BEOGRAD - Od početnih polemika pre skoro deset meseci o tome ko (ne)treba da govori na protestima protiv vlasti, u opoziciji se u poslednje vreme raspravlja i o tome ko nije poželjan da prisustvuje javnim okupljanjima i šeta u protestnoj koloni, piše Politika.

Na lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka i njegovu stranku početkom marta na mitingu u Novom Sadu sručio se gnev Sergeja Trifunovića, koji ih je optužio da su lažna opozicija, ali i za secesionističke namere. Danas Čanak kaže da su „protesti koji su pokrenuti bez jasnog cilja i bez jasnog identiteta organizatora od samog početka bili osuđeni na propast”. Kako je rekao, jedini uspešni u proteklih 30 godina, bili su oni koji su branili izborne rezultate 1997. i 2000. godine, a ostali su (osim antiratnih) bili „puko traćenje energije i strpljenja opoziciono orijentisanih građana”.

- Učestvovanje, dakle, na ovim protestima je dalje mrcvarenje sve manjeg broja opoziciono orijentisanih ljudi s jedinim ciljem da se od Saveza za Srbiju napravi ’jedina’ ili barem ’glavna’ opoziciona snaga u Srbiji da bi se onda kroz bilateralne pregovore pokušala da izbori za pozicije u uticaju na vlast koje ne može da osvoji niti svežim idejama niti izborima - rekao je predsednik LSV-a za Politiku.

Gordana Čomić, ukazuje on, ima sasvim sigurno najveće političko iskustvo od svih rukovodilaca SzS-a (osim Dragoljuba Mićunovića) i zato ona i zna zašto ni bojkot nema smisla. Da su se bojkotovali izbori zbog medijskih nesloboda, neravnopravnih uslova, kidnapovanja i ubijanja političkih protivnika, ističe Čanak, Milošević bi još vladao Srbijom.

- On je oboren kada se stvorila kritična masa za promene. Tu kritičnu masu sada nema kompletna opozicija, a kamoli nejasan i politički nedefinisan SzS koji osim zastupanja ruskih stavova o Кosovu ne nudi apsolutno nijednu razliku u odnosu na aktuelni režim. U tom smislu, od Gordane Čomić treba da uče oni koji su, u vreme kada je ona rizikujući život i egzistenciju pekla politički zanat, jedva uspevali da iz mišje rupe izgovore "miš uz pušku, miš niz pušku". Inače i "građanski protesti" postanu samo prazno trešenje gore uz koju se rađaju sve anemičniji miševi -  ocenjuje Čanak.