PODGORICA - Poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine Marija Radojčić učestvovala je na okruglom stolu koji su u Podgorici organizovali Odbor za ravnopravnost polova Skupštine Crne Gore i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Vlade Crne Gore.



Okrugli sto je organizovan povodom pokušaja crnogorskih poslanica da izdejstvuju usvajanje amandmana kojim bi se obezbedilo da se na izbornim listama nađe najmanje 30 odsto manje zastupljenog pola, a Radojčićeva, koja je i  članica Odbora za rodnu ravnopravnost Skupštine APV ukazala je na iskustva Pokrajine po pitanju rodne ravnopravnosti od 2000. godine. Kako je navela, period od 2000-2004. godine odlikovao je mali broj žena u vojvođanskom parlamentu i njihov mali uticaj, budući da se u tom sazivu među 120 poslanika našlo svega osam žena.

"Tada je promenjen institucionalni okvir za ravnopravnost polova u AP Vojvodini. Uvođenje kvote u Odluku o izboru poslanika i novi izborni sistem rezultirali da nakon izbora 2004. godine u parlament uđe čak 22 poslanice, što je činilo 19,17 odsto od ukupnog broja poslanika " istakla je Radojčićeva. Ipak, iako brojnije, one u najvećem broju slučajeva nisu diskutovale na sednicama parlamenta niti su pokazale senzibilisanost za rodne teme i, uglavnom, nisu učestovale u raspravama o temama iz ove oblasti. Radojčićeva je upozorila da je u aktuelnom sazivu opet manje žena nego do 2008. godine, ocenjujući da ih je neophodno ohrabriti da u većem broju ulaze u političke partije.

"Žene treba ohrabriti da se kandiduju i za stranačke i za javne funkcije, ali im je neophodna i podrška da unutar partija nametnu interese, programe i vizije razvoja " navela je ona. Marija Radojčić je istakla i da je zahvaljujući usvajanju amandmana na Zakon o izboru narodnih poslanika, koji su podnele poslanice LSV Aleksandra Jerkov i Olena Papuga, obezbeđeno da nakon narednih izbora u parlament uđe najmanje trećina žena.

"Vojvođanke su odigrale veliku ulogu svih prethodnih godina " istakla je ona dodajući da je vojvođanski parlament mnogo ranije od republičkog usvajao instrumente i mehanizme koji bi trebalo da obezbede postizanje ravnopravnosti među polovima u AP Vojvodini. Među institucijama neophodnim za rad na ovom pitanju Radojčićeva je istakla Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Savet za ravnopravnost polova pri sekretarijatu kao espertsko telo, Odbor za ravnopravnost polova u Skupštini AP Vojvodine, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, kao i instrumente poput pokrajinskog ombudsmana, Odluke o ravnopravnosti polova i Deklaracije o ravnopravnosti polova.