera Ivanovića, nego da se interes Putinovog režima poklapa sa destabilizacijom regiona kojoj ovakva politička ubistva sigurno idu naruku – ocenjuje u razgovoru za „Danas“ Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, u odgovoru na pitanje da li je politički i društveni odgovorno tvrditi da se interes Rusije poklapa sa ubistvom kosovskog političara, bez navođenja konkretnih dokaza. 

Sagovornik Danasa navodi da se destabilizacijom regiona otvara mogućnost nekakvog novog „deljenja karata“, što je Putinovom režimu, kako tvrdi, vrlo značajno, budući da se tako stiču politički žetoni kojima se mogu praviti trgovine među velikim silama po principu „Kosovo za Krim“.

- Ili, „Republika Srpska za Donjeck“. Ono protiv čega se ja svim silama borim, jeste da Srbija bude bilo čija marioneta i bilo čiji ulog u međunarodnim igrama tronova – ističe Čanak za Danas. 

S druge strane, od onih koji dele proruske stavove možemo da čujemo da je Kosovo „probušeno“ obaveštajnim agencijama sa zapada i da one sigurno znaju ko je ubica Ivanovića, ali da to neće da kažu jer im nije u interesu, s obzirom na to da je reč o njihovim štićenicima.

- Siguran sam da je otkrivanje počinilaca, a naročito nalogodavaca ovog gnusnog zločina, u interesu svih koji žele dobro ovim prostorima. Moram da primetim da je ubistvo Olivera Ivanovića dovelo upravo do onoga za čega se zalažu Putinov režim i njegovi ovdašnji lokalni surabotnici, a to je da se zaustavi primena Briselskog sporazuma, te dijalog i dogovor Beograda i Prištine.

Rekli ste da nije dobro što kosovske vlasti odbijaju zahteve Srbije da se uključi u istragu, a istovremeno ne negirate kosovsku nezavisnost.

- To jedno sa drugim nema veze. U interesu nastavka dijaloga, dobrih odnosa i prevazilaženja krize je da i predstavnici naših organa budu uključeni u ovu istragu. A forma trajne organizacije odnosa Beograda i Prištine je nešto sasvim drugo.

Mnogo se govori o uticaju Rusije u kontekstu nestabilnosti regiona. Međutim, izgleda da nema konkretnih dokaza koji bi takve tvrdnje jasno iznele na svetlost dana i prebacile iz sfere spekulacija u svima jasnu očiglednost.

- Tajne službe se tako zovu zato što je njihov rad tajan. Samim tim, teško je pronaći pisani trag u vidu naređenja ili nečega slično koje podrazumeva ubistvo ili bilo kakve druge političke diverzije koje bi vodile destabilizacije regiona. Dakle, zaključivati se može samo po rezultatima i efektima. Ako na kontroverzni dan Republike Srpske od međunarodnih predstavnika dođe samo predstavnik Južne Osetije, marionetske tvorevine nastale na teritoriji Gruzije ruskom vojnom intervencijom, za pismenog političkog čoveka to je dovoljan znak. Dodajte tome postojanje „humanitarne“ organizacije Srbska čast i uopšte podršku ekstremno desničarskim organizacijama, zatim poruke protiv Evropske unije koje šalju proruske političke partije, pritiske radi dodeljivanja diplomatskog statusa „humanitarnom“ centru u Nišu, ili nedavni pokušaj državnog udara u Crnoj Gori. Sve to ukazuje da Putinov režim balkanskom buretu baruta dodaje zapaljene fitilje.

Takođe, dosta se govori o tome da je Rusko-srpski centar u Nišu „špijunsko gnezdo“. Da li o tome imaju saznanja srpske vlasti i ako imaju, o kome je tačno reč i zašto se o tome ćuti?

- Ne znam kakva saznanja imaju naše službe o tom centru, ali me brine šta će on postati onoga momenta ako dobije diplomatski status i eksteritorijalnost. Srbija, na primer, ima saradnju sa NATO, ail sve što vojnici NATO donesu u zemlju je podložno proveri vlade. To nije slučaj u diplomatiji. Čim Makedonija reši pitanje imena, i ona će ući u NATO. To znači da će samo još BiH i Srbija biti izvan te vojne alijanse. Naći ćemo se okruženi članicama NATO. Zato ne samo da nije u interesu, nego je opasno po našu zemlju da Rusija izgradi bazu u Nišu, i da budemo nepotopivi nosač aviona Putinovog režima. Znate kako, vatrogascima i humanitarnim radnicima nije potreban diplomatski imunitet. Ako Crvenom krstu nije potreban diplomatski imunitet, nije ni Ruskom humanitarnom centru. 

Rusija je značajna sila na planetarnoj političkoj sceni, za Srbiju veoma bitna i u ekonomskom smislu, naročito kada su u pitanju energenti. Zato je balansirati između različitih interesa velikih sila, a istovremeno voditi računa o interesu sopstvene države veoma teško. Potpuno bi bilo suludo zaratiti, u političkom smislu, sa Rusijom kao što je bilo vrhunski neodgovorno zaratiti sa NATO-om. Zbog toga se državne vlasti Srbije, u svakom svom izdanju, trude da izbegnu konfrontacije. Međutim, u nekom trenutku, to će postati nemoguće. Nadam se da je taj trenutak još uvek daleko od nas.

Mislite li da postoji opasnost od izbijanja novih sukoba u regionu? Ko bi u te sukobe mogao da povede sopstvene građane od aktuelnih predstavnika u regionu? Da li verujete Vučiću u tom smislu?

- Nažalost, rat se može početi uvek, naročito kada imate zone zamrznutih konflikata, kakvih je Balkan prepun. Ne vidim trenutno nijednog balkanskog političara na javnoj sceni da je spreman na tako nešto. Ali, onespokojavaju me izjave sa jedne strane Nikolić master Tomislava i Dodikovo crtanje mapa, a sa druge bolećivost prema fašizmu u Hrvatskoj.

Beogradskii izbori – razbijene iluzije

- Stara srpska izreka kaže „ne pada sneg da pokrije breg, nego da svaka zverka pokaže svoj koalicioni potencijal“. Fascinantno je koliko se u ovako kratkom vremenu razbilo iluzija o nekakvoj građanskoj uzdanici Radulović Saši, koji je bez ikakvog moralnog problema napravio koaliciju sa ljotićevskom organizacijom Dveri. Janković Saša je ne trepnuvši okrenuo leđa Demokratskoj stranci bez koje ne bi uspeo ni da se kandiduje na predsedničkim izborima i time pokazao zavidno odsustvo morala i političkog bontona. Čak je došlo i do rascepa između Ljubiše Preletačevića Belog i Luke Maksimovića, njegovog avatara. Drugim rečima, sve su ovo primeri ozbiljnog šamaranja, uostalom zasluženog „elitističke drugosrbijanske belolističke beogradske čaršije“ koja se svim silama trudi da zaboravi kojim je sve lažnim prorocima verovala i koliko je svojom demonstriranom političkom nezrelošću štete nanela zemlji u celini. Nadam se da ćemo na sledećim izborima imati priliku da vidimo bilo koga ko će u prvim vestima o svojim kandidaturama govoriti o programima i namerama da nešto uradi, a ne o tome ko koga ovog puta podržava - ističe Nenad Čanak za Danas.

(BILSV, 27.01.2018)