NOVI SAD – "Kulturno nasleđe u zakonodavstvu Evropske unije i saradnja sa ostalim evropskim državama" bila je tema jučerašnje konferencije u Skupštini AP Vojvodine, koja je okupila predstavnike brojnih kulturnih institucija, koji su iskoristili priliku da se upoznaju sa formalno-pravnim okvirima Zakona o kulturnom nasleđu Evropske unije.



U ime Vlade AP Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje, učesnike skupa pozdravio je resorni sekretar Slaviša Grujić. On je naglasio da je predavanje o zakonodavstvu Evropske unije o kulturnom nasleđu, zasnovano na Protokolu, koji je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje potpisao prošle godine sa italijanskom regijom Umbrija, u kome se podrazumevaju zakonodavne forme, koje obe strane moraju da poštuju.Na osnovu tog Prokola postavljena je izložba „Humanizam i renesansa u centralnim Apeninima - paralele" u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu.
– Potpisivanjem Protokola, pokazali smo da možemo udovoljiti zadatim kriterijumima, čime su otvorena vrata za saradnju u kulturi sa drugim zemljama članicama Evropske unije – naveo je Grujić. Govoreći o potpisanom Protokolu, Slaviša Grujić je podsetio da je njime obuhvaćena saradnja italijanskih partnera sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture prilikom konzervacije i restauracije kulturnih dobara i razmena stručnjaka i saradnika iz ovih oblasti. Jasno je, istakao je Grujić, da želimo da idemo u susret evropskim regulativama i zakonima. Detaljno izlaganje o kulturnom nasleđu u legislativi Evropske unije i saradnji među evropskim državama iznela je prof. Alesandra Lanćoti sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Peruđi (Italija). Prema zakonu Evropske unije, kulturna dobra imaju isti status kao bilo koja «roba» zato što imaju ekonomsku vrednost i stoga mogu slobodno da se kreću širom teritorije EU, na osnovu principa slobodnog kretanja koji je uspostavljen sporazumima Evropske unije.