Stanje životne sredine u Vojvodini je zabrinjavajuće

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Iz medija | Četvrtak, 15. 10. 2020. | Komentara: 0

Stanje životne sredine u Vojvodini je zabrinjavajuće

NOVI SAD - Bivša narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine i jedna od koordinatorki Zelene poslaničke grupe Nada Lazić izjavila je da je stanje životne sredine u vojvodini zabrinjavajuće. Ona je u intervjuu za Eko-nec istakla da je takva situacija i u ostalim delovima Srbije.
Intervju prenosimo u celosti.

LSV

Kako vidite aktuelno stanje zaštite životne sredine u Vojvodini i Srbiji?

- Stanje životne sredine u Vojvodini je zabrinjavajuće i ne razlikuje se mnogo od stanja u ostalim delovima Republike Srbije. Nisu rešeni problemi otpada, lokalne samouprave i dalje imaju problem divljih deponija i neuređenih sanitarnih deponija, koje su praktično obična smetlišta. Godinama se troši ogroman novac za uklanjanje divljih deponija, koje posle nekog vremena ponovo nastaju. Regionalne deponije, koje su zakonom predviđene jako teško i sporo se uspostavljaju. Vojvodina takođe, ima veliki problem sa vodom za piće, s obzirom da se naselja snabdevaju podzemnim vodama, a u mnogim opštinama u tim vodama prisutan je arsen, u manjoj ili većoj količini.
Neke opštine godinama imaju zabranu korišćenja vode za piće iz javnih vodovoda, zbog povišenog sadržaja arsena (Temerin, u Zrenjaninu je zabrana još od 2004. godine, itd.). Oko 800.000 ljudi praktično je izloženo takvoj vodi.
Komunalne otpadne vode se mahom ne prečišćavaju, od 465 naselja u Vojvodini, postoji samo dvadesetak postrojenja, a samo nekoliko ispravno radi. Novi Sad, drugi grad po veličini u Srbiji, svoje otpadne vode ispušta u Dunav bez prečišćavanja.Poseban problem je nedovoljna pošumljenost u Vojvodini, svega oko 6 posto površine je pošumljeno, a neke opštine imaju manje od jedan odsto pošumljenost (Kikinda).U poslednje vreme posebno je ugrožena Fruška gora, jedini Nacionalni park u Vojvodini, koji se nemilice seče, a ne pošumljavaju se nove površine. Povećana je urbanizacija padina, a kroz Nacionalni park godinama prolazi javni put kojim se odvija i teški teretni saobraćaj (preko 12.000 vozila dnevno), koji dodatno uništava šumu izduvnim gasovima.
Iako se godinama planira izgradnja obilaznice takozvanog Fruškogorski koridor, on nije prioritet u Budžetu Republike Srbije, još od 2016. godine. Fruška gora predstavlja jedina „pluća“ za Novi Sad i za sva okolna naselja.
Ukrupnjavanjem poljoprivrednih površina, novi vlasnici uništili su vetrozaštitne pojaseve uz puteve i između njiva i time uništili remize, poremetili biodiverzitet, ptice selice nemaju gde da slete, povećala se erozija vetrom i pojava smetova u zimskim mesecima. I niko to ne sprečava.

Zagađenje vazduha od individualnih ložišta u zimskim mesecima je posebno prisutno u gradovima, koji većinom nemaju rešeno pitanje daljinskog grejanja. Posebno je izraženo zagađenje vazduha od saobraćaja, zbog lošeg sagorevanja goriva u velikom broju starih automobila, a i dalje se nekontrolisano uvoze polovni automobili iz zemalja Evropske unije. Bili ste narodna poslanica u poslednja dva saziva Narodne Skupštine Republike Srbije, i posebno ste bili aktivni u Odboru za zaštitu životne sredine.

Recite nam koliko smo dobro pripremili i uskladili naše zakonodavstvo sa Direktivama Evropske unije kad je u pitanju životna sredine?

- Naše zakonodavstvo je manje više usklađeno, ali i dalje se usklađuje sa Direktivama Evropske unije. Podsetiću vas, da je prvi set zakona (četiri zakona) iz oblasti zaštite životne sredine usvojen u Narodnoj Skupštini Republike Srbije još 2004. godine, usklađen sa tadašnjim Direktivama Evropske unije.Evropska unija je u međuvremenu menjala i prilagođavala direktive u cilju što bolje zaštite životne sredine, a mi nastojimo da prilagodimo zakone, ali ne i praksu, to jest njihovu primenu.Danas imamo problem sa primenom zakona zbog čega izuzetno zaostajemo u primeni standarda Evropske unije, praktično u svim oblastima zaštite životne sredine.

Koliko ste kao opoziciona poslanica u Narodnoj Skupštini Republike Srbije mogli da utičete na sadržaj i kvalitet zakona koji su usvajani iz oblasti zaštite životne sredine?

- Vrlo malo sam mogla da utičem, sem sitnih detalja, kroz amandmane. Pokušavala sam da utičem da se poveća iznos sredstava u Budžetu, namenjenom zaštiti životne sredine, ali nikada nije bilo sluha za to.
Jedino mogu biti zadovoljna što sam doprinela, zajedno sa poslanicima iz neformalne Zelene poslaničke grupe, predstavnicima NVO iz Zelene stolice u Odboru za zaštitu životne sredine, da se ponovo formira Ministarstvo zaštite životne sredine i ponovo formira Zeleni fond.
Zeleni fond koji je predviđen Zakonom o zaštiti životne sredine, ukinut je 2012. i ponovo formiran 2016. godine, ali kao budžetski fond, iako su sredstva namenjena za zaštitu životne sredine u međuvremenu i dalje uplaćivana u budžet, ali nisu korišćena za rešavanje problema u životnoj sredini.

Da li su finansijska sredstva koja se izdvajaju za zaštitu životne sredine u budžetu Republike Srbije dovoljna za potrebe održavanja minimalnog stepena zaštite životne sredine?

- Najvažnije je finansiranje u oblasti zaštite životne sredine.
Kao što sam već pomenula budžetski Zeleni fond, koji prema EU Direktivama i preporukama treba da bude nezavisna institucija, gde se prikupljaju sredstva od naknada za zagađenje životne sredine i naknada za korišćenje prirodnih bogatstava, a to je oko 12 milijardi godišnje, samo deo sredstava se usmerava za projekte zaštite, a ostatak sredstava odlazi u ukupan budžet i ne zna se za šta se troši.
Tako je za 2019. godinu u Budžetu bilo izdvojeno samo šest milijardi dinara (pola za rad Ministarstva zaštite životne sredine, a pola za Zeleni fond).
Za 2020. godinu namenjeno je 7,9 milijardi dinara (oko 66 miliona evra), od ukupnog Budžeta od 1.335 milijardi dinara, što iznosi samo oko 0,6 odsto.

Od tih sredstava za Zeleni fond namenjeno je samo 4,3 milijarde dinara. Jasno je da se od životne sredine praktično otimaju sredstva, koja se moraju ulagati u nju. Ako se zna da je za uređenje oblasti zaštite životne sredine, procenjeno, potrebno uložiti 10 do 15 milijardi evra, ovakvim tempom ulaganja nećemo dostići EU standarde ni za 100 godina. Ovo je nedopustivo, ne zbog Evrope, nego zbog našeg zdravlja i čiste životne sredine.

Već više od pola godine smo u epidemiji korona virusa. Da li je ova epidemija sve češći izgovor za nerešavanje mnogih problema u sistemu zaštite životne sredine u AP Vojvodini, ali i Republici Srbiji?

- Korona je poremetila život u svim segmentima i bojim se da je idealan izgovor da se i dalje ne radi i ne ulažu sredstva za poboljšanje stanja u životnoj sredini, da zaštita i dalje nije prioritet na agendi donosioca odluka.
Kada Skupština Srbije počne sa radom sigurno će biti rebalans Budžeta i videćemo da li su moja strahovanja opravdana.

Bili ste potpisnica Povelje i članica neformalne Zelene poslaničke grupe u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. Koliko je to dobar mehanizam i da li može doprineti boljem shvatanju značaja zaštite životne sredine među političarima i donosiocima odluka?

- Bila mi je čast i zadovoljstvo da budem članica Zelene poslaničke grupe od 2014. do 2020. godine. Mislim da je to dobar mehanizam za bolje shvatanje zaštite životne sredine među poslanicima. Od 250 poslanika Zelena poslanička grupa je imala 30 članova iz svih stranaka, vladajućih i opozicionih, po meni nedovoljno, ali je neophodno nastaviti rad i u novom sazivu Skupštine Srbije, koji ima više od 60 odsto novih poslanika.

Smatram, da Zelena poslanička grupa mora imati status sličan odborima u Skupštini Srbije, kako bi se poslanici bolje upoznali sa problemima u oblasti zaštite životne sredine i ozbiljnije shvatili potrebu da pitanja zaštite životne sredine moraju imati prioritet na svim nivoima vlasti.Veoma je važno da saznanja i iskustva iz Zelene poslaničke grupe prenesu ostalim kolegama u poslaničkim klubovima, u svojim strankama, lokalnim sredinama, u svom okruženju i time temu zaštite životne sredine promovišu u što širem okruženju i učine vidljivijim probleme, kako bi svi shvatili potrebu i interes da se ti problemi rešavaju.

Ekološki civilni, a posebno nevladin sektor je bitan elemenat u sistemu zaštite životne sredine. Kakvo je Vaše viđenje rada ekološkog nevladinog sektora, daje li mu se dovoljno pažnje i značaja, uvažavaju li se njegovi stavovi, i uopšte čuje li se glas ekološkog civilnog društva?

Nevladin sektor je veoma važan i mora se podržati.Po meni, problem je veliki broj i šarenilo među organizacijama. Mislim da bi veću snagu i glasnost imali kada bi međusobno više sarađivali, pa i udruživali se, i tako uticali na vlast i građane, čime bi se bolje uvažavali njihovi stavovi.
Dobar primer je Zelena stolica, koju čini jedan broj nevladinih organizacija koje imaju predstavnike u Skupštinskom Odboru za zaštitu životne sredine, koji ima pravo da učestvuje u raspravama Odbora, daje predloge, primedbe itd.

Kao žena ste više decenija prisutni u sektoru zaštite životne sredine. Kažite nam, iz iskustva koje posedujete, da li je danas lakše ženama da se bave životnom sredinom nego ranije?

- Interesantno pitanje. U ovom sektoru su upravo žene brojnije.Nažalost, nije lakše, jer u ovoj oblasti je puno problema, a malo novca. Možda je to upravo i razlog što je ovo polje u kome ima više žena.

Šta je najpotrebnije da se učini da bi se promenila svest o neophodnosti zaštite životne sredine kod nas?

- Nažalost, pre svega, potrebna je politička odluka, koje nema, da ova tema bude prioritetna u agendi vlasti, od Skupštine Srbije, Vlade Srbije, lokalnih samouprava, do medija. Zakone donosimo, ali se ne sprovode.Potrebno je osnažiti inspekcije, pravosuđe koje ima svoju odgovornost u kažnjavanju onih koji krše zakone o zaštiti životne sredine, potreban je rad sa stanovništvom, od dece do starih, jer o zaštiti životne sredine ljudi malo znaju i većina ne shvata svoju odgovornost u tome.
I naravno učešće medija kao mogućeg edukatora široke populacije, a ne samo kroz senzacionalističke vesti.

Sve više se u Srbiji priča o „zelenoj ekonomiji“, šta Vi mislite o tom konceptu, može li zaživeti u Srbiji?

- O ovome bi trebalo posebno otvoriti raspravu, jer je upravo u „zelenoj ekonomiji“ i otvaranju „zelenih“ radnih mesta ogromna mogućnost za zapošljavanje radne snage najrazličitijih profila, od fakultetski obrazovanih do manuelnih radnika. Ponavljam, od političke volje zavisi da li će se raditi na tome ili će slučajevi akcidentnih zagađenja biti bombastične vesti dan ili dva i onda opet sve po starom.

Tekst je nastao u okviru projekta „Vojvođanke u zaštiti životne sredine“, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala „Ecofeminizam“. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.

 (SzILSV, 15.10.2020)




Iz medija | Utorak, 02. 08. 2011. | Komentara: 0

Delićemo prihod od putarine

NOVI SAD - Najsporniju tačku nacrta zakona o javnoj svojini, u vezi sa vlasništvom nad velikim privrednim sistemima, predsednik radne grupe Bojan Kostreš brusiće sa predstavnicima vladajućih stranaka do septembra, pišu današnje Večernje novosti.
Iz medija | Utorak, 26. 07. 2011. | Komentara: 0

Nekima iz DS nije stalo do Vojvodine

NOVI SAD - U aprilu ove godine premijer Mirko Cvetković formirao je radnu grupu za izradu zakona o javnoj svojini, i na njeno čelo je postavio mene. Već posle drugog sastanka sa članovima radne grupe shvatio sam da, iako su to vrlo stručni ljudi u oblastima koje predstavljaju, oni nemaju politički kapacitet da donesu odluke i o tome sam odmah obavestio premijera
Iz medija | Nedelja, 24. 07. 2011. | Komentara: 0

Kostreš: Vojvodina bi bolje upravljala železnicom

NOVI SAD - Predsednik radne grupe za izradu zakona o javnoj svojini, Bojan Kostreš, danas je za Dnevnik ponovio da još uvek nema političke saglasnosti o tome koja bi sve imovina trebalo da se vrati Vojvodini.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook