NOVI SAD, 28 oktobar - Punih deset godina Republika Srbija ne rešava svoje probleme, nego nastavlja da ih gura pod tepih. Deset godina se vrtimo u krug, pravimo korak ka EU pa dva unazad. Zato nije čudno što mladi sve više napuštaju ovu zemlju, tražeći ne samo bolji standard, nego i uređenije odnose u društvu.
I oni i mi koji ovde ostajemo želimo da se Republika Srbija modernizuje i razvija, ali i da se suoči sa sobom, sa svojom prošlošću i raščisti brojna pitanja, počev od toga ide li ova zemlja zaista ka evropskim integracijama, ili ka tome da bude ruska provincija? Dokle će se pitanjem Kosova blokirati evropski put Srbije?
Može li se ova zemlja decentralizovati i uneti život u sve njene krajeve, ili će se na kraju svi njeni građani preseliti u dva grada?
Kada će konačno biti vraćena puna autonomija Vojvodine? Kada će se prestati sa mitomanijom i promeniti odnos prema ratovima iz devedesetih i ratnim zločincima, a imenovati oni koji su za te ratove odgovorni?
Hoćemo li menjati izborni sistem?
To su samo neka od pitanja koja treba postaviti i raspraviti mirno, neostrašćeno, poštujući drugačiji stav i mišljenje. Mesto za to je Narodna skupština Republike Srbije.
Takav razgovor je prošle godine počeo kao uvod u reformu političkog sistema i trebalo bi ga što pre nastaviti.
Kada se ta pitanja rasprave, potrebno je doneti novi Ustav, koji će okupiti sve građane i biti kamen temeljac za budućnost, a ne za podele i tapakanje u mestu kao što je sada slučaj. Tada neće biti potrebno da ustavni referendum traje dva dana i jednu noć, kao što je to bilo pre deset godina, 28 i 29. oktobra 2006.
I kada taj referendum u Vojvodini nije prošao.
Generalni sekretar
Lige socijaldemokrata Vojvodine
Bojan Kostreš