BEOGRAD – Poslanici Lige socijaldemorkata Vojvodine neće podržati izmene zakona vezanih za javne nabavke, dok su na zakone o Narodnoj banci Srbije i bankama podneti amandmani, pa će podrška zavisiti od njihve sudbine, ukazao je danas narodni poslanik LSV Đorđe Stojšić.



Inače, na današnjem dnevnom redu Narodne skupštine našli su se Predlog zakona o dopuni Zakona o ministarstvima, Predlog zakona o osiguranju depozita, Predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS, Predlog izmena i dopuna Zakona o bankama, Predlog zakona o Agenciji za osiguranje depozita i Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnim nabavkama. Poslanik LSV je upozorio da će privreda Srbije i ove godine imati  negativan rast, da je u izuzetno dubokoj recesiji koja traje, te da se nalazi u začaranom krugu, a ocenio je i da je finansijski sektor Srbije bankocentričan.
– Mi nemamo tržište kapitala, nemamo druge načine na koje preduzeća mogu da dođu do kapitala. Ne postoji berza. Postoji formalno, naravno, ali to vrlo slabo funkcioniše i jedino gde i građani i privreda mogu doći do sredstava za razvoj i investicija su, na žalost, banke – rekao je poslanik LSV. Đorđe Stojšić je napomenuo da se naš finansijski sektor sastoji od toga da banke, uglavnom, finansiraju državu - kupe depozite od građana i to replasiraju finansirajući javnu dug.

Četiri milijarde nenaplativih kredita

– Po meni, to je izuzetno zabrinjavajuće, u odnosu na ono što je dužna država, jer svaki dan se suočavamo sa novim problemima da krediti u privredi i krediti koje su podigli građani više ne mogu da se vrate. Imamo četiri milijarde nenaplativih potraživanja u bankama i to je osnovni problem u koji je zapala naša privreda – rekao je Stojšić pohvalivši inicijativu da se formira institucija u koju bi bili izmešteni nenaplativi plasmani. Poslanik LSV ocenjuje da su predlozi za restrukturiranje, u kojima su data veća ovlašćenja NBS-u i diskreciona prava dobra i nada se da će koncept u kojem se nenaplativi plasmani izmeštaju iz banaka možda dovesti do nekakve reprivatizacije preduzeća ili do konverzije u kapital.
– Izuzetno kasnimo sa takvim merama. Od kad sam izabran za poslanika, od 2012. godine, svakom ministru finansija sam spominjao takva rešenja koja se odavno primenjuju u nekim drugim zemljama, ali ne znam zašto za to nije bilo sluha – dodao je Stojšić. Istakao je i da je važno da krupan kapital i građani budu jednako tretirani u odnosu na NBS i Ministarstvo finansija, ukazujući da se kod propalih banaka ni danas ne postavlja pitanje zbog čega se uzeti plasmani ne vraćaju, ko je uzeo kredite, zašto ih ne vraća i zašto mogu da, kroz unapred pripremljene planove reogranizacije, prolongiraju svoje obaveze.
– Sa druge strane, imamo veliki broj građana koji je uzeo kredite u švajcarskim francima i a NBS kaže da ne može da se meša u takve stvari i kaže se tržište je takvo kakvo je, ugovori su takvi kakvi su i NBS ne može ništa da im pomogne – naveo je Stojšić ukazujući da su tu u pitanju bili špekulativni poslovi banaka koji su za njih bili vrlo profitabilni.

Opet hitan postupak

Stojšić se na početku izlaganja pridružio oceni kolega poslanika koji su ukazali na izuzetno kratak vremenski rok koji su imali da prouče zakonske predloge o kojima danas raspravljaju. Ocenio je da to više govori o odnosu Vlade prema Narodnoj skupštini nego o bilo čemu drugom, jer poslanici u parlamentu ne predstavljaju sebe već građane koji su ih birali. Takođe, pozdravio je činjenicu da su u parlament došli i predstavnici Narodne banke Srbije, jer je to redak slučaj, a po Stojšićevim rečima, za uspeh reformi pored fiskalne politike i restrukturiranja privrede, važne su i mere NBS, o kojima se ne zna dovoljno.