NOVI SAD – Vojvođanski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić istakao da se taj sekretarijat ove godine trudio da pomogne medijima uprkos ekonomskoj krizi, te da ce i u 2014. godini nastaviti konkursno finansiranje medija, prenosi Danas.
– Početkom naredne godine, kada krenu pregovori Srbije kao kandidata za članstvo Evropske unije, biće to dobra vest jer nam nudi nove šanse i nadu da će nam biti bolje – rekao je Grujić. Osvrćući se na probleme u vojvođanskim medijima, pre svih u „Dnevniku“ i Radio-televiziji Vojvodine, Grujić je rekao da je od interesa Vlade AP Vojvodine i njenih građana, među kojima su pripadnici 27 nacija, da koriste pravo da imaju svoj regionalni štampani dnevni list i regionalni javni medijski servis.
– Pokrajinska vlada će, u skladu sa svojim mogućnostima i u skladu sa zakonom, nastojati da njihov dalji rad poboljša, unapredi i pomogne kroz projektno finansiranje. U proteklih godinu dana, bez nove opreme, bez svog poslovnog prostora i bez uvida u sredstva, koja se naplaćuju putem pretplate, televizija javnog servisa Vojvodine povećala je gledanost za 80 odsto, a Radio Novi Sad se popeo sa osmog na treće mesto slušanosti u Pokrajini. Zato oni, pored pohvala, zaslužuju i podršku. Istovremeno, mora se voditi računa na probleme koje privatizacija manjinskih medija donosi. Da li se time smanjuju manjinska prava, da li će neke manjinske zajednice biti uskraćene. Nažalost, mi imamo loše primere iz prakse kada su prodajom pojedinih RTV stanica, dva do tri manjinska jezika jednostavno nestala, jer novi vlasnici više nisu našli interes da emituju programe na tim jezicima. To samo govori o tome da treba biti strašno pažljiv prema Vojvodini, koja je specifična sredina – upozorio je Grujić. Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje je tokom 2013. podržao brojne projekte nacionalnih zajednica, pre svega u radu ustanova kulture, ali i izdavaštvu, pa i nastupu na ovogodišnjem Beogradskom sajmu knjiga.
– Pod pojmom „manjine“ može se podrazumevati puno toga, ali u slučaju AP Vojvodine pre svega podrazumevam jezike manjinskih nacionalnih zajednica koji se ovde govore. Lako je proklamovati svačije pravo na maternji jezik no od proklamacija do istinskog ostvarivanja prava, istinskog poštovanja prava, dug je put. Na tom putu je izdavaštvo na manjinskim jezicima važna tačka, upravo ona na kojoj lepo sročeni principi postaju, ili ne postaju, ako bitno izostane, deo svakodnevne prakse. I ovo predstavlja bitno opredeljenje politike koju se Sekretarijat za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine trudi da sprovodi – kaže Grujić. Neki od ključnih projekata u kulturi su zasnovani na očuvanju istorijskog nasleđa.
– Pokušavamo da Bač dovedemo na listu Unesko. Tu su manastir i samostan, i Tvrđava. Završavamo Šlos u Golubincima, radimo na Sirmiumu. Ulažemo u Teru u Kikindi i Aradac. Završili smo kulu u Vršcu, a radimo na tome da vidimo šta ćemo sa starim jezgrom u Beloj Crkvi, industrijskim nasleđem Pančeva. Ali to ne može bez pomoći sa strane. Imamo i brojne manifestacije koje podržavamo. Suština kulture u Vojvodini jeste da ne sme da bude novosadizovana. Važno je da imamo dešavanja van velikih gradova – ukazao je Grujić. Govoreći o medijima na manjinskim jezicima, Grujić je istakao specifičnost Vojvodine po ovom pitanju. Kao glavni problem istakao je sugerisanje od strane Evropske unije koje predviđa privatizaciju medija, što, prema njegovim rečima, može biti problematično.
(BILSV, 31. 12. 2013)