Ono što se u Vojvodini stvori, u nju i da se uloži

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Izjave | Petak, 25. 03. 2022. | Komentara: 0

Ono što se u Vojvodini stvori, u nju i da se uloži

BEOGRAD / NOVI SAD – Portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Marton izjavio je da građanke i građani Vojvodine vide da se o njihovim problemima ne govori u Skupštini Srbije. On je gostujući na televiziji Tanjug istakao da Vojvođana sa ličnom kartom u aktuelnom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije ima 37 i da su oni u svega 0,2% govora spomenuli reč Vojvodina. Prema Martonovim rečima oni nisu govorili o vojvođanskim problemima, o problemu paora, skupom mineralnom đubrivu, o neverovatno skupom gorivu, niskim subvencijama, seči Fruške gore, skidanju pruga. To će, kako navodi, biti promenjeno kada u Skupštinu Srbije uđu poslanici sa liste „Zajedno za Vojvodinu-Vojvođani“, koju podržava LSV.

LSV

- Ljudi u Srbiji ne znaju da se 470 kilometara pruga na teritoriji Vojvodine skida ovih dana, nedelja, meseci i da one nikad neće biti vraćene. Istina, postoji brza pruga Beograd-Novi Sad, ali to nije jedina linija u Srbiji. Treba voditi računa i o liniji Zrenjanin-Vršac, to je linija koja postoji preko 120 godina. I tada je donosila život, kao i linija Bečej-Čurug, Senta-Kanjiža... Ove se pruge skidaju i o tome poslanici Skupštine Srbije u ovom sazivu nisu govorili. Baš zato koalicija „Zajedno za Vojvodinu-Vojvođani“ želi da pošalje poslanike iz AP Vojvodine koji će govoriti o svim ovim problemima – naveo je Marton.

Istakao je da se Fruška gora nemilice seče, a to je nacionalni park koji ne bi smeo da se pipne bez specijalnih dozvola. Ukazao je i da oko 700 hiljada stanovnika Vojvodine nema ispravnu pijaću vodu.

- To je višedecenijski problem. Nijedna lokalna samouprava, ne samo zrenjaninska, nego sve lokalne samouprave u Vojvodini, a ima ih 20 kojima je voda neispravna, nemaju snage da reše taj problem. Znači, taj problem treba da reši država, ali da bi pokušala da ga reši, poslanik u Narodnoj skupštini treba da govori o tom problemu. Trenutno niko ne govori u Skupštini ili retko ko na javnoj sceni govori. Činjenica je da hiljade i hiljade hektara najplodnije zemlje je dato kineskoj kompaniji Linglong. Ona ne bi smela da bude na nekoliko kilometara od grada, nije smela da bude na par stotina metara od Begeja. Ali, kada je već tu, onda naravno da treba da vode računa o svim zakonskim propisima. Niko od poslanika u Skupštini Srbije nije postavio to pitanje ministru – naveo je.

Kao poseban problem, koji je sada aktuelan zbog rusko-ukrajinske krize, Marton je naveo prodaju Naftne industrije Srbije. 

- Vojvodina ima naftu i gas. Imali smo fantastičan Naftagas koji je bio točak zamajac vojvođanske privrede. Ta firma je prodata bukvalno za jednog Kristijana Ronalda. Mi smo bili jedini koji smo kritikovali u nizu protesta i pokušavali da bar, ako je privatizacija odrađena tako kako je odrađena, učinimo sve da Vojvođani vide neke benefite. Benefit je takav da ga u ovom trenutku apsolutno nema. Ruski partner koji nemilice izvlači naftu i gas trenutno iz Vojvodine i pitanje je koliko će toga još biti, a bili smo jako bogati naftom i gasom, u ovom trenutku ima privilegiju da ne plaća rudnu rentu sedam posto koliko je po zakonu, nego samo tri posto. Pitanje je da li i to redovno plaća – istakao je. 

To je objasnio na primeru Kikinde u kojoj se izvlači najviše nafte i gasa. Kako je naveo Marton, Kikinda dobija 400 miliona godišnje na osnovu tri procenta rudne rente. Da je rudna renta sedam posto, kako je po zakonu, da i Gasprom plaća zakonsku rudnu rentu, oni bi na godišnjem nivou dobijali još 500 miliona. 

- U ovih 13-14 godina, koliko je prošlo od privatizacije NIS-a, Kikinda je ostala bez osam-devet milijardi dinara. Zamislite šta može da se uradi u Kikindi za praktično četiri godišnja budžeta, koliko škola, puteva. I poslanici liste „Zajedno za Vojvodinu-Vojvođani“ će svakako učiniti sve da u Skupštini Republike Srbije ovo bude jedno od prioritetnih pitanja, da ono što se u Vojvodini proizvede, da u Vojvodinu mora da se i uloži – naglasio je.

Rekao je da se svaki deo Srbije razvija, a ne samo Beograd. Zbog toga će lista „Zajedno za Vojvodinu-Vojvođani“ insistirati da se Vojvodini vrate sve ingerencije autonomije pokrajine koje su joj ukinute 1990.

- Vojvodina sada ima autonomiju koja je prazna ljuštura. Imamo neke institucije, parlament, vladu. To je vrlo slabo. Postoji ali postoji na nivou toga da sve što Vojvodina odluči, teoretski može u Beogradu da padne. Znači, odluka određenog sekretarijata u pokrajini Vojvodini može da bude anulirana odlukom ministarstva u Beogradu. Znači, za razliku od Nemačke ili Austrije koje su strogo čvrsto decentralizovane države i njihove države se baziraju na pravima i autonomiji regiona, u državi Srbiji je rigidna centralizacija na sceni i mi iz koalicije „Zajedno za Vojvodinu“ se zalažemo za autonomiju Vojvodine, za snažne institucije Vojvodine, za vlast u koju će Vojvođani moći da odlučuju i donositi propise koji se tiču građana i građanki Vojvodine. I ono što je vrlo bitno - da ono što proizvedemo, da u Vojvodinu mora da se ulaže – dodao je.

Marton je naglasio da niko iz stranaka koje čine koaliciju „Zajedno za Vojvodinu-Vojvođani“ nije separatista.

- Mi smo deo države Srbije, ali želimo čiste račune. Želimo da ako Vojvodina proizvede, doprinosi sa 40-50% bruto društvenog proizvoda Srbije, a ima oko 25% stanovništva, onda 40-50% novca ili koliko se već narod dogovori sa centralnim organima vlasti treba da ide u Vojvodinu. A ne da sada imamo važeći Ustav Republike Srbije koji garantuje nekakvih sedam posto od iznosa budžeta Srbije za budžet AP Vojvodine, a od 2007. kada je donet budžet nije bilo više od 5-6%. Znači, čak ni tih sedam posto oni nama ne daju, nego se bukvalno daje na kašičicu – ukazao je.

Pozvao je i građane drugih krajeva Srbije da glasaju za ovu listu, jer će se, kako kaže, poslanici iz Vojvodine zalagati za ravnomerniji razvoj svakog dela Srbije.

Objašnjavajući zašto LSV ne učestvuje na izborima, Marton je istakao da je ona godinama unazad ukazivala na loš izborni sistem po kojem je Srbija jedna izborna jedinica. Kako kaže, LSV bi, kao regionalna partija, trebala da osvoji 150.000 glasova da bi imala svoje predstavnike u Skupštini Srbije, što je, naglašava, mnogo.

- U Hrvatskoj ima deset izbornih jedinica. Naša prijateljska partija, Istarski demokratski sabor ,na nivou Hrvatske ima jedan procenat podrške. Na nivou izborne jedinice Istra i Rijeka imaju 20 procenata i redovno ulaze u parlament sa jakom poslaničkom grupom i uticajna su partija. Zato je LSV unazad godinama pokušavala da urazumi ljude u Beogradu, da menjamo taj izborni sistem, da Srbija ima četiri-pet-šest izbornih jedinica. Mi predlažemo pet, da Vojvodina bude jedna. Zato podržavamo koaliciju „Zajedno za Vojvodinu-Vojvođani“, koja je na listiću pod brojem 12 – zaključio je.

(SzILSV, 25.03.2022)




Izjave | Subota, 16. 04. 2011. | Komentara: 0

Vojvođanska zastava viori se u Briselu

BRISEL - Juče je u Briselu vojvođanska zastava istaknuta zajedno sa zastavama drugih evropskih regija u sedištu nove evropske organizacije KEN (Naučno-ekonomska mreža), u kojoj je AP Vojvodina jedan od osnivača. Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine i potpredsednica IO GO LSV Maja Sedlarević rekla je za Pravdu da je Liga veoma obradovana vešću da se vojvođanska zastava zaviorila ispred sedišta EU.
Izjave | Subota, 16. 04. 2011. | Komentara: 0

Kostreš na čelu radne grupe za zakone o imovini i prihodima

NOVI SAD - Kako je danas objavio Dnevnik, pozivajući se na izvore u Vladi Srbije, radna grupa za izradu zakona o imovini i prihodima AP Vojvodine formirana je juče, a za predsednika je imenovan zamenik lidera LSV i narodni poslanik Bojan Kostreš. Skupština Srbije i Vlada Vojvodine, kako saznaje taj list, ranije su odredile svoje predstavnike, a juče je to učinila i Vlada Srbije.
Izjave | Četvrtak, 14. 04. 2011. | Komentara: 0

Sedlarević: Dekoncentracija vlasti nije isto što i decentralizacija

NOVI SAD - Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Maja Sedlarević ocenila je danas da procesi decentralizacije, regionalizacije i ravnomeran regionalni razvoj nisu isto, nego tri različita komplementarna procesa, te da je dekoncentracija vlasti o kojoj se u poslednje vreme najviše govori tek jedan od brojnih segmenata decentralizacije.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook