Ne izjednačavati žrtve i zločince

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Događaji | Petak, 21. 06. 2013. | Komentara: 0

Ne izjednačavati žrtve i zločince

BEOGRAD – Tokom rasprave o Predlogu deklaracije Skupštine Srbije o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini, počinjenih 1944-1945. godine, poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Đorđe Stojšić ukazao je da ne bi olako u istu ravan trebalo stavljati žrtve i one koji su slali ljude u logore i koji su ubijali samo zato što se neko drugačije zove i preziva, i koji su u gasnim komorama bukvalno zatrli generacije i generacije Jevreja i pripadnika drugih nacionalnih zajednica.

LSV

Bez dodvoravanja bilo kome

– Dva miliona ljudi je na ovim prostorima izgubilo živote u toku Drugog svetskog rata.   Vojvodina je izašla iz Narodnooslobodilačke borbe sa 15 brigada, tri divizije, svojim Glavnim štabom i Narodnooslobodilačkim odboroom i upravo su to tradicije na kojima danas i gradimo svoj politički i istorijski suverenitet i mislim da to nikako ne sme da se dovodi u pitanje – rekao je Đorđe Stojšić. Istakao je i da ovakve teme ne bi trebalo koristiti za dodvoravanje bilo kome iz bilo kog razloga, bez obzira na to ko i kada dolazi u posetu našoj zemlji, što je, po njegovim rečima, bio vrlo čest slučaj u skoroj prošlosti.
– Kada, recimo, imamo posetu ruskih zvaničnika, mi menjamo brzo imena ulica i odjednom se pozivamo na našu slavnu antifašističku istoriju, iako u isto vreme donosimo zakone koji rehabilituju saradnike okupatora i u velikoj meri veličaju ono što ne bi trebalo da veličaju – istakao je Stojšić. Dodao je da se istovetno mora postupati prema svima, bez obzira da li se radi o Nediću, Ljotiću, Draži Mihajloviću ili okupatorima koji pripadaju mađarskoj nacionalnoj zajednici.

Tačka na bolne teme

On je ukazao i da se nikada narodi ne svađaju, te da zbog toga nemaju potrebe da se mire, već da su pojedinci koji imaju ime i prezime ti koji su svesno promovisali određene ideologije i koji su slali ljude u smrt. Dodao je da su se te ideologije ovde povampirile pre samo dvadeset godina, i  da su zbog njih mnogi izgubili živote.
– Ne smemo dozvoliti da se takve stvari ovde ponavljaju. Ukoliko je ova deklaracija intencija da se stavi tačka na određene rane to je u redu. Ali nije u redu da se iz dana u dan neke stvari relativizuju i, kada je obeležavanje godišnjice Aušvica i Dana Evrope, da niko iz Srbije ne ode na tu manifestaciju – rekao je Stojšić. Podsetio je i da dolazi iz Sremske Mitrovice, u kojoj je tokom Drugog svetskog rata od strane nemačkog i ustaškog režima streljano oko 8000 ljud.
– Ukoliko je intencija ovoga što je danas pred nama, to da se konačno stavi tačka na neke bolne teme koje su prožilmale istoriju Vojvodine i međunacionalne odnose, to naravno uvek pozdravljamo i uvek smo bili ti koji će prvi podržati mir i dijalog među nacionalnim zajednicama – istakao je Stojšić.
 
(BILSV, 21. 06. 2013.)



Edukacija LSV | Nedelja, 23. 05. 2010. | Komentara: 0

Seminar "Motivacija"

Centar za edukaciju Lige socijaldemokrata Vojvodine (Ce LSV) organizovao je seminar na temu "Motivacija" za tri grupe polaznika. U prvoj grupi, koja je 22. i 23. maja 2010. godine prošla trening na Andrevlju u Centru za privredno-tehnološki razvoj Vojvodine, bili su funkcioneri LSV.
Akcije/Kampanje | Subota, 27. 02. 2010. | Komentara: 0

LSV oboležila dan usvajanja Vojvođanske zastave

NOVI SAD - Razvijanjem 300 zastava Autonomne pokrajine Vojvodine, i šetnjom kroz centar Novog Sada, Liga socijaldemokrata Vojvodine je danas obeležila šestu godišnjicu od usvajanja odluke pokrajinskog parlamenta o zastavi i grbu Vojvodine. Omladina LSV je tom prilikom razvila i zastavu Vojvodine dužine 15 i širine šest metara.
Akcije/Kampanje | Petak, 22. 01. 2010. | Komentara: 0

Proslava 50. broja Slobodne Vojvodine

NOVI SAD - Od pitanja suočavanja sa srebreničkim zločinom ne zavisi samo da li će Srbija učiniti korak prema srebreničkim žrtvama, nego i da li će se otvoriti proces suštinskog preispitivanja šta je to dovelo do tragedije devedesetih, istakao je sinoć lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook