Novi Sad, 08. decembar 2019 - U toku godine se različiti datumi obeležavaju kao „Svetski dan“, „Međunarodni dan“ (nastavite niz)... ono što ostaje posle toga je svakodnevna borba za ostvarivanje prava i zaštita od bolesti. Preventiva donosi uštedu troškova pregleda, različitih testova, biopsija, sekundarnih oboljenja. Zbog toga je o bolestima i načinima za njihovo sprečavanje važno govoriti svaki dan, 365 puta godišnje!

Svake godine oko 530.000 novih slučajeva raka grlića materice se dijagnostifikuje na globalnom nivou. Preko 1.300 novoobolelih i oko 500 umrlih žena rak grlića materice stavlja na drugo mesto među vodećim uzrocima obolevanja i na četvrto mesto uzroka umiranja od raka među ženama u Srbiji, koje navodi kancelarija Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji.

Istraživači su potvrdili da su određene vrste raka rezultat infekcije, kao što je slučaj sa karcinomom grlića materice, gde su skoro svi slučajevi (99%) povezani sa Humanim papiloma virusom (HPV). Srbija je jedna od 100 zemalja koje su uvele vakcinaciju protiv HPV u svoje programe imunizacije, na osnovu preporuke SZO, a ova vakcina je na spisku preporučenih od 1. aprila 2019. godine. Vakcinacija protiv HPV zaštitiće ne samo one koji su odgovarajuće vakcine primili, nego i one koji nisu, smanjujući na taj način cirkulaciju virusa u zajednici.

Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović BATUT“ na osnovu dokumenta „Epidemiološki parametri infekcija izazvanih HPV u Republici Srbiji“, baziranog na studijama i stručnim radovima, kao i incidenci mortaliteta izazvanih rakom grlića materice, ukazao je da je imunizacija opravdana javno - zdravstvena intervencija koja je potrebna u prevenciji oboljenja koja imaju visoku stopu incidence i mortaliteta.

Na primeru Australije koja je sprovela masovnu imunizaciju u periodu od 10 godina (period 2005 – 2015. godine), može se videti kako organizovana akcija smanjuje pojavu HPV u opštoj populaciji sa 22,7% na 1,1%. U australijskom nacionalnom programu je obuhvaćena besplatna imunizacija pre svega za devojčice uzrasta od 12 do 14 godina, potom je prošireno vakcinacijom devojaka do 26 godina, da bi se na kraju priključili dečaci od 12 do 14 godina, potom i mladi do 19 godina oba pola. Prva generacija devojčica koje su primile vakcinu za posmatrani period, imale su od 20 do 24 godine. Sve škole su učestvovale u programu vakcinacije, te je odziv bio 85%, a za mlade do 26 godina, obezbeđene su državne subvencije za nabavku vakcine. Sve je rezultiralo iskorenjivanju uzroka bolesti koje izaziva HPV. Prema izjavama australijskih zvaničnika, značajnu ulogu igra dostupnost i cena vakcine, jer su ljudi motivisani da se zaštite ukoliko je ona besplatna. Na taj način je masovna imunizacija stvorila grupni identitet i maksimalno smanjenje rizika od bolesti, jer ako je zaštićeno preko 70%, posredno su zaštićeni i oni koji vakcine nisu primiili. Ukazano je da je briga o sprečavanju infekcija izazvanih HPV zapravo „poklon za buduće generacije“, budući da je za javno zdravlje važan efekat grupnog imuniteta, koji se dobija vakcinacijom većinskog dela populacije, te na taj način zaštitu dobijaju i oni koji nisu vakcinisani, budući da je broj inficiranih tako mali - po rečima dr Džulije Broderton, direktorke australijskog nacionalnog programa za HPV.

U Srbiji se na lečenje raka godišnje potroši oko 38 miliona evra.

Prema procenama iz 2016. godine, procenjen broj dece urasta od 12 i 13 godina (pre početka seksualnih aktivnosti i mogućeg kontakta sa virusom), je oko 17.100, ubrajajući očekivani odziv oko 20% devojčica i 5% dečaka, zbog čega je važan kontinuitet u sprovođenju programa vakcinacije. Potrebno je najmanje dve doze, što ukazuje na oko 78 miliona dinara iz sredstava budžeta, koliko je procenjeni iznos. Konačan iznos se može preneti na RFZO, uz obračun prema najpovoljnijoj ceni, koja može biti izabrana u postupku centralizovanih javnih nabavki.

Strah od nepoznatog je tokom vremena bio najveći neprijatelj svakom napretku. Neznanje koje postoji i nespremnost da se usvoje nove informacije, čak i kad su pozitivne po nas i naše zdravlje, često mogu biti glavna prepreka zaštite zdravlja i očuvanja tela. Zbog toga je važno primeniti iskustvo drugih zemalja, pozitivne primere predstaviti široj javnosti, isticati pozitivne posledice primene masovne vakcinacije protiv Humanog papiloma virusa, kako bi se razbile zablude koje postoje o ovoj vakcini i postupku imunizacije. Osim edukacije, jednako važna stvar je saradnja sa institucijama koje mogu vakcinaciju protiv Humanog papiloma virusa učiniti dostupnom, o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Briga o zdravlju je svakodnevna, do pojedinca je da uradi sve što treba da se bolest spreči, ali do institucija je da budu ravnopravni partneri na putu do istog cilja.

Ana Pataki

Sekretarka Političkog saveta

Lige socijaldemokrata Vojvodine