Rat je prekinut, ali nije završen

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Iz medija | Ponedeljak, 17. 10. 2016. | Komentara: 0

Rat je prekinut, ali nije završen

SARAJEVO – Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine i narodni poslanik u Skupštini Srbije Nenad Čanak u intervjuu za “Dnevni avaz” analizira aktuelna politička kretanja na Balkanu. 
„Izričit je u tvrdnji o sve izraženijoj intenciji Rusije da ovlada prostorom Balkana. U vezi s tim naglašava kako za njega pobeda predsednika SNSD-a Milorada Dodika u RS na lokalnim izborima nije veliko iznenađenje i to iz dva razloga“, navodi se na početku intervjua objavljenog u ovom sarajevskom dnevniku, koji prenosimo u celini.

LSV

Krug teskobe

- Prvo zbog toga što je sa jedne strane, u tu njegovu pobedu investirano mnogo, sasvim sigurno, političkog uticaja Ruske Federacije. A verovatno i drugih resursa. I uz tako moćan vetar u jedra su se i mogli očekivati jaki rezultati. Sa druge strane, Republika Srpska nije nikada imala važan zaokret u politici kojim bi se suočila sa svojom nedavnom prošlošću. 
Naravno to važi i za sve druge delove bivše SFRJ, ali sada govorim o entitetu unutar Bosne i Hercegovine koji se zove Republika Srpska, gde se stalno istim metodama koketiranjem sa nezavisnošću, sa praktično istim onim arsenalom ratnih propagandnih poruka iz devedesetih, uvijenim u nekakve mirnodopskije forme, stalno iznova vrti u istom  začaranom krugu teskobe s jedne strane, pritisaka s druge strane i potrebe za nekakvom akcijom s treće strane. 
I upravo zbog toga, kad se ta dva elementa spoje, onda mene uopšte ne čudi pobeda Milorada Dodika, za Dnevni avaz.

Šta je s okruženjem?
- Dodiku i okruženje u velikoj meri ide na ruku. Jer pojačavanjem neevropske desnice u Hrvatskoj, jačanjem uloge svih crkava u politici na teritoriji bivše Jugoslavije i celom okruženju, uz jaku ksenofobiju koja se pojavljuje i u zemljama Evropske unije, gde je Mađarska najočiglednji primer - jasno govore da Milorad Dodik ovoga puta ima pobedničku kombinaciju u rukama. I on od nje dok god ona pobeđuje odustati neće, bez obzira koliko to, u perspektivi, može da nanese štete i Bosni i Hercegovini i svim njenim građanima. A naročito građanima Republike Srpske.

Kakva će biti, prema vama, sudbina opozicije u RS? Lider SDS-a Mladen Bosićevu podneo je ostavku na tu poziciju, a Ognjen Tadić ostavke na sve stranačke funkcije. 
- Vidi se u celom regionu i velikom delu sveta jedan proces destrukcije političke scene u celini. Praktično političkih subjekata ima sve manje i oni se raspadaju. Nemate više vlast i opoziciju u smislu stranku na vlasti i stranku u opoziciji, ili stranke u opoziciji i stranke na vlasti, nego imate izvršnu vlast kao takvu, i imate sa druge strane inje i prašinu. Jer više nikakav drugi  argument, osim izvršne vlasti, u politici nije ubedljiv. Došlo je do jedne erozije ideologije, kao faktora u politici.

Nakon referenduma u RS predsednik Srbije Tomislav Nikolić primio je Dodika. Premijer Srbije Aleksandar Vučić se, prem amedijskim izveštajima, sastao u prolazu s Dodikom na aerodromu i nije bilo nikakvog saopštenja. Kako to komentarišete?
- Vidi se odavno da Vučić i Nikolić ne vode istu politiku. I to, pre svega, zato što Vučić vodi neku politiku. A Nikolić, isključivo priča o tome kakva bi politika trebalo da bude, po  viđenju nekoga ko je direktan, što bi se starim jezikom reklo, ruski čovek. Ruska Federacija ima potrebu za jačanjem svog uticaja na Balkanu. Ako bi to mogla da uradi u liniji Republika Srpska – Srbija - Crna Gora, time bi se uglavila u samo srce EU.  Ako bi  uspela još da dobije i mogućnost eksteritorijalne vojne baze i Nišu, koja bi služila kao večito strašilo okruženju od nekakvog ruskog vojnog pritiska, a sa druge strane bila i prva vojna baza od raspada Sovjetskog saveza formirana van Rusije, to bi za nju bio, u međunarodnom smislu, važan žeton za nekakve buduće političke poteze.
Rekao sam i ponoviću: kada je besneo rat u Vijetnamu je poginulo 56.000 američkih vojnika, i to se smatra jednim od najvećih promašaja američke spoljne politike. Ali se previđa da je poginulo tri miliona Vijetnamaca, a sukob je suštinski bio između dva svetska bloka. Trenutno ne postoji blokovska podela sveta po uzoru na planetu posle  Drugog svetskog rata, ali sasvim sigurno postoje centri moći koji tragaju za svojim mestom na planeti, za resursima, za političkim uticajem i tako dalje.
I upravo zbog toga, cela priča o Nikoliću i Vučiću je nepravedno svedena na ta dva čoveka. Ta priča suštinski je daleko dublja. To je priča o dva, trenutno, koncepta u Srbiji, gde će koliko sutra postati nemoguće da se sedi na dve stolice i da se igra i na Istok i na Zapad.

Zašto ste izjavili da bi trebao biti održan referendum i u Vojvodini?
-  To je bila izjava koju sam dao zato da bih pokazao svu apsurdnost referenduma u Republici Srpskoj. Ja sam predlog referenduma koristio retorički, radi poređenja, da bi se razumela moja kritika mešanja Tomislava Nikolića u unutrašnje stvari BiH. Znači, referendum koji sam spomenuo nije formalno predložen u skladu sa zakonskom procedurom, nego sam na taj način predočio da se Nikolić nije setio da tako komentariše kada je Ustavni sud Srbije doneo odluku o Statutu Vojvodine, ali se setio da komentariše odluku Ustavnog suda druge države.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je u nedavnom intervju za RTS izjavio da Srbija podržava teritorijalni integritet BiH, ali poštuje i RS, što je obaveza po Dejtonu, te da će biti sused koji može da doprinese miru i stabilnosti. Kako Vi gledate na to, budući da njegove ranije izjave, poput onih o Slobodanu Miloševiću, nisu doprinosile stabilnosti i miru?
- Vratiću se na Vaše prvo pitanje - jednostavno, okruženje i kompletna atmosfera u regionu trenutno favorizuje one koji daju taj tip izjava i koji se vraćaju na pitanja koja nisu odgovorena. Jer, mi smo izašli iz krvavog košmara devedesetih, što se danas zaboravlja, tako što je rat prekinut. Ali nije završen. Da je bio završen, morala se napraviti rekapitulacija: šta je dovelo do rata, koja ideologija je dovela do rata, koje ideje  su to bile, ko su bili promoteri tih ideja, koje organizacije su ih sprovodile. 
I, da li po principu denacifikacije, koji je urađen u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata ili po nekom drugom konceptu, ali u svakom slučaju lustracije, znači isključivanjem iz političkog života tih i takvih elemenata, trebalo je iskonstruisati osnovu iz koje bi se stvorili politički sistemi ne samo u Srbiji, nego i širom bivše Jugoslavije.  I, pošto to nije učinjeno, vi imate i buktanje otvorenog ustaštva u Hrvatskoj.  

Sramno odmeravanje

Kako ste videli Dodikov sastanak s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Moskvi? Čini se da Moskva nije pokazala neko veliko oduševljenje referendumom u RS.
- Da Moskva zaista ne pokazuje oduševljenje referendumom, tog referenduma ne bi ni bilo. I to je potpuno jasno. Već sam susret predsednika jednog entiteta unutar jedne države, sa neupitnim vladarem Rusije, kao jedne od najmoćnijih svetskih država, jasno govori o značaju koji taj vladar i aktuelno rukovodstvo Rusije pridaju Republici Srpskoj i njenoj ulozi iz vizure ruskog interesa.  

Meša li se Srbija previše u unutrašnje stvari BiH?
- Opet se vraćam na priču o tome da rat nije završen, nego samo prekinut. Nikad nisu raščišćeni računi. I dan danas ljudi u Srbiji ne mogu da shvate da neki delovi bivše zajedničke države više nisu ista zajednička država i da imaju svoja  rukovodstva, svoje organe, svoje zakonodavstvo, funkcionišu na drugi način. Došlo se u poziciju da Srbija koja je direktno učestvovala u ratu u Bosni, što se pokazalo na hiljadu tačaka, nikada nije imala odgovore na postavljena pitanja.
S druge strane, večito pitanje u, recimo, Hrvatskoj, ko je bio agresor za vreme rata 1991-1992. godine u toj zemlji je suštinski u velikoj meri zloupotrebljeno da bi se ustvari dao oprost za sve ono što je činjeno u ime „odbrane“ Hrvatske. I zato u tom samom pitanju postoji pravdanje sopstvenih nedela tuđom agresijom. I to nije samo u Hrvatskoj tako. Haški tribunal, koji je napravio hiljadu grešaka u svom delovanju i iskrompomitovao ideju međunarodnog sudstva na hiljadu tačaka, od strane svih nacionalista na teritoriji bivše Jugoslavije, bio je prozivan kao sud koji je formiran da bi se sudilo Srbima, Hrvatima, Bošnjacima, Albancima... 
Zato što su svi smatrali da su nešto branili i da su, samim tim, amnestirani od svega što je u toku te „odbrane“ učinjeno. I zato imate stalno merenje koliko je žrtava bilo s ove strane, a koliko je bilo s one strane. Zato se i dan danas od strane pojedinih zvaničnika u Srbiji sramno odmerava koliko je Bošnjaka ubijeno u Srebrenici, a koliko je ubijeno Srba u Bratuncu. Ta stalna ekvilizacija zločina da bi se onda time pokazalo ko je bio gori me uvek vraća na čuvenu kinesku izreku koja glasi: „Ko svoje nedelo pravda tuđim nedelom, umiva se blatom“.

U najkraćem, kakvim Vam se čine odnosi između Srbije i Hrvatske?
- Srbija i Hrvatska su dva sijamska blizanca koji imaju jednu jetru, jedan pankreas, jedan želudac, a koji uživaju u tome da jedan drugog udaraju čekićem po glavi. I taj tip iracionalnosti niko ne može da razume van delova Srbije i delova Hrvatske. A ponajviše u tome učestvuju oni koji ne žive ni u Srbiji ni u Hrvatskoj. Oni u tome najviše uživaju. Tako da je to jedan tip patološkog ponašanja o kojem stvarno mislim da bi medicina morala reći svoju reč.

Stolac nije bure baruta, 
ali jeste jedan od fitilja

I pitanje Stoca je vrlo bolno u BiH, pogotovo nakon što su tamo obustavljeni lokalni izbori zbog incidenata na relaciji Bošnjaka I Hrvata. Usledio je čak i dolazak zvaničnika Hrvatske u taj grad. Je li Stolac postao bure baruta?
- Izdvajati Stolac od svih drugih mesta u Bosni je pogrešno, jer nije Stolac bure baruta nego čitav Balkan. A ovo je samo jedan od fitilja.


Srebrenica je prostor užasne 
simbolike genocida

- Srebrenica je prostor užasne simbolike genocida sprovedenog od strane grupa zatrovanih velikodržavnom idejom i etničkim ekskluzivizmom. Ne genocida srpskog naroda nad drugim narodima, jer srpskom narodu su pripadali i pripadaju i ljudi koji su uložili sve što su mogli, umeli i imali da se suprotstave onima koji su to činili. I to za vreme rata, kad se za to gubila glava. Ne može se poistovetiti po nacionalnoj pripadnosti, ne mogu se ljudi proglašavati, politički podeljeni na ovaj ili onaj način, samo zbog svoje nacionalne pripadnosti. 
Pa, Nemci su bili i Adolf Hitler i Vili Brant... Adolf Hitler, koji je najveći u istoriji zapamćen zločinac, i Vili Brant koji je zbog nedela Adolfa Hitlera, a kao norveški partizan, jer se sa norveškim partizanima borio protiv nacista, klečao u varšavskom getu u ime Nemačke, kao nemački kancelar. Znači, ne može se govoriti o nekakvoj nacionalnoj osobini, koja predestinira političko ponašanje. To osnovno ne postoji, to je laž. To je podmetačina koja služi tome da bi se svi ti koji umesto mira i ekonomskog prosperiteta i stabilnosti, poturaju nekakve katastrofične priče o, ne znam, zaštiti nacionalnih interesa i ne znam čega. A istovremeno niko ne sme da primeti da su u materijalnom smislu oni najveći profiteri jer se „braniocima“ nacionalnim nikad ne sme gledati u novčanik. I to je zajedničko svim nacionalistima i šovinistima na prostorima bivše Jugoslavije, rekao je Nenad Čanak za Dnevni avaz.

 (BILSV, 17.10.2016)



Iz medija | Nedelja, 24. 07. 2011. | Komentara: 0

Čanak: Goniti zločince do sudnjeg dana

BEOGRAD - Komentarišući oslobađajuću presudu Šandoru Kepiru, koja je izazvala žestoke reakcije kako u Srbiji, tako i u svetu, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak je za današnji NIN istakao da je bio užasnut presudom.
Iz medija | Ponedeljak, 04. 07. 2011. | Komentara: 0

Nacrt zakona o javnoj svojini stiže pred premijera

BEOGRAD - Nacrt zakona o javnoj svojini trebalo bi da u naredna dva dana bude predat premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću, s obzirom na to da je Radna grupa za njegovu izradu završila više od 85 odsto posla. Ostalo je sporno ono što spada u domen politički inspirisanih odluka o ovom zakonskom rešenju, a tiče se vlasništva Vojvodine nad velikim javnim sistemima, odnosno javnim preduzećima.
Iz medija | Subota, 25. 06. 2011. | Komentara: 0

Kostreš: Svojina Vojvodine - veliki politički problem

NOVI SAD - Izrada zakona o javnoj svojini privedena je kraju i taj akt bi pred poslanicima mogao da se nađe pre letnje pauze u radu Skupštine Srbije - izjavio je Bojan Kostreš predsednik radne grupe Vlade Srbije koja radi na tekstu tog zakona.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook