NOVI SAD – Ovogodišnji budžet AP Vojvodine najmanji je od donošenja aktuelnog Ustava 2006. godine i teško je razgovarati o kapitalnim ulaganjima kada Pokrajina raspolaže stvarnim sredstvima od nešto više od 12 milijardi dinara, upozorila je sinoć pokrajinska poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine mr Maja Sedlarević. Gostujući u emisiji „Sučeljavanje“ na Radio-televiziji Vojvodine, ona je podsetila da je 2006. godine donet Ustav Republike Srbije, a kao rezultat jedne od njegovih odredaba ubrzo je doneta odluka o osnivanju Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine.

LSV protiv Fonda za kapitalna ulaganja

– Poslanici Lige su napustili to zasedanje. Nismo hteli da glasamo za osnivanje fonda ne slažući se sa konceptom Fonda za kapitalna ulaganja koji je proistekao iz odredbe člana 184. Ustava u kome piše da je namanje sedam procenata republičkog budžeta budžet APV, od toga tri sedmine su kapitalni rashodi – podsetila je ona. Istakla je i da je praksa svih vlada od tada do danas pokazala da nijedne godine Vojvodina nije imala budžet koji je u vrednosti tih sedam procenata.

– Kada tako postavimo stvari i kad vidimo koliki novac je Vojvodini zakinut samo od donošenja Ustava  do danas, i kad znamo da se tu radi o dve milijarde evra, onda potpuno drugačije možemo da pričamo. Jer za te dve milijarde mogli smo sami da izgradimo Banatsku magistralu, tunel kroz Frušku goru, da završimo Žeželjev most i da uradimo još mnoštvo stvari – istakla je Sedlarević. Podsetila je da će ove godine više od sedam milijardi iz pokrajinskog budžeta biti namenjeno poljprivredi, od čega milijarda za kanalsku mrežu.

– Izmuljavanje kanala za odvodnjavanje i navodnjavanje je kapitalni projekat svih kapitalnih projekata o kome treba danas da razgovaramo. Tunel kroz Frušku goru, čija vrednost treba da bude između 120 i 150 miliona evra i Banatska magistrala koja je vredna 170 miliona evra su sve kapitalni objekti ako živite u uređenom društvu koje ima vodovod, kanalizaciju i pijaću vodu.  Na žalost, u Zrenjaninu ne mogu da piju vodu i i nemaju kanalizaciju u svim naseljenim mestima. To je Srbija i Vojvodina u XXI veku,. Kad to rešimo, onda možemo o kapitalnijim projektima da razgovaramo – istakla je ona. 

Promena vlasti menja prioritete

Sedlarević je detaljno ukazala na probleme sa izgradnjom fabrike vode u Zrenjaninu, koja je stopirana nakon promene vlasti. Podsetila je na sva dešavanja od 2004. godine, od kada je građanima zabranjeno da vodu koriste za piće, navodeći da su nakon promene vlasti 2012. godine prvo 2013. godine stopirani svi prethodno ugovoreni radovi na fabrici vode, a zatim 2014. doneta odluka o raskidanju prethodno sklopljenog ugovora sa nemačkom kompanijom, da bi sledeće godine bio potpisan ugovor s novom kompanijom.  

– U februaru 2015. je potpisan ugovor i trebalo je da do kraja 2015. godine bude gotova fabrika vode. Naravno, nije gotova ni do dana današnjeg. Pred kraj 2015. godine aktuelni gradonačelnik Zrenjanina je rekao da će postojenje za vodu biti gotovo do izbora, a gospodin Goran Knežević da će nekom leteti glava s ramena ako ne bude fabrike vode. Na žalost, ako odete u Zrenjanin danas, videćete prazno gradilište na kome je promenjena tabla sa datumom 11. juli 2016. godine. Ne mogu, a da ne postavim pitanje kako je moguće da zbog promene vlasti ili zbog surevnjivosti ili nečije sujete grad veličine Zrenjanina ili 100.000 stanovnika i dalje, 12 godina kasnije, nema zdravu pijaću vodu – navela je Sedlarević. 

Kad će biti Južni tok?

Tokom rasprave o privatizaciji Naftne industrije Srbije i obustavi izgradnje gasovoda Južni tok, Sedlarević je podsetila da je ministarka Mehajlović juče rekla da je protraćeno 30 miliona evra do sad uloženih u taj gasovod. Dušan Bajatović je to negirao i u više navrata Maji Sedlarević rekao da se ne razume u tematiku, da prodaja NIS-a nije bila uslovljena izgradnjom Južnog toka, i da se od njega nije odustalo. Na više puta ponovljeno pitanje kad će biti Južni tok, Bajatović je promrmljao „u narendih pet do sedam godina“, istakavši da je ona zapravo srećna što Rusi neće doći u Srbiju.

– Ja bih bila srećna samo da plaćaju sedam posto rudnu rentu, umesto tri – rekla je Sedlarević dodajući da to neće biti slučaj do 2023. godine.  

 

 (BILSV, 31. 03. 2016)