BEOGRAD – Potvrda o otvaranju poglavlja 23 i 24 ključnih za reformu države i društva i suštinski napredak Srbije, potvrda su najpre za sve vlade koje su od 2000. radile na evrointegracijskom procesu Srbije. Naročito je veliko ohrabrenje u ovom trenutku kada evroskeptici mašu Bregzitom kao svojom indirektnom bitkom, uprkos činjenici što i sami znaju da je EU jedini pravi okvir za boljitak života u Srbiji, kaže u razgovoru za Danas Marinika Tepić, predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije i poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine.


 

Koliko će evroskeptici kojih ima u parlamentu Srbije, ali i u Odboru za evropske integracije otežati rad odbora?

- Predstavnička slika parlamenta danas je drugačija, za razliku od prošlog saziva kada je velika većina političkih partija imala nepodeljeno mišljenje po pitanju evrointegracija. Međutim, u tome vidim zapravo dodatni izazov i priliku da i onima koji ni posle 25 godina višestranačja u Srbiji nisu razumeli zašto je Evropa naša prirodna zajednica, opet i dodatno objasnimo da je jedini pravi put naše bolje budućnosti svakovrsna porodica evropskih država, a ne azijsko-nuklearna ispostava koja od nas i naše zemlje pravi monetu za potkusurivanje starih majstora novog Berlinskog zida.

 

Podrška članstvu Srbije u EU u javnom mnjenju opada, imajući u vidu da se stalno stiče utisak da je Srbija na neki način uslovljavana?

-Uvek se kladim na činjenice, ne na utiske, mada ih uvažavam. I hoću da kažem da je neopisivo važno objašnjavati ljudima šta je zapravo EU, kako je i zašto ova zajednica nastala, koji su benefiti za njene građane?! I to na najprostijim primerima. Sigurna sam da će tada bar osamdeset odsto građana Srbije biti ljuti pobornici evrointegracija. Imajte svakako u vidu i da su sve države članice danas, a kandidatkinje ranije, imale takođe oscilirajuću podršku svojih građana u različitim fazama priključivanja, ali se priključivanje nikada nije dovodilo u pitanje i evo ih - u članstvu. Sigurna sam da će tako biti i sa Srbijom.

 

Neophodna je veća saradnja u regionu. Kako do nje doći ako nas Hrvatska malo-malo sapliće na putu u EU?

- Ni u EU nije sve crno-belo. Ona je konglomerat pravila i interesa i sve zemlje koje su prolazile kroz različite faze pristupanja morale su takođe da usaglašavaju svoje domaće zakonodavstvo i čitave sisteme sa standardima EU s jedne strane. Ali s druge strane pogledajte iskustvo tih istih Hrvata sa Slovencima po pitanju Piranskog zaliva i kako je to pitanje razrešeno. Tako sam sigurna i da će ova situacija između Srbije i Hrvatske biti razrešena i da je osnovni alat u politici EU razgovor. Uostalom, i prvi posleratni zvanični kontakti Srbije i Hrvatske uspostavljeni su posredstvom Autonomne Pokrajine Vojvodine i Istarske županije, dok su njihovim skupštinama predsedavali lider LSV Nenad Čanak i istarski župan predsednik Istarskog demokratskog saveza Ivan Jakovčić.

 

Zbog čega se predstavnici Srbije nisu odazvali pozivu da prisustvuju neformalnim sastancima koje će Slovačka organizovati ovog meseca?

- Mogu vam reći da sam upravo potvrdila učešće na sastanku predsedavajućih Konferencije Odbora za evropske poslove zemalja članica EU, koji će se održati za nekoliko dana u Bratislavi u periodu 10-12. jula. Kao predsednica našeg parlamentarnog Odbora za EU biću u svojstvu gosta, odnosno posmatrača, ali ću iskoristiti pravo da se obratim i informišem prisutne o tekućim evrointegracijskim aktivnostima Srbije. Verujem da je to naročito značajno imajući u vidu da se plenarna sednica ovog tela planira za novembar mesec. Osim toga naš parlamentarni odbor već u petak će biti domaćin poslanicima Evropskog parlamenta - članovima grupe "Prijatelji Srbije".         

 

Da li je Vučić u pravu kada kaže da neće biti referenduma o EU?

- Po ovom pitanju, rekla bih da je u pravu. Činjenice sasvim sigurno pokazuju da su u poslednja dva izborna ciklusa građani izabrali političke partije koje se otvoreno zalažu za ulazak Srbije u Evropsku uniju.

 

Ko su ti lažni podržavaoci EU?

- U prvom redu oni koji su morali biti lustrirani zbog kršenja ljudskih prava i time sprečeni da ikada više odlučuju o našim sudbinama, o drugim ljudima uopšte. Koji su generatori sukoba i ratova u zemlji i regionu sa kojim su nas zavadili, a danas nam objašnjavaju kako treba da se mirimo. A mi se nikada nismo ni svađali. Na žalost, lustracija ne samo da je izostala, za Miloševićevu kliku u prvom redu, već nije bilo političke volje ni da joj se druga šansa pruži produžavanjem roka lustracionog zakona koji nije bio primenjen 10 godina.

(BILSV, 07. 07. 2016)