O čemu sme da se govori u skupštini

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Događaji | Petak, 04. 10. 2013. | Komentara: 0

O čemu sme da se govori u skupštini

BEOGRAD – Izlaganje narodnog poslanika Lige socijaldemorkata Vojvodine Karolja Čizika tokom današnje rasprave o izmenama Zakona o javnoj svojini, prekinuto je od strane predsedavajućeg Konstantina Arsenijevića (PUPS) koji je poslaniku LSV sugerisao da ne može da kritikuje sam zakon i posledice njegovog sprovođenja, već samo članove koji se menjaju.

LSV

Poslanik LSV je naveo da ne zna kako da govori o izmeni nekog zakona ako ne sme da govori o samom zakonu.

– Imam utisak da bi tebalo da tražim od nekoga šta treba da govorim, pa da pročitam. Ne znam na koji način da govorim, a da me ne prekidate – odgovorio mu je Čizik, a zatim se zahvalio i prekinuo govor.

Zakon - truli kompromis

A pre nego što je prekinut, Čizik je, govoreći o izmenama zakona koje predviđaju produžetak roka za podnošenje zahteva za upis prava svojine za dodatnih godinu dana, ocenio da je usvajanje izmena zakona po hitnom postupku, svega dva dana pre isteka njegovog važenja, urađeno kako bi poslanici imali manje vremena da se pripreme i da bi rasprava bila kraća. Čizik je rekao i da je zakon usvojen 2011. godine bio proizvod trulog kompromisa postignutog nakon dugačkih rasprava, ubeđivanja i ucenjivanja.

– Taj zakon je, nažalost, toliko loš da ne može da se ispravi ni amandmanima. To je između ostalog i razlog da nismo predali amandmane za taj zakon. To bi trebalo u celini da se menja – rekao je Čizik. Poslanik LSV je ocenio i da za činjenicu da javna preduzeća nisu u roku od dve godine podnela molbe za upis javne svojine krivica nije samo na njima, već da je krivce potrebno potražiti i u našem razgranatom sistemu birokratije.

Gde je imovina Vojvodine?


Karolj Čizik je podsetio da je u periodu od 1995. do 2011. godine sva javna imovina bila u vlasništvu  Republike Srbije, a da je do toga došlo uvođenjem mera neviđene centralizacije. Podsetio je i da je od sedamdesetih godina, posebno od 1974. godine, sva imovina na teritoriji Vojvodine pripadala AP Vojvodini koja je tada imala i svoje izvore finansiranja, kao i zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast.

– U to vreme, svi putevi na teritoriji Vojvodine bili u vlasništvu AP Vojvodine. Imala je Vojvodina svoje železnice koje su stvarno lepo i dobro radile, kao i šume, nacionalne parkove, nekretnine, pa čak i nekretnine izvan naše tertorije. A kakva je situacija danas? Na primer, autoput čiju izgradnju je finansirala AP Vojvodina, čak smo podigli i kredit za to koji smo isplatili, mi ne možemo dobiti čak ni na korišćenje – rekao je Čizik. Podsetio je i da su železnice u Vojvodini u katastrofalnom stanju, te da čak ni zgrada Banovine u Novom Sadu nije u potpunosti u svojini AP Vojvodine, već da su neki delovi još uvek u svojini Republike Srbije.

(BILSV, 04. 10. 2013)



Izjave | Sreda, 29. 06. 2011. | Komentara: 0

Promena Ustava prvi korak ka decentralizaciji

NOVI SAD - Komentarišući usvajanje Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koji je predložila URS, a koji predviđa da opštine i gradovi umesto dosadašnjih 40 odsto prihoda od poreza na zarade ubuduće dobijaju 80 odsto, predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton istakao je za "Dnevnik" da je ovom gradu, kao i svakoj drugoj opštini, potreban svaki dinar koji može zadržati.
Forum žena LSV | Utorak, 28. 06. 2011. | Komentara: 0

Žene mogu sve, samo im treba pružiti podršku

SUBOTICA - Seminarom „Žene mogu sve", koji je poslednjeg vikenda juna održan u Subotici, nastavljeno je sa edukacijom kandidata i kandidatkinja za lokalne izbore. Seminar je organizovao Centar za edukaciju LSV, uz pomoć Nacionalnog demokratskog instituta (NDI).
Odbori LSV | Utorak, 28. 06. 2011. | Komentara: 0

Preko 2.800 dela u Savremenoj galeriji u Zrenjaninu

ZRENJANIN - Na redovnoj konferenciji za novinare Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Zrenjanin, Radovan Živankić, direktor Savremene galerije u tom gradu, rekao je da ta ustanova trenutno poseduje najveću zbirku savremene jugoslovenske umestnosti u Vojvodini, sa preko 2.800 dela: akvarela, grafika, uljanih slika.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook