Revitalizacija Begeja dobra vest

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Izjave | Četvrtak, 25. 02. 2021. | Komentara: 0

Revitalizacija Begeja dobra vest

NOVI SAD – Pokrajinska poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Nataša Lalić izjavila je da je projekat revitalizacije kanala Begej konačno dobra vest za sve one koji žive u tom području. Ona je tokom današnjeg zasedanja Skupštine AP Vojvodine i rasprave o Predlogu pokrajinske skupštinske odluke o donošenju prostornog plana područija posebne namene revitalizacije kanala Begej, istakla da je to dobra vest posle niza loših ekoloških projekata, i onih koji su upitni, na teritoriji srednjeg Banata i grada Zrenjanina, počevši od Fabrike vode do potencijalnog zagađivača vazduha Ling Longa. 

LSV

- Više od 60 godina kanal Begej nije plovan. On je u periodu pre toga predstavljao vodnu sponu između Dunava u Srbiji i Temišvara u Rumuniji. Kvalitet životne sredine na ovom području je poprilično degradiran iz više razloga, a jedan od njih jeste kontinuirano višedecenijsko zagađenje kanala Begej i mi koji živimo na tom prosotru znamo kako to izgleda. Kada je rađeno višegodišnje ispitivanje kvaliteta vode u starom Begeju i u delu plovnog Begeja, koji se nalazi baš u tom potezu od račve Klek pa do granice sa Rumunijom, došlo se do zaključka da je to voda koja je potpuno van klase svakog kvaliteta i da je kanal Begej najzagađeniji i najugroženiji vodotok ne samo u Vojvodini, nego i u Srbiji – naglasila je Lalić.

Cilj projekta je izmuljivanje, odnosno vađenje sedimenta koji je nataložen na dnu i na stranama kanala, da bi se stvorili uslovi da Begej postane koliko-toliko plovan, jer je njegova trenutna dubina u proseku oko 2.5 metra. Prema njenim rečima, osim što će se stvoriti mogućnost plovidbe na kanalu, samim tim što će se izmuljiti, doći će i do poboljšanja stanja akvatične sredine. Upozorila je da sediment, odnosno mulj koji se sada nalazi u Begeju, sadrži metale iz grupe toksičnih metala, te da se prilikom odlaganja na deponiju mora voditi računa o tome da oni ne prodru u zemljište, jer bi to dodatno ugrozilo sredinu i oštetilo same podzemne vode na toj teritoriji. 

Lalić napominje da je mnogo faktora koji utiču na stanje kanala Begej, među kojima su uticaj čoveka, industrije, loš kvalitet same kanalizacione mreže u ovom području, odnosno njeno nepostojanje u opštini Žitište. 

- Ovaj projekat je dobar, ali mi u ovom momentu i na ovaj način lečimo posledicu i ukoliko se ne odlučimo da promenimo ponašanje i ne sprečimo dalji tok degradacije, ne lečimo uzrok, naći ćemo se u situaciji da posle 10, 20 ili više godina opet imamo istu situaciju i opet smo u problemu. Naša poslanička grupa će podržati Predlog pokrajinske skupštinske odluke o donošenju prostornog plana područija posebne namene revitalizacije kanala Begej, jer se stvara zadravija ekološka sredina i uspostavlja međunarodna saradnja sa Rumunijom – zaključila je Lalić.

(SzILSV, 25.02.2021)



Izjave | Subota, 16. 04. 2011. | Komentara: 0

Vojvođanska zastava viori se u Briselu

BRISEL - Juče je u Briselu vojvođanska zastava istaknuta zajedno sa zastavama drugih evropskih regija u sedištu nove evropske organizacije KEN (Naučno-ekonomska mreža), u kojoj je AP Vojvodina jedan od osnivača. Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine i potpredsednica IO GO LSV Maja Sedlarević rekla je za Pravdu da je Liga veoma obradovana vešću da se vojvođanska zastava zaviorila ispred sedišta EU.
Izjave | Subota, 16. 04. 2011. | Komentara: 0

Kostreš na čelu radne grupe za zakone o imovini i prihodima

NOVI SAD - Kako je danas objavio Dnevnik, pozivajući se na izvore u Vladi Srbije, radna grupa za izradu zakona o imovini i prihodima AP Vojvodine formirana je juče, a za predsednika je imenovan zamenik lidera LSV i narodni poslanik Bojan Kostreš. Skupština Srbije i Vlada Vojvodine, kako saznaje taj list, ranije su odredile svoje predstavnike, a juče je to učinila i Vlada Srbije.
Izjave | Četvrtak, 14. 04. 2011. | Komentara: 0

Sedlarević: Dekoncentracija vlasti nije isto što i decentralizacija

NOVI SAD - Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Maja Sedlarević ocenila je danas da procesi decentralizacije, regionalizacije i ravnomeran regionalni razvoj nisu isto, nego tri različita komplementarna procesa, te da je dekoncentracija vlasti o kojoj se u poslednje vreme najviše govori tek jedan od brojnih segmenata decentralizacije.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook