Novi Sad, 17. januar 2024 - U vreme kada Republika Srbija ima nezapamćeno visoku godišnju statistiku ubistava žena (femicida) i kada bi trebalo sistemski rešavati ovaj, kao i druge ogromne probleme vezane za ekspanziju nasilja u društvu koje kao rezultat ima smrtne ishode, svi akteri bi trebalo prevashodno da se bave prevencijom i rešavanjem ovih gorućih problema.

Donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti (kao i donošenje Zakona o ravnopravnosti polova 2009. godine) ima utemeljenje u činjenici da je Republika Srbija još uvek država u kojoj suštinske ravnopravnosti nema, što je očigledno ne samo po sramno visokom broju ubijenih žena, mnogobrojnim slučajevima rodno zasnovanog nasilja, ali i nasilja prema drugim ranjivim društvenim grupama. Ova neslavna statistika, koje bismo svi trebali da se stidimo, znači da je na polju društvene ravnopravnosti ostalo još mnogo nezavršenog posla. Zakon o rodnoj ravnopravnosti dao je mnoga dobra rešenja, ali treba naglasiti da je on samo okvir za suštinske rezultate i stvarnu ravnopravnost.

Što se Srpske pravoslavne crkve i stavova njenih velikodostojnika, pa i samog poglavara, tiče, važno je podsetiti da mizogini nastupi i izjave, kao i nipodaštavanje i omalovažavanje žena, nisu nikakvo iznenađenje. Svojim stavom oni svakodnevno pokazuju koliko ne poštuju žene, posebno kada sebi daju za pravo da komentarišu „obavezu“ žena da rađaju više ili slično, za šta su potpuno nekompetentni, neovlašćeni i što je u svakom ljudskom i moralnom smislu nedopustivo. Takođe, Crkva, umesto da plaća porez na imovinu i da se obračuna sa pedofilijom, korupcijom i kriminalom u svojim redovima, svesno i intenzivno radi na uplitanju u odlučivanje o kontroli rađanja ili rodne ravnopravnosti - pitanjima koja su neprikosnoveno pravo žene.

Stalni napadi patrijarha i SPC na rodno osetljiv jezik, Zakon o rodnoj ravnopravnosti i slično pokazuju još nešto - patrijarh i oni koji mu pripremaju govore u kojima omalovažava sve žene i osporava Zakon o rodnoj ravnopravnosti ili ne znaju šta u ovom zakonu zaista piše ili koriste svaku priliku da i naše društvo i točak istorije vrate u nazad i ponište sve rezultate demokratizacije i modernizacije našeg društva u poslednjim decenijama. Zabrinjavajuć je govor mržnje koji se vidi iz izjava, saopštenja i poslanica najviših crkvenih velikodostojnika. Umesto da deluju hrišćanski, smiruju strasti i smanjuju stepen nasilja u našem društvu, patrijarh i drugi crkveni velikodostojnici svojim radikalnim i ultrakonzervativnim izjvama i stavovima vrše dalju polarizaciju i podižu stepen nasilja u društvu.

Najzad, podsećamo da SPC nijednim svojim gestom nije osudila nasilničko i primitivno ponašanje dela svojih vernika i pristalica koji su Badnji dan i Božić iskoristili za demonstraciju nasilja, pucanje, uvrede, pretnje, slavljenje zločina i paljenje lomača. Naše društvo, koje se nalazi u dubokoj krizi, ne sme zaboraviti one koji su se dobrovoljno stavili u službu režima čiji je glavni obrazac u očuvanju vlasti – podsticanje nasilja i sejanje mržnje.

Bojan Kostreš

predsednik

Lige socijaldemokrata Vojvodine- VOJVOĐANI