NOVI SAD – Predlogom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine menjaju se samo članovi tog akta, a koji se odnose na korišćenje sredstava Zelenog fonda RS za sufinansiranje projekata, koji se finansiraju iz međunarodne razvojne pomoći i drugih finansijskih izvora, koji zahtevaju sufinansiranje izvora kao i novi član Zakona, kojim se omogućava izrada pravilnika kojim bi se definisalo šta će se proveravati kod korisnika – fizičkih lica IPARD podsticaja, istakla je u uvodnom obraćanju narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine, Nada Lazić na današnjoj sednici republičkog parlamenta.
Prema njenim rečima, Pravilnikom se bliže propisuju lica koja ostvaruju pravo na IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, u okviru IPARD programa za Republiku Srbiju za period 2014 - 2020. godine, iznos IPARD podsticaja, kao i uslovi, način i postupak sprovođenja IPARD programa za IPARD podsticaje.
- Pravo na IPARD podsticaje ostvaruje lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu, i to fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; preduzetnik; privredno društvo; zemljoradnička zadruga. Uzimajući u obzir da je poljoprivreda jedan od najagresivnijih zagađivača životne sredine, tj zemljišta, voda i vazduha, a takođe dovodi do pojave erozije tla veoma je važno uvažavati zahteve zaštite životne sredine u poljoprivredi. Drugim rečima, neophodno je međusektorsko povezivanje. Ova izmena zakona će, nadam se, u praksi biti adekvatno sprovođena i zahtevi koje taj pravilnik bude definisao u praksi sprovedeni – ukazala je Lazić.
Šume u nestajanju
Kako kaže, svedoci smo velikog ukrupnjavanja obradivih površina, pogotovo u Vojvodini, gde su uništeni vetrozaštitni pojasevi između parcela i uz puteve, čija uloga je upravo sprečavanje erozije vetrom. Dok je u drugim delovima Srbije zbog nekontrolisane seče drveća došlo do pojave klizišta, očigledan primer je rušenje potpornog zida na koridoru 10.
- Nestajanje šuma dovodi akumulacije gasova staklene bašte, što utiče na klimatske promene. Poljoprivreda zagađuje životnu sredinu zbog primene pesticida, đubriva i soli. Samo10 - 15% primenjenih pesticida dospe do ciljnih štetočina, a ostatak završi u vazduhu, vodi i zemljištu. Drugim rečima, dospe u naš organizam. Ono što ostaje kao problem, a nije, nažalost, Predlogom izmene ovog zakona predviđeno je status Zelenog fonda – kazala je poslanica LSV i dodala da je on i dalje budžetski i samo deo prikupljenih sredstava od naknada za zagađenje životne sredine se vrati kroz finansiranje zelenih projekata u životnu sredinu, a ostatak nestane negde u budžetu.
- Da upotrebim jedan novinski naslov: "Ekološki dinar puni budžetske rupe". Zašto? Zakonom o budžetskom sistemu iz 2015.godine ukinut je namenski karakter naknada za zaštitu životne sredine. Fond godišnje ima blizu 12 milijardi dinara, a samo oko 30% se ulaže u zaštitu životne sredine. Opštine sa sredstvima od naknada po ovom osnovu održavaju tekuću likvidnost. Velika je šteta što ovde nije prisutan ministar finansija da čuje današnju raspravu. Nažalost, zaštita životne sredine nije prioritet u budžetu i zato što ne ulažemo danas kasnije ćemo morati da ulažemo mnogo više – rekla je Lazić.
Obavezivanje
Ona je ocenila i da istovremeno potpisujemo razne sporazume i konvencije kojima se, kao država obavezujemo, da ćemo štititi razne segmente životne sredine što podrazumeva da ćemo potpisano poštovati.
- Tako danas raspravljamo o nekoliko sporazuma i Protokola Sporazum o saradnji sa Republikom Hrvatskom u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode, Sporazum o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa, Protokol o održivom transportu uz okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata. Želim da komentarišem samo neke od sporazuma i protokola – rekla je Lazić.
Sporazum o očuvanju afričko – evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa
Ovaj Sporazum je, prema rečima Lazić, definisano da su ptice vodenih staništa one vrste ptica koje u ekološkom smislu, bar u delu svog godišnjeg ciklusa, zavise od vodenih staništa, čiji se areal delimično ili u celosti nalazi unutar područja sporazuma. Vodena staništa imaju višestruki značaj ne samo za ptice i druge biljne i životinjske vrste nego i za razvoj turizma u tim područjima, kao i za zaštitu od poplava.
- U Vojvodini postoji 8 zaštićenih vodenih područja a u užem delu Srbije 2 ovakva područja.Postoje još desetine studija za zaštitu novih prostora ali se njihovo rešavanje čeka jer treba da se usaglase interesi poljoprivrede, vodoprivrede i zaštite. Iako se u Republici Srbiji već skoro deset godina intenzivno, kroz programe i projekte nadležnog Ministarstva i projekte OCD, radi na podizanju kapaciteta, transportovanju Direktive o pticama i Direktive o staništima, kao i pripremama za uspostavljanje Ekološke mreže i NATURA 2000, napredak je veoma mali, a zaštita prirode i dalje ostaje marginalizovana – istakla je Lazić.
A kada se radi o sprovođenju zakona, prema njenim rečima, koji se tiču zaštite prirode i funkcionisanja zaštićenih područja, primećeno je uništavanje staništa nelegalnom gradnjom turističkih i drugih objekata u zaštićenim područjima.
- Dodatno, tokom obilazaka terena od stane stručnjaka iz organizacija civilnog društva primećena je intenzivna seča šuma u pojedinim oblastima, ali su podaci o razlozima seče i obimu nedostupni javnosti. Po prirodu su posebno opasne goloseče koje se sprovode u zaštićenim područjima, ponekad i u najstrožim režimima zaštite. Upravljači zaštićenim područjima, koji su u velikom broju javna preduzeća, ne poseduju dovoljno kapaciteta za sprovođenje mera zaštite, nemaju adekvatnu finansijsku podršku za funkcionisanje, niti adekvatnu kontrolu rada od strane nadležih organa, a često i sami sprovode nelegalne aktivnosti iz koristi – smatra Lazić.
Primer Fruške gore
Lazić ističe da je nelegalan lov divljih vrsta životinja, a posebno ptica, prepoznat kao veliki problem u Srbiji koji se iz godine u godinu ponavlja. Razlog tome je nepoznavanje i nepoštovanje zakona, nedovoljna kontrola lova od strane nadležnih institucija, nedostatak kapaciteta policije i inspekcijskih službi, kao i izostanak kažnjavanja počinjenih krivičnih dela.
- Što se tiče Protokola o održivom transportu uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata podsetiću vas da je ova skupština usvojila Karpatsku konvenciju kojom je potvrđena važnost subregionalne saradnje u zaštiti i održivom razvoju Karpata u kontekstu procesa “Životna sredina za Evropu”. Tom konvencijom definisane su obaveze zemalja potpisnica u pogledu održivog korišćenja i upravljanja vodama, održiva poljoprivreda i šumarstvo, održivi transport i infrastruktura, održivi turizam, industrija i energija, kulturno nasleđe i tradicionalno znanje, podizanje svesti, obrazovanje i učešće javnosti – istakla je poslanica.
Ona je kazala i da Održivi transport uz ovu konvenciju, tj. Protokol u kome se kaže da će strane sarađivati između ostalog na smanjenju negativnih uticaja na ljudsko zdravlje i poboljšanje bezbednosti, saobraćaja, razvoju i promociji transportnih modela i sistema koji pozitivno utiču na životnu sredinu, a naročito u ekološki osetljivim područjima.
- Jedno takvo područje je Nacionalni park Fruška gora kroz koji prolazi magistralni put, sa frekvencijom preko 12.000 vozila dnevno. Izmeštanje ovog puta, nažalost, nije prioritet i očigledno je da po tom pitanju ne postoji ni elementarna usaglašenost i saradnja ministarstva saobraćaja i ministarstva životne sredine – zaključila je Lazić.
(BILSV, 03.10.2018)