Neophodan uslov za status kandidata i razvoj Srbije

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Izjave | Četvrtak, 05. 05. 2011. | Komentara: 0

Neophodan uslov za status kandidata i razvoj Srbije

NOVI SAD - Radna grupa za izradu zakona koji se tiče imovine i prihoda AP Vojvodine trebalo bi da u toku naredne sedmice ima prvi sastanak, na kome će i praktično krenuti s radom. Bojan Kostreš, predsednik radne grupe i zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine, objašnjava za Danas da je reč o zakonu o javnoj svojini Republike Srbije, u okviru kojeg će biti delovi posvećeni Pokrajini.

Donošenje ovog zakona propisano je Akcionim planom za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU do kraja 2011, dakle, jedan je od neophodnih uslova za uspeh kandidature za priključenje Uniji.

- Radna grupa se sastala prošle nedelje i preuzeli smo svu neophodnu dokumentaciju, odnosno nekoliko verzija zakona, koje su napravile prethodne radne grupe Vlade Srbije. Među njima je predlog zakona, koji je ušao u skupštinsku proceduru, a predala ga je stranka G17 plus, zatim su tu određena mišljenja Stalne konferencije gradova i opština, a uzeli smo i dokumente Vlade Vojvodine kojima je popisana sva pokretna i nepokretna imovina kojom trenutno Pokrajina raspolaže - precizira Kostreš.

Kreće se od nultog dokumenta

Svi dokumenti su dati na razmatranje članovima radne grupe da bi na sledećem sastanku, na osnovu dokumenta koji je određen kao "nulti", počeli da ugrađuju svoje primedbe, predloge i sugestije.

- Nakon toga ćemo početi da razrađujemo i usaglašavamo deo po deo, a na kraju ćemo ostaviti one elemente nacrta zakona oko kojih ne možemo da se složimo, pa ćemo probati da pronađemo rešenje - navodi Kostreš, čija LSV smatra da je Vojvodina izgubila svoju imovinu Miloševićevim pučem 1988. godine, odnosno spajanjem velikih preduzeća kao što su ŽTP Beograd, ŽTP Novi Sad i ŽTP Priština u konglomerat JP Železnice Srbije, dok su PTT Beograd, PTT Novi Sad i PTT Priština postali JP PTT saobraćaja Srbije. Isto se desilo s Naftagasom i Jugopetrolom. Do drugog gubitka je, smatraju ligaši, došlo sedam godina kasnije, kada je lokalnim samoupravama oduzeta imovina i data im "na korišćenje".

Formiranje stručnog radnog tima za Vojvodinu dogovoreno je na martovskom sastanku premijera Srbije Mirka Cvetkovića i lidera LSV Nenada Čanka, održanom nedugo posle rekonstrukcije republičke vlade. U ime Skupštine Srbije u radnoj grupi su poslanici Zoran Kasalović iz SPS i Bojan Kostreš iz Lige, Vladu Srbije predstavljaju državni sekretar u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić, savetnik premijera Milorad Bjelopetrović, direktor Republičke direkcije za imovinu Bratislav Pejković i pomoćnik direktora za zakonodavstvo u Vladi Srbije Dragiša Milić. Vlada Vojvodine je u grupu imenovala pokrajinskog sekretara za finansije Jovicu Đukića i direktora Uprave za zajedničke poslove pokrajinskih organa Marka Radosavljevića. Kostreš kaže za Danas da je radnoj grupi dao rok do kraja maja da se naprave nacrti, i dodaje da je "u suštini optimista". Na pitanje da li će nakon toga da potraje političko usaglašavanje ili će proces evropskih integracija diktirati brže međustranačke dogovore, ističe da su u tom smislu veoma važne dve stvari.

- Veoma mi je drago da su svi svesni činjenice da postoji velika neophodnost donošenja ovog zakona, ne samo zbog evropskih integracija Srbije, odnosno dobijanja statusa kandidata za ulazak u EU, već i zbog njenog razvoja. U suštini, bez vraćanja imovine Vojvodini, bez vraćanja imovine lokalnim samoupravama, a to je cilj ovog zakona, Srbija tavori i ne može da se razvija - zaključuje Kostreš.

Decentralizacija projekat za naredne generacije

Kostreš je za današnji Dnevnik ocenio da će centralna tema sledeće kampanje ipak biti unapređenje životnog standarda građana Srbije, dodajući da će Vojvodina u izbornoj kampanji "biti onoliko prisutna koliko se bude insistiralo na tome da decentralizaciji i regionalizaciji mogu da doprinesu kvalitetu života građana".

"Sve razvijene zemlje u Evropi, ali i u svetu, su decentralizovane " naveo je naš sagovornik, dodajući da će građani Vojvodine na narednim izborima imati mogućnost da biraju "između onih koji autonomiju uzimaju kao prioritet i onih koji se tom temom bave samo od izbora do izbora". " A decentralizacija Srbije ne bi smela da bude samo projekat za naredne izbore, već za naredne generacije.

Inače, prema pisanju lista Danas, pokrajinska administracija popisala je sve što je Vlada Srbije, po zakonu iz 1995, dala Vojvodini na korišćenje, ali bez mogućnosti zaloga ili prodaje. Među nepokretnom i pokretnom imovinom, koja se našla u inventarskom dokumentu dostavljenom Republičkoj direkciji za imovinu, nalaze se zgrade pokrajinskih javnih preduzeća, stanovi, rezidencijalni objekti, zgrada Banovine i Skupštine Vojvodine, zatim bolnice i zdravstveni centri, domovi učenika i studenata, zgrade fakulteta, stotinak automobila, kompjuteri, mobilni telefoni, umetničke slike.

(BILSV, 30.04.2011.)




Izjave | Subota, 16. 04. 2011. | Komentara: 0

Vojvođanska zastava viori se u Briselu

BRISEL - Juče je u Briselu vojvođanska zastava istaknuta zajedno sa zastavama drugih evropskih regija u sedištu nove evropske organizacije KEN (Naučno-ekonomska mreža), u kojoj je AP Vojvodina jedan od osnivača. Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine i potpredsednica IO GO LSV Maja Sedlarević rekla je za Pravdu da je Liga veoma obradovana vešću da se vojvođanska zastava zaviorila ispred sedišta EU.
Izjave | Subota, 16. 04. 2011. | Komentara: 0

Kostreš na čelu radne grupe za zakone o imovini i prihodima

NOVI SAD - Kako je danas objavio Dnevnik, pozivajući se na izvore u Vladi Srbije, radna grupa za izradu zakona o imovini i prihodima AP Vojvodine formirana je juče, a za predsednika je imenovan zamenik lidera LSV i narodni poslanik Bojan Kostreš. Skupština Srbije i Vlada Vojvodine, kako saznaje taj list, ranije su odredile svoje predstavnike, a juče je to učinila i Vlada Srbije.
Izjave | Četvrtak, 14. 04. 2011. | Komentara: 0

Sedlarević: Dekoncentracija vlasti nije isto što i decentralizacija

NOVI SAD - Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Maja Sedlarević ocenila je danas da procesi decentralizacije, regionalizacije i ravnomeran regionalni razvoj nisu isto, nego tri različita komplementarna procesa, te da je dekoncentracija vlasti o kojoj se u poslednje vreme najviše govori tek jedan od brojnih segmenata decentralizacije.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook