Trećina Vojvođana živi od poljoprivrede

- Mi imamo oko 180.000 registrovanih gazdinstava u Vojvodini. Kad pogledate broj članova domaćinstava, to je gotovo trećina Vojvodine, da li direktno ili indirektno naslonjeno na poljoprivredu. Samo zakupaca državnog poljoprivrednogh zemljišta imate između 10 i 14 hiljada porodica, znači to je oko 70.000 ljudi – izjavio je Bogaroški u emisiji „Pravi ugao“ na Radio-televiziji Vojvodine obrazlažući razloge za pokretanje inicijative za prikupljanje potpisa i raspisivanje referenduma za zaštitu domaćih poljoprivrednika.

On je napomenuo i da je prilikom usvajanja zakona redloženo rešenje koje će rešiti prvo problem otvaranja tržišta nekretnina, odnosno prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima, ali taj amandman nije prihvaćen jer je Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije odgovorio „da nije vreme“. Bogaroški, koji je i pokrajinski sekretar za poljoprivredu je ukazao i da sve  evropske zemlje, izuzev Srbije, imaju zaštinu klauzulu za prodaju nekretnina. Kako je objasnio, SSP-om je dogovoreno da ćemo od 2017. dozvoliti prodaju nekretnina  pod istim uslovima kao našim građanima, ali je slobodna volja svake zemlje da propiše način na koji će to činiti. Naveo je primer Slovačke u kojoj je prodaja zemlje moguća svakom ko živi u toj zemlji 10 godina i bavi se poljoprivredom duže od pet godina i živi na određenoj udaljenosti od parcele koju želi da kupi.

- Naime, sada po zaključku Vlade Republike Srbije, do 1. maja treba da prijavite sami sebe da ste ušli u tuđ posed - državno zemljište koje vi niste dobili na licitaciji je tuđ posed - i možete da, kao poravnanje, platite prosečnu cenu zakupa u Vojvodini. Konkretno u Somboru, gde se licitira da je od 2.300 pa do 5.300 hektara uzurpirano, prosečna cena na licitaciji je negde od 370 do 400 evra po hektaru. Sada bi ti uzurpatori trebalo da plate 210 - 220 evra/ha. To je duplo manje nego da su išli legalnim putem. Ako pogledate kaznene odredbe u zakonu, oni su trebali da plate trostruku zakupninu, a ovo će biti 1.000 evra po hektaru manje. Znači, 5.300 hektara puta 1.000 evra, računajte  štetu za lokalni budžet, za pokrajinski budžet i za republički budžet – napomenuo je potpredsednik LSV. Dodao je da je potpuno apsurdna situacija u kojoj su dovedeni paori u Gakovu, da dan i noć čuvau zemlju od države i da se otimaju oko parcela kao da su na Divljem zapadu.

Ispitati sve poteze bivšeg direktora EPS-a

Komentarišući prebacivanje Nacionalnog dispečerskog centra EPS-a u Novi Sad, što je obećano na sastanku premijera Srbije Aleksandra Vučića i lidera LSV Nenada Čanka, Bogaroški je rekao da je dobro što je to ispunjeno, ali da je to samo prvi korak. Kako je istakao, LSV nijednog momenta nije rekla da je to dovoljno.

- Slažemo se da postoji potreba za nekom rekonstrukcijom Elektroprivrede Srbije, ali je sasvim sigurno da potezi koji su vučeni u prošlosti nisu dovoljno dobri. Da su bili dovoljno dobri direktor (Aleksandar) Obradović ne bi bio smenjen. On je smenjen zbog, čini mi se, kupovine službenih automobila, ali mislim da sad to otvara prostor da se ispitaju i ostali potezi koje je on povlačio. Jedan od tih poteza jeste i gašenje Elektrovojvodine – kazao je on i dodao da je upravo Obradović bio predlagač cele strategije rekonstrukcije EPS-a.

Ocenio je i da je nužnost da se ponovo uspostavi Elektrovojvodina jer ako svi pričaju o investicijama i otvaranju radnih mesta, a od relativno solidnog sistema naprave to da se za svaku trafo stanicu, svaki metar kabla traži dozvola na jednom centralizovanom mestu, onda će to usporiti privredne tokove do krajnjih granica.

- Verujem da ćemo u nekim daljim razgovorima moći da dođemo do toga da dokažemo, dokumentujemo da sistem koji je napravljen sada nije na nivou sistema koji je postojao pre godinu dana, da treba ponovo razmotriti tu mogućnost i vratiti status pravnog lica Elektrovojvodini i svim ostalim preduzećima koja su funkcionisala na teritoriji Republike Srbije. Jer, da vas podsetim, faktički sva ta preduzeća ili gotovo sva su pozitivno poslovala, Elektrovojvodina daleko najbolje, a sva su spojena sa jedinim delom sistema koji je poslovao negativno i sa najvećim gubicima – naveo je Bogaroški.

- Što se tiče naše mogućnosti za saradnju sa Srpskom naprednom strankom, ono što je sasvim sigurno znam je da mi posle 26 godina upornog i, mogu da kažem tvrdoglavog, držanja postulata našeg programa o autonomnoj pokrajini Vojvodini sa sudskom, izvršnom i zakonodavnom vlašću, imovinom i izvornim prihodima, nećemo odustati ni od jednog segmenta tog programa. Da smo hteli da odustajemo, ne bi na tome insistirali 26 godina – napomenuo je.

Istakao je i da je poprilično teško da postulate LSV prihvati SNS koja je stranka sa dosta različitim pogledima na pitanje unutrašnje organizacije Srbije, i na pitanje autonomije Vojvodine. Razlike su, kako je ocenio Branislav Bogaroški postojale i sa SDS i DS, a najbliži su stavovi LSV i SVM. Komentarišući izjavu Ištvana Pastora, lidera SVM, da je dobro da u budućoj Pokrajinskoj vladi budu SVM, LSV i SNS, potpredsednik LSV je rekao da je to njegovo mišljenje, ali da ono nije zasnovano na razgovoru sa Ligom.

- To je verovatno njegova percepcija spram ideološko programskih razlika i sličnosti između ove tri stranke. Ja teško mogu da se složim sa konstatacijom da je to neka izvesna ili moguća varijanta. Mislim da se to meri promilima, otprilike kao što ste pomenuli udarom meteora – kazao je i dodao da će se videti šta će pokazati izbori.

- Činjenica je da mi očekujemo najbolji rezultat ikada i činjenica je da očekujemo da pobedimo. Da pobedimo znači da budemo u mogućnosti da oko svoje platforme mi budemo ti koji ćemo okupljati koaliciju za Vojvodinu. Da li će se to desiti ili se neće desiti, znaćemo 24. u ponoć – zaključio je Bogaroški. Isključio je mogućnost razgovora sa strankama ekstremne desnice, a kao teško je ocenio i mogućnost razgovora sa SNS.

- Ono što smo mi pokušali još prlikom rekonstrukcije pokrajinske vlade jeste da se dogovorimo o programskim stvarima koje treba uraditi u nekom određenom vremenskom periodu. I to je, mislim, put za pravljenje sledeće koalicije u Vojvodini.  Uopšte bi tako trebalo da funkcioniše, po našem mišljenju, stvaranje postizbornih saveza - jasni, konkretni, vremenski oročeni poslovi koji moraju da se završe – naglasio je potpredsednik LSV.

Ne možemo da okrečimo

ono što je napravljeno u vreme pune autonomije

Govoreći o programu LSV i zalaganju za punu autonomiju Vojvodine, Bogaroški je rekao da LSV ne izmišlja toplu vodu već samo pokušava da u praksi primeni rešenja koja su davala rezultat u proteklom periodu.

- Mi smo došli u užasnu situaciju da mi sada sa ovim budžetom AP Vovjodine ne možemo da okrečimo ono što je napravljeno u periodu od 1974. do 1988. godine kada smo imali pun ekonomski razvoj, upravo zbog mogućnosti da sami upravljamo svojim resursima.  Ako imamo situaciju da godišnje, kao pokrajina, punimo republički budžet od 35 pa do čak 50 odsto, u zavisnosti od toga da li je rodna godina ili ne, onda verovatno imamo i znanja i sposobnosti da taj novac i odgovorno potrošimo. Mi trenutno imamo situaciju da od pokrajinskog budžeta koji je 58 milijardi, efektivno 12 milijardi je novac koji može da se koristi. Ostalo su transferna sredstva koja prođu kao kroz protočni bojler. Pri tom imate neki kilometar južnije grad Beograd sa 107 milijardi. Dva miliona stanovnika tamo, dva miliona stanovnika ovamo. Mi možemo da kažemo da situacija u Vojvodini nije dobra i činjenica je da nije dobra, ali treba da vidimo šta je uzrok – istakao je.

Kako je ocenio, donošenje zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine je samo prelazno rešenje po trenutno važećem Ustavu jer on može da se izmeni na svakoj sednici Narodne skupštine. Problem Vojvodine je, dodaje, što njene nadležnosti nisu ustavom definisane već se određuju zakonom. A svaka izmena zakona znači promenu pravnog okvira u Vojvodini.

Ustavna promena je suština

- Ustavna promena je suština i ta ustavna promena će pokazati odnos cele Srbije, odnosno i političke elite i društva uopšte prema pitanju unutrašnje demokratije. Pitanje Vojvodine je pitanje na kojem nas niko ne pritiska kao zemlju. Znači na pitanju Vojvodine se pokazujemo da li smo spremni da odustanemo od koncepta centralizma, da li smo spremni da razvijamo demokratiju... – napomenuo je Bogaroški i naglasio da je Srbiji potrebna kompletn regionalizacija, odnosno stvaranje drugih autonomnih pokrajina.

Negirao je da je način za prevazilaženje problema ista vlast na svim nivoima, napominjući da je u našoj zemlji 50 godina bila ista vlast od mesne zajednice do predsednika države, pa nije donelo nešto epohalno. Kako je rekao, u Vojvodini se u lokalnim samoupravama struktura vlasti razlikovale od pokrajinske, pa nije bilo roblema u komunikaciji, i redovno su tekle investicije.

Ova zemlja ima mogućnosti

Odgovarajući na pitanja izbornog testa emisije, potpredsednik LSV je rekao da obećanja o povećanju plata i penzija treba razdvojiti jer su penzije stečeno pravo. Kad je u pitanju smanjenje plata, istakao je da je reforma javnog sektora krenula u lokalnim samoupravama i na nivou pokrajine, dok je republički ostao netaknut.

- Bojim se, ukoliko se ne uđe u reformu javnog sektora i na republičkom nivou, da nema prostora za vraćanje plata na staro. Morala bi se raditi reforma kompletnog javnog sektora, svih javnih preduzeća od lokalnog do republičkog nivoa – dodao je.

Ističe da verske zajednice ne treba da budu izuzetak od oporezivanja, a smanjenje broja poslanika je ocenio kao lažno. Kako je rekao, pravo pitanje bi bilo da li činovnik u ministarstvu može da ima više uticaja i značaja nego narodni poslanik. Ako je tako, onda je nebitno da li je poslanika 120 ili 150. Ocenio je da će se pitanje sankcija Rusiji sigurno postaviti u postupku pridruživanja EU. Kada je u pitanju članstvo u NATO, on kaže da bi najbolje bilo da se građani o tome izjasne na referendumu. Za rehabilitaciju Nedića je rekao da je to bruka i sramota pokušaja da se ode na pogrešnu stranu 70 godina kasnije.

Branislav Bogaroški smatra da je potrebno strožije kažnjavanje proizvodnje i prometa opojnih sredstava, ali što se same marihuane tiče struka treba da kaže da li se može koristiti u medicinske svrhe. Upitan da li Srbiji treba Parada ponosa, on je rekao da Srbiji treba mogućnost da svako iskaže svoje stavove onako kako smatra, ne ugrožavajući javnost i red i mir.