BEOGRAD –  Država umesto da hapsi osuđenog ratnog zločinca, ona je uhapsila čitavo jedno naseljeno mesto što je veliki problem kod nas, ocenio je istoričar Milivoj Bešlin u emisiji „Odgovor“ Prve televizije. Prema njegovim rečima, morali smo kao društvo da dođemo u ovakvu situaciju zbog činjenice da je naša država poput Vajmarske Nemačke nema, nekada žmuri na desno oko.

- Umesto da se uhapsi čovek, koji nije samo osuđeni ratni zločinac, nego i čovek koji otvoreno širi versku, rasnu i nacionalnu mržnju, koji krši Ustav, koji propagira jednu vrstu političkog ekstremizma, što je jedan vid neofašizma, država je uhapsila čitavo jedno selo – istakao je Bešlin komentarišući današnje događaje u Hrtkovcima.

Bešlin dodaje i da je Vojislav Šešelj lakmus našeg društva.

- To je ključni problem, on sam možda jeste marginalan, on je i u Skupštini možda marginalan, ali kada se njemu pridruži ona većina u skupštini i kada oni prvi aplaudiraju onome što on govori to postaje problem čitavog društva. I sami Hrtkovci iz 1992. nisu bili nekakvo nezavisno delovanje Šešelja, on je tada delovao u ime države. Trideset hiljada Hrvata je u etničkom čišćenju proterano iz Srema. I to je stvar o kojoj mi nikada nismo pričali – smatra Bešlin dodajući da nije tačno da su demokratske snage posle 5. oktobra 2000. otvarale to pitanje. Naprotiv zatvorile su.

- Pitanje antifašizma je potpuno relativizovano upravo posle 2000. Istorijski revizionizam i relativizacija fašizma je eksplodirala posle 2000. Trideset hiljada ljudi je proterano, država je ćutala na to i nikada posle toga mi kao društvo nismo otvorili to pitanje i to je nešto što nas, evo, dočekuje i sada. To je ozbiljan problem za sve nas – istakao je Bešlin.

Žrtve fašizma

On je objasnio i da Vajmarska Nemačka nije bila fašistička država, već da je bila žrtva šafizma i to je ono čega se plaši za današnju Srbiju.

- Naše društvo je toliko krhko, demokratija u Srbiji je ugrožena, društvo je sve slabije i vi imate jedan nalet nečega što jeste jedan politički ekstremizam. To je realna opasnost za sve nas. Nisam siguran, ne samo država, nju vidimo kako reaguje, nisam siguran da društvo ima dovoljno snage i sposobnosti da se svemu tome suprotstavi - ukazao je Bešlin.

Kako je rekao, kada neko ko je osuđen za ratne zločine upravo u tim Hrtkovcima dođe i kaže da će on to sve da ponovi i pojavi se stotinjak ljudi to je već problem, a to znači da mi kao društvo nismo otvorili jedno od najbolnijih pitanja.

- Mi smo posle 2000. godine imali hladnjače koje su isplivavale sa dečjim rukama, snimke streljanja Škorpiona u Srebrenici, a društvo nikad nije otišlo korak dalje nikada se nije otvorila debata na tu temu. Mi danas pričamo o Kosovu kao da se nije desila ni 1998. ni 1999. godina, a to znači brojni zločini na civilima za koje se sudilo u našim sudovima, a da javnost o tome ne zna ništa. Sve to zajedno je realan problem i mi te devedesete nismo sahranili. Ustvari one nikada nisu ni odlazile, da bi nam se, evo, sada vraćale. Opet kažem nije samo Šešelj problem, on je lakmus ovoga društva, lakmus za nesposobnost našeg društva da odgovori na te izazove koji su ekstremni, nasilni – podsetio je i upozorio Bešlin.

Nasilje i podrška

Bešlin napominje da u republičkom parlamentu radikali demonstriraju verbalno nasilje koje je u jednom momentu došlo do ivice, najjače aplaudiraju poslanici vladajuće stranke.

- Snagu Šešelju ne daje njegovo uporište u biračkom telu, snagu mu daje država kao i 1992. Jer on tada ne bi mogao ništa da uradi da država nije stojala iza tog projekta – zaključio je Bešlin.

Evropske vrednosti

Bešlin smatra da mora da se problematizuje i pitanje šta je Evropska unija i šta su danas evropske vrednosti.

- Postoji nekakav proklamovani korpus vrednosti, ali u praksi vidimo i jednu drugu EU. Vidimo nekakvu birokratiju u Briselu koja vrlo često nebrazume Balkan, a sa druge strane imate ljude i društva koja su, srednja i istočna Evropa, u koje je uloženo i novca i truda da se izvuku iz komunizma u drugoj polovini 20. veka, a danas se opet to vratilo. Ta društva su se vratila u nekakav međuratni period, nekakav neošafizam, ksenofobiju itd. Tako da bih ja i tu bio skeptičan kada je u pitanju Evropa, mnoge stvari i ona sama sebi toleriše i državama koje su ušle – rekao je Bešlin.

Sa druge strane, prema njegovoj oceni, kada smo mi u pitanju jedna je stvar kada neko kaže retorički da je on za Evropu, ali kada se vidi kakva je ta priča u praksi stiče se potpuno drugačija slika o naporima Srbije u vezi sa evrointegracijama.

- U poslednjem izveštaju EK situacija u Srbiji se teško može nazvati napretkom, pre nazatkom, kada vidite amosferu u društvu koja se podstiče iz medija koji su pod kontrolom vlasti. Pogledajte samo te brojne tabloide. Videćete da postoji pravilo i ciklično ide, poput Orvelovih pet minuta mržnje. Na svakih nekoliko dana se proizvode neki novi neprijatelji, pa su to Albanci, pa su to Bošnjaci, pa je to Hrvatska, Crna Gora, Makedonija pa tako redom i vi vidite jedno svesno crtanje neprijatelja od svih naših suseda, a onda i kod njih, to naiđe na plodno tle, jer nacionalizmi funkcionišu po sistemu spojenih sudova – objašnjava Bešlin.

Skidanje slika i neotvaranje pitanja

Bešlin je podsetio da je posledica neotvorenih pitanja iz 2000. i da je slika kvislinga Milana Nedića visila u zgradi vlade Srbije, kao i slika šefa tajne policije koja je sprovodila čitavu fašističku represiju u vreme okupacije, kao tobože gradonačelnika, u zgradi skupštine grada.

- To su stvari koje svedoče o svojevrsnom istorijskom revizionizmu i relativizaciji pojma antifašizma, odnosno negiranju antifašizma i o tome da smo se mi kao društvo već devedesetih, a onda i posle 2000. odrekli vlastitog antišafizma. I vrlo interesantno da ljudi koji su skidali Nedićeve slike su devedesetih bili portparoli ili generalni sekretari, te nije dovoljno da oni samo slike skidaju oni moraju u svojim glavama da skinu slike Miloševića i Šešelja i da se odreknu ideološke matrice, nacionalističke, tog koncepta čitavog koji je bio dominantan devedesetih. Ako to ne urade skidanje slike Milana Nedića ne znači ništa – ističe Bešlin.

Znak jednakosti

Bešlin smatra i da su u Srbiji i mediji problem i podsetio na vesti u kojima vlast moli i jedne i druge da ne idu u Hrtkovce.

- Tu je stavljen znak jednakosti između fašizma i antišafizma, između nasilja i suprotstavljanja tom nasilju. S druge strane, imate medije koji se svaki put kada se pojavi neki od procesa rehabilitacije ratnih zločinaca iz II svetskog rata, imate dve strane i mediji predstavljaju i jedne i druge kao ekstremiste, gde vi onda zapravo između fašizma i antifašizma pokazujete neutralnost i to je vrlo opasna tendencija – ističe Bešlin.

Bešlin je zaključio i da je mnogo važnije slaviti 9. maj kao dan pobede nad fašizmom i sećati se da on do kraja nikada nije poražen ni u jednom društvu, pa ni kod nas, te moramo biti na oprezu.

- Jer osnova svakog fašizma je nacionalistička ideologija. A često se dešava da to slavimo kao neki Dan Evrope sa balonima i šljokicama i da se zaboravlja stvarni razlog – pobeda nad najvećim zlom – istakao je Bešlin.