NOVI SAD - Povodom četvorogodišnjice referenduma za usvajanje Ustava Srbije, održanog 28. i 29. oktobra 2006. godine, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš, juče je u izjavama za TV Pink i Radio televiziju Vojvodine upozorio da pitanje koje je danas veoma aktuelno, pitanje regionalizacije i decentralizacije Srbije nije moguće urediti na valjan način po ovom Ustavu, pošto nisu jasno definisana prava i mogućnosti regiona.

Ta prava se definišu republičkim zakonom, što prema njegovim rečima znači da promenom svake skupštinske većine u republičkom parlamentu može da se menja i status autonomne pokrajine. U intervjuu listu Danas istim povodom, Kostreš je rekao da je najrealnija prognoza za donošenje novog ustava Srbije je 2012. godina, nakon redovnih parlamentarnih izbora i formiranja nove vlade. Tada će političke prilike biti stabilne i to je najpovoljnije vreme za izglasavanje najvišeg pravnog akta države " ocenio je on.

Da li je dobijanje statusa kandidata za ulazak u EU uslovljeno promenom Ustava?
- Ne možemo da računamo na kandidaturu za punopravno članstvo bez promene Ustava. Zbog toga mislim da će se parlamentarni izbori i očekivano vreme za kandidaturu poklopiti. Po mom mišljenju, najoptimističniji rok u kojem bi Srbija mogla da postane kandidat za članstvo u Uniji je početak, odnosno prva polovina, 2012. godine.

Šta bi u Ustavu trebalo menjati u cilju ubrzanja evropskih integracija?
- Definicija iz Ustava da je Srbija država Srba i ostalih građana je jedna nedemokratska odrednica i mora se promeniti, jer uzrokuje segregaciju stanovništva naše zemlje. Decentralizacija vlasti i puna primena principa regionalizacije takođe spadaju u najvažnije odredbe koje bi se morale menjati. Nadležnosti Vojvodine zavise od nižih zakonskih akata, što znači da sudbina Vojvodine zavisi od odnosa snaga u republičkom parlamentu, a to je vrlo loša postavka stvari. Moraju biti jasno definisane nadležnosti i novonastalih regiona. To znači da se mora rešiti pitanje da li će Šumadija imati ista ovlašćenja kao i Vojvodina ili, recimo Kosovo i Metohija.

Da li će iz novog ustava biti izbačena preambula o Kosovu?
- To ne znam. Ali, izvesno je da će to morati da bude rešeno u novom najvišem pravnom aktu. Ne očekujem pritisak međunarodne zajednice u smislu uslovljavanja napretka evropskih integracija Srbije pitanjem kako će Srbija pravno da tretira Kosovo. S druge strane, Srbija se prema kosovskom pitanju u budućnosti neće odnositi kao prema najvišem prioritetu. Sve što se bude događalo u narednom periodu biće, svakako, osnov za definisanje ili promenu preambule o Kosovu i Metohiji.

Mislite li da postoji politička volja da se izmeni Ustav? Da li je moguće računati na dvotrećinsku većinu u nekom budućem sazivu parlamenta?
- To nije pitanje političke volje za promene Ustava, već pitanje koje dotiče srž evropskih integracija. Ne možemo napredovati na tom putu, niti računati na dobijanje statusa kandidata za punopravno članstvo bez promena Ustava.

LSV je izražavala ozbiljne sumnje u regularnost referenduma na kojem je izglasan aktuelni najviši pravni akt. Da li ćete se, nakon donošenja novog ustava, zalagati da se taj slučaj ispita i da neko zbog toga odgovara?
- Ne mogu da govorim da je reč o krađi, ali LSV od trenutka saopštavanja rezultata referenduma izražava ozbiljnu sumnju u regularnost uslova pod kojima se on održao. Mi smo pratili šta se događalo na biralištima u Vojvodini gde, kao što znate, referendum nije prošao. Sumnja se odnosi na činjenicu da je broj izašlih na referendum u poslednjem satu tako naglo skočio. Ukoliko je referendum pokraden, svakako da bi trebalo kazniti one koji su za to odgovorni.

(BILSV, 29.10.2010.)