BEOGRAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine biće uzdržana prilikom glasanja o predlogu za izmenu zakona o privatizaciji jer on ide samo u prilog lošim rukovodiocima gubitaša koji su obuhvaćeni procesom restrukturiranja, a ne radnicima, ukazao je danas poslanik LSV Đorđe Stojšić.



Tokom rasprave o tom aktu u Narodnoj skupštini, Stojšić je naveo da zakonski predlog nije potpun, te da je današnjoj raspravi, zbog ozbiljnosti teme trebalo da prisustvuje ministar privrede. Dodao je da se LSV slaže sa tim da proces restrukturiranja poreduzeća treba oročiti i što brže završiti.

– Restrukturiranje kao proces smišljeno je 2002. godine i služilo je tome da se na neki način simulira stečaj, odnosno zaštita od poverilaca dok se preduzeće ne restrukturira – rekao je Stojšić dodajući da je danas, nakon 12 godina jasno da ovaj model služi svemu osim tome čemu je bio namenjen.

– Služi tome da se, pre svega, veliki gubitaši zaštite od bilo kakve privatizacije i najmanje služi onima koji su zaposleni u tim preduzećima. Tamo, kao što smo čuli, radi nekih 50.000 ljudi i mislim da se o njima najmanje brine, a najviše se brine o strukturama koje imaju koristi od ovakvog statusa kvo, koji sarađuju sa tim preduzećima, kupci, dobavljači ili neka partijska rukovodstva koja, i dan danas, vode te firme. A najmanje ih vode ljudi koji su za to stručni – rekao je Stojšić.

Nerealni rokovi

Poslanik LSV je upozorio da je ministar privrede trebalo da bude na sednici, između ostalog i da bi odgovorio na pitanje da li su zadati rokovi realni i da li je moguće sve planirano uraditi za 90 dana.

– To je onaj deo ovog zakonskog predloga gde mi izražavamo najveću skepsu, s obzirom da će se teško evidentirati sva dugovanja, odnosno potraživanja u roku od 90 dana – rekao je Stojšić podsećajući da ne postoji centralni registar koji poseduje te podatke. Stojšić je ocenio i da se proces privatizacije u Srbiji uglavnom sprovodio tako što se pre vodilo računa o punjenju budžeta nego o ulaganju u privatizovana preduzeća.

– Ono što danas malo ko spominje je da se prava privatizacija zapravo desila devedesetih godina, kada je većina tih preduzeća upropašćena za vreme inflacije i kada su samo neki mogli da sarađuju sa društvenim, odnosno državnim sektorom i od toga izvukli enormnu korist – rekao je Stojšić

Nejednaki kriterijumi

On je upozorio i da bi Vojvođani voleli da je i kod njih restrukturiranje primenjivano na način na koji se to radilo u nekim drugim delovima zemlje, pa da su „29. novembar“ iz Subotice, „Petar Drapšin“ iz Novog Sada ili “Matroz“ i „Mitros“ u Sremu mogli dobitit status koji su dobili Zastava, Bor ili neke druge firme koje i danas postoje i čiji radnici primaju plate.

– Hiljade i hiljade ljudi je ostalo bez posla u nekim gradovima samo zato što je to neko politički odlučio. Mislim da je i sistem po kome su neka preduzeća ušla u restrukturiranje, a neka nisu, vrlo upitan, jer kriterijumi nisu bili jednaki za sve i uglavnom se politički odlučivalo ko će u restrukturiranje a ko neće – istakao je Đorđe Stojšić.