NOVI SAD - Potpredsednica Skupštine Vojvodine i visoka funkcionerka Lige socijaldemokrata Vojvodine, Maja Sedlarević, ukazala je u intervjuu za Vojvođanski magazin da su se konačno stvorili uslovi za usvajanje zakona o prihodima i imovini AP Vojvodine, podsetivši da LSV još od poslednjih izbora 2008. godine insistira na njihovom donošenju.

Do sada nije bilo moguće obezbediti konsenzus među strankama vladajuće koalicije kada je u pitanju imovina koja mora biti vraćena Vojvodini, kao ni kada se radi o visini izvornih prihoda koji bi trebalo da pripadnu Pokrajini.

Mi u LSV insistiramo na tome da Vojvodini mora biti vraćena sva imovina oduzeta, najpre pučem 1988, a potom i Šešeljevim zakonom iz 1995. godine - putevi, železnica, elektrodistribucija, telekom, pošta i svi ostali veliki sistemi. NIS je već prodat, a pošto je Naftagas činio 90 posto te firme, smatramo da Vojvodina mora biti obeštećena i to je zahtev koji je LSV već 20 puta iznela pred poslanike Skupštine Vojvodine. Za sada, bezuspešno.

Dakle, LSV insistira na tome da Vojvodini bude vraćeno sve što joj je oduzeto nakon 1988, ali mislim da je realno da će biti vraćeno sve i to je podržavljeno zakonom iz 1995. - to je granica ispod koje nećemo ići. Mi nikad nismo uslovljavali koalicione partnere donošenjem ova dva zakona ali smo, kad god smo bili u prilici, razgovarali sa premijerom o Vojvodini i ove zakone isticali kao najvažnije.

Teško je oteti se utisku da se izradi ova dva zakona pristupa uoči izbora.

U pitanju je neminovnost, ne radi se to zbog izbora. Kada to sve posmatram iz ličnog ugla, ne mogu a da se ne zapitam kako je moguće da Šešeljev zakon iz 1995. godine do sada nije ukinut, iako je od 5. oktobra prošlo 11 godina. Mislim da znam razlog - svako se teško odriče moći i novca, a taj zakon upravo to omogućava. Veoma je važno što u izveštaju Evropske komisije, kao uslov za sticanje statusa kandidata, po prvi put stoji i to da moraju biti doneti zakoni o prihodima i imovini AP Vojvodine - tako će nas Evropa primorati da te zakone konačno donesemo.

Oseća li LSV, kao stranka vladajuće koalicije, odgovornost što ti zakoni tek sada dolaze na dnevni red?

Bavljenje politikom podrazumeva odgovornost i realne procene toga šta je najbolje za građane. Naše učećšće u vlasti posledica je kompromisa, budući da smo pre tri godine morali da odlučimo da li ćemo biti deo vlasti ili će pak vladu formirati neke drugačije političke snage, radikalske, naprednjačke... Izbor je stoga bio jednostavan. E, sad, moramo biti realni i prihvatiti činjenicu da je uticaj naše stranke toliki koliki je, i da možemo samo da insistiramo na usvajanju zakona, te da to, kad god je moguće, namećemo kao top-temu.

Postojala je ideja, uoči usvajanja Ustava, da Vojvodini pripadne deo prihoda od akciza na cigarete i alkohol, ali je to sprečio Mlađan Dinkić koji danas najglasnije priča o potrebi povećanja prihoda lokalnim samoupravama. Kako doživljavate Dinkićevo zalaganje za decentralizaciju i regionalizaciju?

LSV postoji 21 godinu i naša, možda i najveća, odlika jeste - doslednost. Mi o antifašizmu pričamo 10 godina, o autonomiji Vojvodine od samog osnivanja stranke, o imovini 15 godina - to je ta doslednost po kojoj je Liga poznata i zbog koje smo mnogo puta stradali. S druge strane, postoje stranke i lideri koji svoje priče i principe menjaju od situacije do situacije, od kampanje do kampanje. Ne želim da ulazim u dublju analizu, ali neko ko je bio u svim vladama od 2000. godine, kao Dinkić, imao je priliku da kao ministar uradi mnogo za ovu zemlju. Dinkić u svom radu nikad nije pokazao zainteresovanost za Vojvodinu, niti ju je u svojim vizijama imao kao bitan element za koji se vredi boriti. Mogao je mnogo da uradi i za Vojvodinu i za lokalne samouprave. Ako sada pažljivo oslušnete njegove nastupe, primeticete da tu nema ni slova o Pokrajini, jer se priča samo o imovini i prihodima lokalnih samouprava. A kad pogledate njegove koalicione partnere u Vojvodini, jasno vam je da to nisu ljudi koji mogu iskreno da zagovaraju regionalizaciju i decentralizaciju.

U Srbiji izostaju inicijative za regionalizaciju. Izuzetak je Beograd koji traži gotovo iste nadležnosti kao i Vojvodina, samo što niko ne postavlja pitanje da li je to neophodno i da li će to umnožiti beogradsku administraciju, kao što se svojevremeno, pa i na mnogo ružniji način, pričalo o vojvođanskim nadležnostima.

Interesantno je to, kad se porede Vojvodina i Beograd, što Beograd ima ingerencije i institucije koje Vojvodina nema. Recimo, Beograd je zadržao Zavod za statistiku koji je u Vojvodini ukinut 1990. Takođe, on ima svoju policijsku upravu, koja je u Vojvodini ukinuta 1990. godine i, suprotno tvrdnjama koje se mogu čuti u javnosti, uverena sam da ne postoji nijedan razlog da ne budu ponovo osnovane policijska i druge područne uprave, što podrazumeva i stvaranje PU za Vojvodinu. Dakle, nije da Beograd traži ono što ima Vojvodina - on već ima i one nadležnosti koje Vojvodina još uvek nema. Po onom principu - što može Beograd, to ne mogu ostali.

Nacionalni savet za decentralizaciju organizovao je nekoliko tribina i okruglih stolova van Vojvodine o decentralizaciji i njenim mogućnostima, a pokazalo se da ova tema privlači sve veće interesovanje građana. Ljudi postaju sve znatiželjniji, menja se dosadašnja slika o Vojvodini i njenim inicijativama. Građani su zainteresovani, to je prvi korak, i sada bi tu trebalo da se uključe mediji, ali i političke snage, koji bi taj interes gradana artikulisali i zastupali. Sigurna sam da se priča o decentralizaciji, te o tome šta taj proces podrazumeva, potpuno pogrešno plasira u medijima. Tome doprinosi i činjenica da ne možemo da postignemo konsenzus o tome koji je model decentralizacije najbolji za Srbiju. Želim da naglasim da to mora biti predmet širokog dogovora, kao i da se pre toga moraju uraditi mnoge stvari, pre svih - promeniti Ustav.

Očekujete li da decentralizacija bude jedna od tema kampanje pred naredne izbore?

U svakoj kampanji nešto je top-tema, a ja očekujem da bi u narednoj to mogla da bude upravo decentralizacija. Mi u LSV to zagovaramo već dugi niz godina, a vidim da sada i druge stranke to prepoznaju kao neumitni proces, i zato mislim da će ta tema biti jedna od glavnih pred predstojeće izbore. No, svakako da će se u kampanji mnogo pričati i o Evropi i evropskim integracijama, ali i o socijalnim pitanjima, standardu, nezaposlenosti... Interesanto je da su nas nedavno, tokom studijskog boravka u Velikoj Britaniji, u Forin ofisu upitali da li očekujemo da će strankama iz Beograda Vojvodina biti tema u kampanji. Naravno da očekujem, ali ne verujem da im to može doneti uspeh, jer su građani prozreli stranke koje o Vojvodini pričaju samo u kampanjama, i koje se, kada dođu u situaciju da biraju između interesa Vojvodine i interesa stranačke centrale u Beogradu, uvek opredele za ovo drugo.

Deo intervjua iz Vojvođanskog magazina
(Vojvođanski magazin, 05. 05. 2011.)