BEOGRAD – Tokom današnje rasprave o zakonima kojima se potvrđuju sporazumi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a koji se odnose na zajam za budžet od milijardu dolara i na kredit za finansiranje sistema za navodnjavanje, poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Nada Lazić ukazala je da je neophodno precizirati na šta će se navedena sredstva utrošiti, te da LSV smtra da bi bar deo tih sredstava trebalo utrošiti na izgradnju komunalne infrastukture, odnosno sistema za odvođenje otpadnih voda, kanalizacija, sistema za tretman otpadnih voda i konačno uređivanje pitanja deponija. Podsetila je da je Strategija upravljanja otpadom doneta još 2003. godine, a da je još uvek prisutan problem divljih deponija i neuređenih smetlišta.

– Postavlja se pitanje sa kojom vodom mi želimo da navodnjavamo. Da li će voda kojom ćemo  navodnjavati i koja će se u ovom sistemu koristiti, imati ispravan kvalitet za navodnjavanje, da li će ona biti zdravstveno bezbedna, odnosno da li ćemo moći da garantujemo ispravnost poljoprivrednih proizvoda – rekla je Lazićeva podsetivši da se u obrazloženju ovih zajmova navodi i povećanje konkurentnosti naših poljoprivrednih proizvoda na svetskoj pijaci.

Daleko od evropskih standarda

Najviše lokacija obuhvaćenim ovim zajmom, čak 11, nalazi se u Vojvodini, a Lazićeva je zapitala da li je prilikom njihovog odabira vođeno računa o tome da li lokalne samouprave na čijim teritorijama se te lokalcije nalaze imaju uređeno pitanje otpada i da li svoje otpadne vode ispuštaju na adekvatan način. Ukazala je da je česta pojava po selima u Vojvodini da ljudi svoje septičke jame prazne gde stignu, kao i da opštine, posebno manje i siromašne, ne mogu da, u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima, finansiraju svoje nadležnosti po pitanju otpadnih voda i deponija.

– Imate opštine u kojima na deponiji ne radi ni jedan inženjer, a recimo u Nemačkoj, na čelu jedne regionalne deponiji sedi doktor nauka – navela je ona. Dodala je da bez pomoći i angažovanja države taj problem neće moći skoro da se reši, a da od toga umnogome zavisi i održivost navedenog projekta.

– Mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine razumemo potrebu da se podigne kredit, razumemo ekonomski interes, ali podsećam da se moraju poštovati pravila struke kako se ne bi dešavale loše stvari, kako ne bi smo imali loše posledice. Videćemo da ćemo i nakon ovih poplava imati veoma mnogo problema, baš u saniranju šteta zbog neprečišćenih voda, zbog nekontrolisanih deponija i tome slično – navela je ona.

Najgore u sektoru voda

Ilustrujući ogromne probleme koji postoje u oblasti zaštite životne sredine, sa kojom je i navodnjavanje praktično povezano, Nada Lazić je ukazala da najgore stanje u sektoru voda, da je za uređenje oblasti životne sredine neophodno čak 10,5 milijardi evra, od čega čak pet milijardi za uređenje voda, a od toga više od pola za uređenje otpadnih voda. Kako je navela, najveći ekološki problem, koji podjednako pogađa i Vojvodinu i Srbiju jeste ispuštanje komunalnih otpadnih voda bez prečišćavanja u kanale, jezera i reke i nekontrolisano pražnjenje septičkih jama.

– Od 463 naselja u Vojvodini,  preko 400 nema kanalizaciju, a samo sedam posto stanovnika pokriveno je tretmanom otpasnih voda na postrojenjima koja ispravno funkcionišu – rekla je Lazićeva. Upozorila je da ovome treba dodati i zagađenje iz prehrambene industrije i sa farmi kojih u Vojvodini ima veliki broj, kao i problem neuređenih i divljih deponija.

– Po nekoj studiji koja je rađena za teritoriju Vojvodine, prosečno svaka opština ima 12 divljih deponija – rekla je Lazićeva. Ona je ukazala da je u Nemačkoj 95 posto stanovništva pokriveno tretmanom otpadnih voda, a da je isti slučaj i sa Austrijom i praktično svim zemljama članicama Evropske unije, dok je obaveza novih članica da do iduće godine i oni svoje vode prečiste.

– Mi, na žalost, u svemu tome strahovito kasnimo zato što u ovu oblast i do sada, a vidim da ni sada nećemo ulagati – zaključila je Lazićeva.

 

(BILSV, 27. 05. 2014)