BEOGRAD - Ustav Srbije je loš put koji izaziva mnogo nesreća i najekonomičniji pristup promeni takvog stanja je deaktiviranje pojedinih odredbi, rečeno je danas na okruglom stolu Yucoma povodom petogodišnjice usvajanja Ustava.



Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine i potpredsednica Izvršnog odbora Glavnog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Maja Sedlarević rekla je tom prilikom da je kao građanka i pojedinka od početka imala problem sa preambulom u kojoj se pominje Kosovo, jer se Vojvodina prvi put pominje tek u 183. članu Ustava.

- Poniženje je ključna reč. Ustav je i kočnica evropskim integracijama i građani Vojvodine su to prepoznali, jer većina njih nije podržala Ustav na referendum - kazala je Maja Sedlarević. Ona je upozorila da je Srbija visoko centralizovana država, podsećajući da je Venecijanska komisija u svom mišljenju konstatovala da se suštinska autonomija ni u kom slučaju ne garantuje na ustavnom nivou, jer na osnovu Ustava gotovo svaki važan aspekt ove autonomije pripada zakonodavnoj vlasti. Maja Sedlarević je rekla da je taj Ustav korak unazad u odnosu na Ustav iz 1990. godine, da su autonomna pokrajina i lokalna samouprava zakonske kategorije, koje zavise od većine u Narodnoj skupštini Republike Srbije, te da ih svaki budući saziv može promenom zakona ukinuti.

Jedina nadležnost grb i zastava

Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine ukazala je da ni izvorne nadležnosti pokrajine nisu određene i garantovane Ustavom.

- Verovali ili ne, Vojvodina kao svoju izvornu nadležnost ima samo donošenje zastave i grba. I danas, pet godina po donošenju Ustava Republike Srbije, mi moramo da se sa nekima svađamo i diskutujemo o tome da li Vojvodina treba da ima zastavu i grb - upozorila je Sedlarevićeva. Ona je navela i da Vojvodini nije zagarantovana ni zakonodavna vlast, već samo pravo da podzakonskim aktima uređuje pojedina pitanja. Potpredsednica pokrajinskog parlamenta je podsetila da je Skupština APV ovlašćeni predlagač zakonskih i drugih akata Narodnoj skupštini Republike Srbije, te da je to pravo u periodu od 2000. do 2007. godine iskorišćeno 39 puta, iako se od toga samo pet predloga našlo pred poslanicima Narodne skupštine. Od 2007. godine vladajuća većina u Pokrajini odustala od ove vrste komunikacije sa Narodnom skupštinom, dodala je ona.

- Mislim da to nije dobro. Ovo govorim iz prostog razloga što nas čeka donošenje Zakona o finansiranju nadležnosti Vojvodine i mislim da je ovo mogućnost kojom će vojvođanska administracija bar jednim delom povratiti svoj poljuljani ugled, kako sramnim donošenjem Statuta APV, tako još gore telefonskim otkazivanjem sednice na kojoj je trebalo razgovarati o amandmanima na Zakon o javnoj svojini - istakla je Sedlarevićeva.

Predsednik iznad ostalih državnih organa

Na skupu održanom u Medija centru govorio je i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Stevan Lilić, koji je istakao da je neophodno promeniti odredbu prenetu iz Ustava iz 1990. godine po kojoj "predsednik Republike izražava državno jedinstvo", jer to znači da je predsednik iznad svih državnih organa, i upitao šta onda znači koncepcija podele vlasti. Milan Antonijevich iz Yucoma je rekao da Ustav sadrži kontradiktorne i nepotpune norme i da je nekonzistentan u oblasti ljudskih prava, ali i da sa druge strane ima i suvišne norme, pa zbog toga mora biti izmenjen, kao što su i ustavi drugih zemalja menjani u procesu evropskih integracija. Na okruglom stolu su još govorili i Tanasije Marinković iz Srpskog udruženja za ustavno pravo, dr Jadranka Jelinčić iz Fonda za otvoreno društvo, mr Dejan Pavlović, Fakultet političkih nauka Beograd, Janko Odović iz Ustavnog suda Srbije i drugi stučnjaci.