Srbiju je za deset godina napustilo preko 300 hiljada mladih ljudi. Odlaze lekari, inženjeri, profesori i sa sobom odvode porodice i decu, jer ovde ne vide perspektivu. Uskoro neće biti ni ko da gradi, ni ko da nas leči, ni ko da zaradi za penzije. Srce Srbije je danas u inostranstvu.

Država mora da se izbori sa huliganima, narkodilerima i kriminalcima koji se sakrivaju iza navijačkih šalova i desova. Divljanje tih hordi se predugo toleriše i postalo je jedna od rak rana ovog društva. To nisu navijači. Njima je navijanje paravan za kriminal.

Pre četrnaest godina ubijen je Zoran Đinđić. Moj prijatelj i saborac. Čovek, koji je položio život na oltar evropske Srbije. Danas, četrnaest godina kasnije, i dalje ne znamo ko su bili politički nalogodavci njegovog ubistva.

Politika vojne neutralnosti je bila moguća dok je postojala velika i snažna Jugoslavija. Mala i slaba Srbija, kakvu su nam ostavili vlastodršci do sada, nema uslova za vojnu neutralnost.