Novi Sad, 25. decembar 2019 - Gradnja gasovoda Turski tok u našoj zemlji se polako privodi kraju, a javnost i dalje nema informacije tome šta se tačno radi, kako se radi i pod kojim uslovima. Liga socijaldemokrata Vojvodine poziva premijerku Anu Brnabić da javnosti saopšti čiji je krak gasovoda Turski tok u našoj zemlji.
Ko je investor, a ko vlasnik i u kojem procentu?
Koliko je uložila naša država? Da li je i koliko uopšte uložio Gasprom, a koliko Srbijagas? Ili, njihovo zajedničko preduzeće Transgas?
Može li Srbija biti vlasnik gasovoda?
Šta se čini da tako bude? Ili bi se moglo dogoditi da to bude neka strana kompanija?
Spekulisalo se da će, umesto nekada planiranih 200 miliona godišnje, prihod od tranzitnih taksi na ovaj krak „Turskog toka“ biti četiri puta manji.
Koliko će procenata tog prihoda pripasti našoj zemlji? Koliko će nam godina trebati da od tog novca otplatimo ovu investiciju i kada možemo očekivati da počnemo da od nje zarađujemo?
Kako, recimo, na gradnju, završetak ali i kapacitet i prihod Tuskog toka deluje najava Vladimira Putina da će Rusija nastaviti da isporučuje gas preko Ukrajine?
Nije isto da li će ugovor biti produžen na godinu kao što je htela Ruska Federacija ili deset godina kao što je htela Ukrajina.
Kakva je konkretno sudbina Turskog toka ako ugovor bude duži od godinu dana?
Šta je garancija da nam se neće ponoviti situacija sa „Južnim tokom“ i da, nakon puno našeg potrošenog novca i velike pompe, od svega ostanu samo zavarene cevi i veliko neispunjeno obećanje?
Ponoviću - ako nam kojim slučajem ruski partneri samo omogućavaju da se priključimo na gas, koji, pritom, ne kupujemo direktno od njih nego plaćamo proviziju preduzeću u kojem su većinski vlasnici, a gasovod gradi firma u kojem oni, takođe, imaju 51 odsto vlasništva i još može da se desi da protok bude mali i da na sve to neka strana kompanija umesto nas zarađuje na transportu kroz našu zemlju - to treba tako i reći.
Podsetiću, Naftna industrija Srbije je prodata pre 11 godina, 24. decembra 2008, za svega 400 miliona evra. Tri godine kasnije, kompanija Delta je prodala lanac prodavnica „Maksi“ za 932,5 miliona evra. Više nego duplo skuplje u odnosu na cenu po kojoj je država prodala naftnu kompaniju.
Pritom, sve vreme NIS plaća najnižu rudnu rentu u Evropi, a višestruko nižu nego u Ruskoj Federaciji. Samo na toj razlici, što rudnu rentu ne plaćaju zakonskih sedam nego tri odsto, našu zemlju su od 2009. do 2016. zakinuli za 200 miliona dolara.
Taj novac je poklonjen ruskoj kompaniji, a otet iz budžeta svih građana ove zemlje, a pre svega iz budžeta Srbobrana,Turije, Elemira, Kikinde, Mokrina, Zrenjanina, Sečnja, Novog Kneževca, Kanjiže i drugih mesta gde se gaze njive i razara infrastruktura, dok se buši i vadi bogatstvo koje je trebalo da ostavimo svojoj deci.
Zato bi bilo u najmanju ruku pristojno da nam ti isti „bratski“ ruski partneri obezbede i dopreme nedostajući gas ili ga barem ponude po redovnim cenama.
Ili ćemo iz budžeta koji pune svi građani ove zemlje opet platiti skupu cenu nepostojeće ljubavi Putina i njegove administracije?
Generalni sekretar
Lige socijaldemokrata Vojvodine
Bojan Kostreš
Prethodna 
