Novi Sad, 06. jun 2017 - Prošlo je četrnaest godina od kako je usvojen, a četiri od kako je Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, poznatiji kao Zakon o lustraciji - zastareo,  bez da je ikada zaživeo.

Kao što ni oktobra 2000. godine nije bilo sluha da se da se  zabrane Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka, Jugoslovenska udružena levica  i Stranka srpskog jedinstva, a njihova rukovodstva lustriraju, razumevanje i podrška su izostali i za apele LSV najpre da se Zakon sprovodi, a zatim i ne dozvoli da zastari.

Isto tako, kada je zakon ipak zastareo, izostala je i podrška našem predlogu da se donese novi.

Nije čudno da su se devedesete ponovile, što su na političkoj sceni Šešelj, Dačić, Vučić, Nikolić, Vulin.

Nije čudno ni što je u javnom govoru ponovo prisutan govor mržnje iz devedesetih, što pojedini zavničnici intenzivnije brane interese zvaničnog Kremlja nego svoje zemlje, ni što još nisu obelodanjena imena političkih nalogodavaca paljenja ambasada pre skoro deset godina
Nije čudno ni što mladi odlaze, što duže od decenije imamo loš Ustav, ni što se zemlja centralizuje i guši sve sem Beograda, a naročito autonomija Vojvodine.

Nisu čudne rehabilitacije dokazaniih fašista i saradnika okupatora, što neonacisti dižu glavu, a huligani zaklonjeni iza navijačkih šalova divljaju i diluju.

Sve je to normalno i očekivano,  jer Srbija nije nikada nije sagledala I rešila svoje probleme, nije odbacila mitove niti napravila jasnu distancu od vremena i poteza režima Slobodana Miloševića.

Bez isključivanja iz javnog života onih koji su zemlju uveli u sve užase gradjanskog rata, bede i inflacije, izostale su trajne promene nakon 5.oktobra 2000.godine i stvoreni su preduslovi da nam se sve ponovi.

Lustracija odgovorne ne bi oterala u zatvor, ali bi ih imenovala i onemogućila da se bar neko vreme nalaze na političkim ili drugim funkcijama u vlasti, pravosuđu i medijima.

Još nije kasno za lustraciju.