BEOGRAD – Član Saveta za budžet i finansije Lige socijaldemokrata Vojvodine Mlađen Malešević izjavio je da bi trebalo vratiti uredbu koja definiše način utvrđivanja najviših prodajnih cena nafte i gasa, jer bi nam ona garantovala tržišnu cenu. Kada je u pitanju cena struje, on je istakao da cenu za građanstvo uređuje Agencija za energetiku, a koja to utvrđuje na osnovu dokazivih troškova. Predložio je da se isti model koristi i za privredu, do izlaska iz krize, a da EPS-u država obezbedi sredstva za investicije.
- Energetski sporazum sa Ruskom Federacijom, koji je podrazumevao preuzimanje Naftne industrije Srbije, potpisan je 2008. godine. LSV je glasala protiv toga u republičkom parlamentu, organizovala niz protesta u većini gradova Vojvodine i na kraju smo poslali pismo ruskom ambasadoru u Srbiji, gospodinu Konuzinu, gde smo ga upozorili da kupuje otetu i ukradenu robu građana Vojvodine i da će morati da je vrati kad-tad. Upravo je ta ukradena roba, nafta i gas, sada državi mogla da služi za to da ublaži i uspori ovaj rast cena nafte. S obzirom na to da smo sad tu gde jesmo, predlažemo da se vrati uredba o načinu utvrđivanja najviših prodajnih cena koja je važila do 2009. godine, koju smo ukinuli na zahtev ruske strane, koja im je omogućila tržišnu cenu – kazao je Malešević u emisiji „Reč na reč“ na RTS-u, u kojoj je tema bila poskupljenje energenata i koliko država to može da kontroliše.
Građani Vojvodine su sve niske cene platili debelo
Malešević je istakao da ta uredba utvrđuje način formiranja maksimalnih prodajnih cena i omogućavala je priznavanje svih realnih troškova – nabavke nafte, transporta, prerade i prodaje.
- To je važno, jer ako smo poklonili ili ako su nam oteli Naftnu industriju Srbije, šta smo mi za to dobili? Tržišnu cenu? Znači to dođe kao da smo sve spalili što smo imali, uvezli te derivate i dobili tu tržišnu cenu. Ali, ako smo prihvatili tržišnu cenu, hajde onda da platimo tržišnu cenu. Mi sad imamo cene nafte i naftnih derivata na pumpama na istom ili većem nivou kad je nafta 80 dolara, u odnosu na ono kad je bila 150 dolara. Kako je to moguće? To je moguće kad imate multinacionalnu kompaniju strane države koja gleda svoje interese i štiti ih i upravlja cenovnom politikom. Država tu treba da bude korektivni faktor, da utvrdi jasna i nedvosmislena pravila za sve učesnike na tržištu koji se poštuju. I ako plate tržišnu cenu, da je zaista i plate a ne da plaćam sad veću cenu kad je nafta 80, nego kad je bila 150 dolara na svetskoj berzi – naglasio je on.
Dodao je i da je kupoprodajna cena NIS-a bila 400 miliona evra.
- Skoro smo dali jednog Kristijana Ronalda za rudu Vojvodine i građana Srbije, nafta i gas, jer su data sva ležišta rezerve ispod zemlje. Nigde u svetu ne možete da kupite što je ispod zemlje, možete da kupite što je na zemlje, a ispod zemlje se daje samo u koncesiju. Mi imamo sad situaciju da smo 10 godina upozoravali na prekomernu eksploataciju tih ležišta u Vojvodini, a Pokrajinska vlada je prošle nedelje od predsednika države saznala za to. Prekomerna eksploatacija se dešavala zbog privilegovane rudne rente gde su imali motiv da uzmu gotov novac iz zemlje i upumpaju u svoj sistem – ukazao je on.
Što se tiče gasa, Malešević kaže da nije siguran da sadašnja cena od 270 dolara koju imamo poslednjih osam godina nije posledica to što smu tu Naftnu industriju Srbije dali pod tim uslovima.
- Mi nismo protiv da naš predsednik ide tamo i pregovara o boljoj ceni. Mi smo čak za to da platimo tržišnu cenu ako ćemo mi dobiti neku subvencionisanu cenu ili bolju nego ostali, da ne kažem bratsku, a za tu razliku ćemo opet dati neku novu naftnu industriju ili neke nove oranice Vojvodine ili bilo koju imovinu građana Srbije. Mi nismo za to. Želimo da platimo tržišnu cenu, da nismo nikom ništa dužni i da imamo čist račun. Građani Vojvodine su sve niske cene platili debelo – rekao je Malešević.
Kada je u pitanju gas, podsetio je da je Srbija potpisala pristup i ugovor sa Energetskom zajednicom Evropske unije, koja definiše neka pravila u toj oblasti, za šta smo se mi obavezali da ćemo da poštujemo. To znači razdvajanje delatnosti energetskih firmi i otvaranje tržišta za konkurenciju.
- Šta smo mi uradili u međuvremenu? Mi smo infrastrukturu i imovinu tih preduzeća poklanjali, prodavali multinacionalnim kompanijama u Ruskoj Federaciji, koje imaju sasvim drugačija pravila od EU. I našli smo se u situaciji da treba da uskladimo pravila EU i RF. To nikad nećemo uspeti. Dok to ne rešimo nećemo imati zdravu konkurenciju, zdravo tržište, koje bi odredilo tu cenu – upozorio je.
Bez diskriminacije građana
Kada je u pitanju cena struje, Malešević je podsetio da nju određuje Agencija za energetiku i ona se sastoji od stvarnih, dokazivih troškova koje dostavlja EPS.
- Mi smatramo da trenutno nije došlo do povećanja nijedne pozicije koja bi izazvala rast te cene. Ako jeste, EPS to može da dostavi agenciji, dokumentuje, agencija razmotri i donese odluku da li će cenu podići ili spustiti. Tu nema ništa sporno. Ovde je sve suprotno u odnosu na NIS. Mi ovde imamo svoj resurs – svoj Dunav, Drinu, ugalj i ostalo. Šta je tačno poskupelo? Da li radnik u EPS-u ima četiri puta veću platu? Nema. Kada je u pitanju oblast privrede, tu EPS formira cenu samostalno u odnosu na konkurenciju. Tu nastaje problem. Tu trenutno nemamo konkurenciju. Hronično u oblastima energije nemamo konkurenciju. Ni u gasu, ni u nafti, a ni u struji. Tu treba da bude korektivni faktor, bilo koja kompanija, jer EPS kad je sama teži da postigne što veću cenu i da prigrabi što veći profit – ukazao je on.
Malešević je istakao i da za LSV neće biti prihvatljivo ako država počne da ulazi u avanture sa subvencionisanjem određenih grupa građana, jer će doći do diskriminacije.
- Ako neko garantuje istu cenu gasa do kraja grejne sezone, a uz to znamo da ćemo dobiti mnogo veću, to država mora da uzme sa nekog drugog mesta da tu subvencioniše. A šta ćemo sa građanima Vojvodine i Srbije koji kupuju drva i ugalj? Ko će njima i kako da pomogne? On će drva platiti po tržišnoj ceni, mora da ih plati odmah. Nema ko da ga subvencioniše. Dakle, ili će država pomoći svim građanima ili neće pomoći nikom. Ta diskriminacija, selektivno pomaganje je loše – rekao je.
Malešević navodi da LSV od svog osnivanja gaji evropske vrednosti i takva jedna vrednost se gaji u Vojvodini – da ono što uzmete to morate i da platite.
- Mi kažemo da je 2008. godine, kad je izgubljena Naftna industrija Srbije, naftna ležišta i gas, to godina kad je energetika Republike Srbije izgubila nevinost. Trinaest godina pričamo ovu priču sa ruskim firmama i posle toga smo došli do toga da se osećamo iznevereno, ostavljeno. Kako bi nas vi nazvali u tom slučaju? – upitao je Malešević na kraju emisije.
(SzILSV, 20.10.2021)