BEOGRAD / NOVI SAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine se zalaže za prihvatanje evropskog predloga o Kosovu, jer smatra da ulazak Srbije u Evropsku uniju nema alternativu, izjavio je predsednik LSV Bojan Kostreš i poručio da "između racija i emocija, moramo da izaberemo racio".

- Javnost je decenijama trovana kako je Kosovo srce Srbije, kako je Kosovo srpsko i da je ono nepravedno oduzeto Srbiji. Ja bih rekao da je Vojvodina srce Srbije, jer u Vojvodini žive ljudi koji poštuju državu Srbiju, koji žele da žive u državi Srbiji, koji doprinose razvoju Srbije i plaćaju poreze. Znači, to je srce Srbije - istakao je Kostreš u serijalu razgovora Kvaka 23 za FoNet.

Kosovo je kamen o vratu budućnosti Srbije

- Na Kosovu većina stanovništva sebe ne vidi u zajednici sa Srbijom. Kosovo je prosto kamen o vratu budućnosti Srbije. Nećemo uspeti da budemo deo evropskih integracija, a to je jedina šansa da Srbija postane normalna, bogata i pristojna zemlja, u kojoj ljudi žive normalno, ako ne rešimo taj problem. To se neće desiti ni sa Kosovom ako se taj zamrznuti konflikt ne reši, i ako i jedni i drugi ne prihvate obaveze koje će biti nametnute od strane Evropske unije, i ako i jedni i drugi ne krenu putem evropskih integracija - smatra predsednik LSV.

Kostreš ističe da je zamrznuti konflikt jako loš i za Srbiju i za Kosovo, on uništava budućnost i jednog i drugog regiona i entiteta, što je, po njegovim rečima, nedopustivo.

Upitan da li to znači da bi nemačko-francuski predlog trebalo prihvatiti bezuslovno, on je odgovorio da treba da odlučimo da li želimo da živimo u EU ili želimo da budemo izolovani.

- Kosovo je gubljeno decenijama, a izgubljeno je 1999. godine potpisivanjem Kumanovskog sporazuma. Strašno je što se građanska liberalna levo-zelena opozicija ili opcija u Srbiji ne bori jače, glasnije i direktnije za pristupanje Srbije EU. Ako Srbija želi da postane članica EU, ona treba da prihvati pravila koja tamo postoje. Pravila su nekonfliktnost, rešavanje problema koji postoje - predočio je Kostreš.

Kaže kako se stalno govori da je Kosovo srpsko, a niko ne uzima činjenicu da tamo živi jedan broj ljudi koji ne žele da žive u Srbiji.

- Šta ćemo sa tim građanima? Dakle, razvija se konflit, a on može da dovede do ratnih sukoba, a nama ratni sukobi ne trebaju. Samo pokušavam da pozovem ljude u Srbiji da racionalno razmišljaju, ne emotivno, nego racionalno – dodao je.

Konflikt košta

Podsetio je da je 1988. godine, pre nego što je izgubljena ili nasilno srušena vojvođanska autonomija, standard u Vojvodini bio dramatično veći od standarda u Mađarskoj i Rumuniji. 

- Mađarska i Rumunija su krenule putem demokratizacije, sa manje ili više uspeha, putem evropskih integracija, a Srbija je krenula u izolaciju, u ratove, u sve ono što nam se događalo. I danas Vojvodina, Srbija i Jugoslavija koje su bile nekoliko puta ekonomski razvijenije, standard je bio dramatično veći. Dakle, toliko košta zamrznuti konflikt, toliko košta neulaganje u razvoj, toliko košta neulaganje u prograsivno. To je ono što mi moramo da uradimo. To je zadatak građanske Srbije da jasno i glasno kaže da između racija i emocija, moramo da izaberemo racio – naglasio je Kostreš.

Upitan da li je deo tog racionalnog rešenja i izričita ili prećutna saglasnost Srbije da Kosovo postane član Ujedinjenih nacija, Kostreš je rekao da Srbija neće postati članica EU ukoliko ne reši svoje odnose sa Kosovom, niti će Kosovo postati deo EU ako ne reši probleme koje ima srpska zajednica na Kosovu.

- Da li je to pitanje modela dve Nemačke ili nekog drugog modela, to su detalji o kojima treba razgovarati. Ali mi moramo biti svesni da će se to desiti pre ili kasnije. Pa hajde onda da se desi pre, zato što će to značiti brži ekonomski razvoj Srbije. Govorim o kvalitetu života. Ljudi više ne mogu sebi da dopuste još deset godina izolacije, krize, lošeg života, što i jeste suština cele priče – kazao je predsednik LSV.

Svestan da ovo što govori veliki broj ljudi u Srbiji smatra izdajom, kao i da domaća javnost sigurno ne bi bila oduševljena ulaskom Kosova u UN, Kostreš je naglasio da je zadatak ljudi koji se bave politikom da pronalaze rešenja u okviru mogućeg i da ta rešenja daju rezultat koji znači bolji i kvalitetniji život.