BEOGRAD – Ukoliko iz Deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Autonomne pokrajine Vojvodine bude izbačena rečenica koja je njena suština, a koja govori o tome da su građani Vojvodine svojom voljom u Srbiji, Liga socijaldemokrata Vojvodine neće glasati za taj dokument, istakao je danas zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš.



Gostujući u emisiji Kažiprst, na TV B92, Kostreš je ukazao na to da se, ukoliko se takva rečenica izbaci, deklaracija svodi na to da Vojvodina ima problem zato što ne može da bira tri direktora, a da se autonomija Vojvodine ne sastoji u tome ko će koga imenovati i da li će Vlada u Beogradu  ili Vlada u Novom Sadu imenovati direktora  Nacionalnog parka Fruška gora.
– Moramo da kažemo da je autonomija Vojvodine pravo  građana i građanki Vojvodine da preuzmu odgovornost za svoj sopstveni život na jednom delu teritorije Srbije. To je, inače, pravo koje je stečeno i koje su oni svojom voljom gradili i ne znam šta je sporno u tome da su građani Vojvodine svojom voljom u Republici Srbiji – rekao je Kostreš.

Problemi još od 2006. godine

Kostreš je precizirao da se ne mora zadržati konkretna formulacija iz predloga deklaracije, pogotovo što u njoj ima netačnih navoda, već da ona mora imati tu suštinu koja se ne svodi na imenovanje direktora.
– Ima jedna elemetarna neistina - nije problem sa autonomijom Vojvodine nastao 2012. godine. Problem sa autonomijom Vojvodine je, u najmanju ruku, nastao 2006. godine, kad je donet Ustav Republike Srbije, kada je Vojvodina u potpunosti svedena na pokrajinu koja raspolaže prenesenim nadležnostima. Znači, Vojvodina ima jako malo svojih izvornih nadležnosti, a sve te prenesene nadležnosti zavise od zakona koji se uglavnom ne donose ili se njihovim donošenjem još dodatno oduzimaju nadležnosti Vojvodine – upozorio je Kostreš. On je rekao i da pokrajinska vlast nije ugrožena akcijom prikupljanja potpisa za njenu smenu koje sprovodi Srpska napredna stranka, te da treba videti koliko će potpisa biti prikupljeno, iako ne postoji zakonska obaveza da se na osnovu toga raspišu izbori. Dodao je da LSV ne bi ni prihvatila izbore radi izbora, napomenuvši da je normalno da u svakom četvorogodišnjem mandatu bilo koje vladajuće koalicije oscilira podrška građana, u zavisnosti od poteza koji se povlače.

Komplikovani odnosi u koaliciji

Ipak, zamenik predsednika LSV upozorava da bi vanredne pokrajinske izbore mogle da  izazovu neke druge stvari.
– Može da izazove činjenica da dođe do nesaglasnosti oko određenih političkih  stavova unutar vladajuće koalicije, mogu da se dese neke druge stvari koje bi mogle da poremete odnose u vladajućoj koaliciji ili da ukinu legitimitet ili da dramatično smanje legitimitet koji sada vladajuća koalicija ima – kaže Kostreš podsećajući da vladajuća koalicija u Skupštini AP Vojvodine ima dvotrećinsku većinu. Potvrdio je i da su odnosi u u vladajućoj koaliciji komplikovani, a da odnosi između LSV i DS nisu tako dobri, jer Liga nije načisto sa tim za koji stepen autonomije Vojvodine se demokrate zalažu. Kostreš je podsetio i da LSV od svog nastanka 14. jula 1990. godine nije promenila ni jednom svoj stav o Vojvodini, dok Demokratska stranka jeste nekoliko puta. On je rekao i da će problema biti dok god se u društvu konačno ne raščiste neke stvari i postave na svoje mesto, poput činjenice da je Vojvodina sastavni deo Republike Srbije, ali da je različita od ostatka Srbije, i da ima pravo  da bude drugačija.
– Ima prava da upravlja svojim resursima, ima prava da odlučuje o svojoj budućnosti, ima prava da uređuje odnose u Vojvodini na drugačiji način. Vojvodina je multietnička, multikonfesionalna i višejezična zajednica, gde svi imaju jednaka prava i jednake obaveze. I to Vojvodini treba da bude priznato – rekao je Kostreš dodajući da se ne može nad Vojvodinom vršiti srbijanizacija.
– Ne možemo mi od Novog Sada da očekujemo da bude ni Niš ni Kruševac, ni od mog Zrenjanina ni od Kikinde. Vojvodina je to što jeste i Vojvodina je kao takva deo Srbije. I ja mislim da Vojvodina kao takva unapređuje Srbiju, a ne da je vuče nazad – istakao je Kostreš.

Društvo u problemu

Odgovarajući na pitanje novinarke da li će LSV ostati u pokrajinskoj vlasti ako ne bude glasala za tu Deklaraciju, Kostreš jerekao da treba sačekati i videti u kom obliku će ona doći na dnevni red i da li će biti usvojena. On je zatim upitao i šta će se desiti ukoliko deklaracija ne dobije većinu u Skupštini Vojvodine i da li to znači ostavku premijera?
– Ja da sam premijer i da nemam većinu, ja bih podneo ostavku – rekao je Kostreš. Govoreći o atmosferi koja poslednjih dana vlada u Vojvodini, u kojoj se svakodnevno pojavljuju plakati i grafiti kojima se preti jednoj ili drugoj strani, Kostreš je podsaetio da je Liga mnogo puta do sada upozoravala da do toga može doći, jer društvo u kom je nasilje jedan od legitimnih načina borbe ima dubok problem. – Dok ne budemo imali definisan jasan sistem vrednosti u kome će učestvovati i političari, novinari i SANU, svi delovi društva, mi ćemo imati, nažalost, nasilje – rekao je Kostreš. On je podsetio da je na prostorije LSV proteklih godina bilo preko mnoštvo napada, upitavši da li se i ti napadi tretiraju kao napad na Srbiju, kao što je salučaj prilikom napada na prostorije SNS. Osvrnuo se i na delovanje zabranjene klerofašističke organizacije Obraz, koja se u poslednje vreme pojavljuje na različitim mitinzima.
– Svaki put kada se pojave, molim lepo, policija mora da reaguje, mora da privede te ljude, oni su zabranjeni. Njih je zabranio Ustavni sud – rekao je Kostreš. Ponovio je i da predsednik Republike Tomislav Nikolić ne sme da vojvođansku vladu naziva „takozvanom“, jer je ona ustavna kategorija.

Izborni sistem odgovara velikima

Komentarišući odnose u vladajućoj koaliciji, kada je u pitanju broj poslanika, gde LSV ima 10, a DS 59, Kostreš je rekao da je problem u izbornom sistemu koji favorizuje velike stranke.
– Demokratska stranka ima 210.000 glasova u Vojvodini,  Srpska napredna stranka 180.000, a Liga socijaldemokrata Vojvodine 110.000.  Kada se govori o „minornoj“  Ligi socijaldemokrata Vojvodine, morate imati u vidu da LSV nema toliko manje glasova ni od DS ni od SNS, koliko ima manje poslanika – ukazao je Kostreš upozorivši pri tom da takav izborni sistem, teoretski može dovesti do toga da jedna stranka može doći do dvotrećinske većine iako ima samo jedan glas više od ostalih.