NOVI SAD – Poslanica Lice socijaldemokrata Vojvodine u Narodnoj skupštini Olena Papuga zamerila je danas u parlamentu što se set obrazovnih zakona donosi po hitnom postupku i što su poslanici, škole i stručne službe imali malo vremena da ih protumače i izjasne se o novim predlozima.



Uprkos tome, poslanici LSV su podneli više od 20 amandmana na set obrazovnih zakona, u cilju da, kako je navela, oni budu poboljšani.

Drugačiji tretman u obrazovnom sistemu

Papuga je, kao pripadnica nacionalne zajednice, istakla da nastava jezika nacionalnih manjina mora da dobije drugačiji tretman u obrazovnom sistemu, u osnovnim i srednjim školama, te da nije dobro da bude uvrštena u poslednju grupu izbornih predmeta.

- Maternji jezik sada ima tretman kao treći strani jezik, ocenjuje se, a ocena ne ulazi u prosek. Ne nalazi se čak ni u grupi sa veronaukom i građanskim vaspitanjem, nego još niže – u grupi u kojoj su sekcije, hor, folklor, sport. Maternji jezik čuva multijezičnost u Srbiji i treba mu posvetiti veću pažnju. Tretman koji je do sada imao nije unapređivao učenje maternjeg jezika, već je udaljavao decu od njega – istakla je poslanica LSV i napomenula da u redovnoj nastavi u osnovnim školama nema udžbenika na jezicima nacionalnih manjina.

- Za učenike pripadnike nacionalnih manjina treba da se organizuje nastava maternjih jezika sa elementima nacionalne kulture kao obavezni izborni predmet, da se on ocenjuje i da ocena ulazi u prosek. Oko toga je bilo puno diskusija, uglavnom o tome da će pripadnici nacionalnih manjina biti opterećeni time što će dobiti dva izborna predmeta. Nacionalne manjine svakako i sad imaju dva izborna predmeta – veronauku ili građansko vaspitanje i fakultativno uče maternji jezik. Znači, oni već imaju dva izborna predmeta – ukazala je Papuga.

Zakoni i pravilnici u suprotnosti

Ona j eukazala i na suprotnost u propisima. Naime, kako je istakla, Zakon za unapređenje obrazovanja i vaspitanja kaže da manjine koje pohađaju nastavu na srpskom jeziku mogu da izaberu dva izborna predmeta, ukoliko je jedan od njih maternji jezik sa elementima nacionalne kulture. S druge strane, pravilnicima, odnosno podzakonskim aktima se to pravo ograničava i učenje jezika se stavlja u izborne predmete?!

- U zakonima koji se tiču obrazovanja više ne postoji termin maternji jeizk. Veronauka je dobro obrađena, čitav član je posvećen verskoj nastavi, čak je i obrazovana komisija za versku nastavu. Međutim, ni u zakonu o osnovnim, ni u zakonu o srednjem obrazovanju, nijedan član nije posvećen jezicima nacionalnih manjina. Oni se spominju u više članova, ali nijedan član u zakonima ne obrađuje obrazovanje na jezicima nacionalnih manjima, kao pojedinačan član – predočila je Olena Papuga.

Ona je naglasila da u svetu možemo da se pohvalimo brojnošću maternjih jezika koji se uče u Srbiji u kontinuitetu više od 260 godina i podsetila da su Ujedinjene nacije jedan dan posvetile maternjem jeziku. Napomenula je i da unapređenje jezika nacionalnih zajednica otvara vrata, jer poznavanje tuđih jezika, jezika naših komšija, vodi velikoj toleranciji.