NOVI SAD – Maternji jezik je u krizi. To je neprihvatljivo i Liga socijaldemokrata Vojvodine će uvek, kao i do sada, biti na braniku i onih koji govore srpski i onih koji govore sve druge jezike koji su ovde prisutni - poručio je na današnjoj konferenciji za novinare predsednik Gradskog odbora LSV Novi Sad Aleksandar Kravić.



Predstavljajući Olenu Papugu i Karolja Čizika koji su takođe učestvovali na konferenciji, Kravić je ukazao i da su u Narodnoj skupštini, od petoro poslanika LSV, dvoje pripadnici nacionalnih zajednica.

Liga inicirala uvođenje hrvatskog u Skupštinu APV

Kravić je istakao da se Vojvodine i raznolikosti jezika svi sete samo pred izbore, očekujući da će dobiti poneki glas od pripadnika nacionalnih zajednica. On je podsetio da je Liga branila jezike i interese nacionalnih zajednica i mračnih devedesetih godina, ali i kasnije , te da je u vreme dok je Nenad Čanak bio predsednik Skupštine AP Vojvodne, hrvatski jezik postao šesti zvanični jezik u službenoj upotrebi u Vojvodini.

On je istakao da u Srbiji postoji još jedan problem koji je nasleđen, pa neko prešara naziv grada ili naseljenog mesta ispisan na nekom od jezika nacionalnih jezika, a zatim podsetio da je Liga oduvek bila protiv toga i da su predstavnici GrO LSV Novi Sad prošle godine očistili tablu na ulazu u Novi Sad koja je bila išarana.

- LSV je bila ta koja je odmah reagovala i kada je u autobusu za Temerin dečak dobio batine samo zato što je govorio na maternjem mađarskom jeziku. To je neprihvatljivo i LSV će uvek biti na braniku i onih koji govore srpski i onih koji govore sve druge jezike – naglasio je Kravić.

Nema volje za štampanje adekvatnih udžbenika

Pozdravivši novinare na svom maternjem rusinskom jeziku, narodna poslanica LSV Olena Papuga  je istakla da Rusini u Vojvodini žive više od 260 godina, a ove godine su slavili 260 godina obrazovanja na svom maternjem jeziku. Ipak, istakla je da se obrazovanju na maternjem jeziku ne daje velika pažnja, te da su poslanici Lige svojim amandmanima u više navrata pokušavali da poboljšaju taj slučaj.

Kako je navela, učenje jezika nacionalne zajednice se tretira kao treći izborni predmet, koji nije obavezan i ne ocenjuje se. To bi, napominje Papuga, trebalo ubrzo promeniti, jer je asimilacija velika, a u poslednjih 20 godina se jezici nacionalnih zajednica u Vojvodini sve manje koriste.

Papuga je podsetila i da je u Skupštini Srbije u više navrata ukazivala da pripadnici nacionalnih zajednica nemaju udžbenike na svojim jezicima za predmete koje slušaju u redovnom obrazovanju. Te niskotiražne udžbenike, kako se još zovu, može da izdaje samo Zavod za izdavanje udžbenika, a izdaju se samo ako postoje sredstva. Međutim, u budžetu Republike Srbije, u delu namenjenom obrazovanju, ne postoji razdeo za niskotiražne udžbenike. Liga socijaldemokrata Vojvodine je pokušala to da izmeni amandmanima na svaki predlog budžeta, međutim oni nisu prihvaćeni.

Prema njenim rečima, u pripremi je novi zakon o udžbenicima, koji, takođe, predviđa da je za štampanje niskotiražnih udžbenika ponovo zadužen Zavod za izdavanje udžbenika, što je, kako je ocenila, diskriminacija prema manjim izdavačima. Problem bi, kako je napomenula, mogao biti rešen kad bi bilo volje.

- Dok nije centralizovan Zavod za izdavanje udžbenika i kad je Vojvodina, do ukidanja pune autonomije, imala svoj Zavod za izdavanje udžbenika u Novom Sadu, nikada nije bilo problema. Zavod za izdavanje udžbenike u Novom Sadu je imao svoju službu na svim jezicima nacionalnih zajednica, od lektora do prevodioca. Ta centralizacija i davanje monopola Zavodu za udžbenike u Beogradu je problem. A ne postoji ni koordinacija između Ministarstva  obrazovanja i tog zavoda – napomenula je Olena Papuga.

Različiti zadaci na testovima za matematiku

Ona je istakla i da je postavila poslaničko pitanje da li u matematici dva i dva jesu četiri i za pripadnike većine i pripadnike nacionalnih zajednica jer su imali različite testove iz matematike uoči upisa u srednje škole. Iako je Ministarstvo odgovorilo da su zadaci bili iste težine, ona dodaje da to ne znači da nisu mogli imati istu sadržinu.

Narodna poslanica LSV je posebno istakla problem koji je nastao nakon stupanja na snagu Zakona o mreži sudova kojim je, kako je rekla, demontirana autonomija Vojvodine.

- Našli su se u krizi i jezici koji su u službenoj upotrebi u određenim sudovima. Kao na primer u Pančevu, odakle je Apelacioni sud preseljen u Beograd. U Beogradu je u službenoj upotrebi samo srpski jezik, a u Pančevu su u službenoj upotrebi i drugi jezici. To su pitanja na koja treba da se obrati pažnja, jer višejezičnost Vojvodine treba da nam budu otvorena vrata za Evropu – zaključila je Olena Papuga.

Bez jezika nema kulture i nacije

- Beba kad izgovori prve reči, to uvek čini na maternjem jeziku. To je jezik na kom će razmišljati i obraćati se svojim najbližima kasnije. Međutim, maternji jezici su u velikoj krizi, pogotovo kad su u pitanju manji narodi, a još je veći problem kod onih delova naroda koji žive izvan granica svoje nacije – ukazao je na konferenciji poslanik LSV u Skupštini Srbije Karolj Čizik.

On je istakao da je u Skupštini AP Vojvodine moguće govoriti na šest jezika, dok je u Narodnoj skupštini u službenoj upotrebi samo srpski jezik. On je, ipak, bez prethodne najave, probao prošle godine u januaru da se obratim poslanicima na svom maternjem mađarskom jeziku.

- Maternji jezik je u krizi i mi se borimo za održavanje te višejezičnosti i za negovanje kulture, jer znamo da bez jezika nema kulture, a bez kulture nema nacije – zaključio je Čizik.